Kada se pojavio korona virus COVID-19, osim za svoje i zdravlje svojih najbližih, vlasnici pasa zabrinuli su se i za svoje ljubimce. Ubrzo se pojavila informacija da COVID-19 može da se ugradi samo u veoma specifičnu sekvencu DNK koju poseduju slepi miševi, ljuskari i ljudi, ali ne i psi. Da psi ne mogu da budu rezervoari infekcije virusom COVID-19 dobili smo potvrdu i od iskusnih veterinara.
-Po najnovijim istraživanjima, dokazano je da psi ne mogu da obole, samim tim i da budu prenosioci aktuelnog korona virusa. Oni imaju svoj CCV korona virus koji napada creva, za razliku od COVID-19 koji kod ljudi napada pluća. Ljubimac može da donese virus iz spoljnog sveta i da ga čoveku prenese preko dlake ili šapa, ali adekvatnom dezinfekcijom to može da se izbegne, kaže za portal I love Zrenjanin dr Milan Krstić, specijalista veterinarske hirurgije, ortopedije i oftalmologije.
U dezinfekciji se zasad najbolje pokazao alkohol kojim, nakon šetnje, treba da se poprskaju dlaka i šape psa, kaže naš sagovornik. Drugi način je da se pas okupa toplom vodom i šamponom.
U skladu sa policijskim časom šetanje pasa sada je dozvoljeno u periodu od 23 do 1h ujutro. S obzirom na produžetak policijskog časa od subote u 13 časova do ponedeljka u 5 časa ujutro, dozvoljena je šetnja pasa i nedeljom od 8 do 10 časova. Zbog ovih ograničenih mera kretanja, vlasnici su prinuđeni da menjaju navike pasa.
-Odluke i mere koje je država donela se moraju poštovati. Ukoliko pas živi u kući ili u stanu, a navikao je da jednom dnevno ili više puta izlazi napolje, sada se mora navikavati na nove uslove. Ponovo ih moramo učiti, kao kada su bili mali da vrše nuždu na određenom mestu, na prostirci odnosno pelenama, i u tome moramo biti dosledni i uporni. Svaki put kada pas obavi nuždu na predviđenom mestu, potrebno je nagraditi ga, a ukoliko ne uradi, treba ga odneti na mesto gde treba da vrši nuždu i tu radnju ponavljati uporno, pa i nedeljama, dok se ne nauči sam. Mere ograničenog kretanja najteže će pasti onim psima koji imaju oboljenja urinarnog trakta, bubrega, jetre, dijabetes, endokrine poremećaje, jer neredovno izmokravanje može da pogorša zdravstveno stanje, kaže dr Krstić.
DR KRSTIĆ: ČUVAJTE PSE OD KOMARACA I KRPELJA
-Podsetio bih vlasnike pasa da počinje period kada treba da čuvaju pse od krpelja i komaraca. Moja preporuka je da svoje ljubimce preventivno zaštite od ekto i endoparazita namenskim preparatima. Poslednjih godina naročito je izražena pojava srčanog crva koji nepovratno oštećuje organe pasa. Gotovo da je svaki pas koji nam dođe a koji živi u dvorištu a nije preventivno zaštićen namenskim preparatom, zaražen srčanim crvom. Problem kod te bolesti je što ne daje odmah simptome nego je vlasnici primete onda kada pas počne da se zamara i da kašlje. Skriveni simptomi mogu da traju i 3-4 godine, dok vlasnik ne posumnja da pas ima srčanog crva. Kada je u pitanju izlečenje, sve zavisi u kom stadijumu se dijagnostikuje prisustvo srčanog crva. U prvom i u drugom stadijumu izlečenje je stopostotno, u trećem i četvrtom procenat je manji, zaključio je naš sagovornik.
.gif)
.gif)
