Nakon jednogodišnje pauze, Zavičajno udruženje Podgrmeč obnovilo je tradicionalnu manifestaciju Pravoslavni izvori koja se održava u Žitištu. To je bila prilika da se ljudi koju su poreklom ili su u jednom periodu svoga života živeli u mestima ispod Grmeča druže, ali i da se podsete pesama i igara iz tog kraja.
Posebna pažnja posvećena je Grmečkoj koridi, koju je pratila i izložba fotografija sa ovih događaja još iz šezdesetih godina prošlog veka. Cilj ovakvih okupljanja jeste da se tradicija, običaji i kultura sačuvaju od zaborava.
Jedanaesta manifestacija „Pravoslavni izvori“ u Žitištu okupila je brojne goste, kako iz Srbije, tako i iz susednih zemalja.
„Naša tradicionalna manifestacija se do sada održavala deset puta. Prošle godine nije bila održana zbog tragedije koja je tada zadesila Žitište. Ove godine smo obnovili manifestaciju Pravoslani izvori i to sa našim dragim gostima iz Hrvatske, Vojke, Inđije, Pazove, Banja Luke, Vrbasa… Tokom prethodnih deset godina veliki broj učesnika je prošao kroz ovu manifestaciju. Oni su dolazili iz Rumunije, Republike Srpske, Mađarske, Makedonije, sa Kosova i Metohije“, kaže Duško Kočalka, predsednik Zavičajnog udruženja Podrgrmeč iz Žitišta.
Šta je Grmečka korida?
Cilj održavanja manifestacije jeste, pre svega, da se tradicija, običaji i kultura života iz Podrgrmeča ne zaborave.
Posebna pažnja ove godine posvećena je grmečkoj koridi. Reč je o borbi bikova koja se tradicionalno održavala u Podgrmeču. Korida je simbol moći na Mediteranu još od vremena pre starih Grka, a borbe bikova su se odvijale na različite načine. Danas je napoznatija krvava korida u Španiji.
Međutim, za razliku od te koride, borba bikova u Bosni ima humanu dimenziju. Cilj borbe nije smrt bikova. Oni se međusobno bore i to na otvorenom polju dok se jedan od njih ne povuče i napusti borilište. To instiktivno čini kada oseti da je slabiji. U staroj Jugoslaviji ovo je bila manifesetacija koja je okupljala i po 200.000 posetilaca.
O tome kako je nekada izgledala Grmečka korida svedoče slike koje je prikupio i koje čuva autor izložbe „Istorijat grmečke koride“, Dragan Divijak.
„Moje poreklo vodi ispod Grmeča. Rođen sam u Skucanom Vakufu 1950. Još kao omladinac želeo sam da zajedno sa svojim prijateljima održavamo tradiciju grmečke koride. Ona se održavala sve do 1995. godine. Ni Drugi svetski rat, ni ovaj devedesetih godina, nisu je prekidali. Cilj je bio da se kroz nju čuva kultura i tradicija našeg naroda. Međeđe brdo je jedan pašnjak koji je na neki način imao svoj izlet Jelašinovaca bojišta koji je izgonio svoje bikove i tu je počela Grmečka korida još 1772. godine. Mi smo je održavali i tokom poslednjeg rata, ali po završetku rata nije se održavala zbog same atmosfere tamo i izbeglištva srpskog naroda sa tog prostora. Kasnije se ta tradicija malo prebacila u Oštru Luku i mi smo to podržavali. Međutim, mislimo da zvanična Grmečka korida treba da bude na Međeđem brdu. Verujemo da ćemo je tu vratiti 2018. godine“, kaže Dragan Divijak.
Obnova spomenika na Grmeču
Deo fotografija kojima Dragan raspolaže, a koji je prikazan u Žitištu, datira od 60-ih godina prošlog veka.
„Na fotografijama su isključivo vođe grmečke koride Milančić Miljević, naš narodni heroj. Ali i najpoznatiji uzgajivač bikova Lazija Srdić i ostali ljudi koji su iz Mrkonjića Grada, Šipova i ostalih okolnih krajeva. Mogu se videti i detalji borbi bikova“, objašnajva naš sagovornik.
Osim što je ideja da se naredne godine Grmečka korida vrati na mesto gde se vekovima održavala, ljudi poreklom iz Podgrmeča žele i da obnove tamošnje spomenike.
„Grmeč ima svoju istoriju. Na Grmeču leži jedan određeni broj ubijenih još u Drugom svetskom ratu. Isto kao i na Šušnjaru. Taj prostor je trenutno zanemaren i o tome niko ne misli. Mi smo kao udruženje iz Beograda, zajedno sa članovima udruženja iz Žitišta to svake godine obilazili. Ove godine 2. avgusta smo bili tamo i kada smo sagledali stanje – da je spomenik u teškom stanju i da je ruiniran, rešili smo da pokušamo da organizujemo jednu radnu akciju sledeće godine. Ta radna akcija bi se odnosila na sve opštine iz Bosne i Hercegovine i na sve dobre ljude koji su se raselili sa tih prostora po celoj Jugoslaviji. Cilj je da se spomenik obnovili i taj prostor tamo uredili“, kaže Divijak.
Podgrmečajci mogu da računaju na pomoć zavičajaca iz Žitišta
Udruženje zavičajaca Podgrmeč iz Žitišta se osim što organizuje manifestaciju Pravoslavni izvori bavi i humanitarnim radom.
„U poslednje tri godine podelili smo preko 30.000 evra pomoći. Deo našim ljudima koji žive ovde u Banatu u Zrenjaninu i Žitištu. Ali, mnogo više našim ljudima na Grmeču odakle potičemo u opštinama Sanski Most, Bosanska Krupa, Oštra Luka i Krupa na Uni. Obilazimo tamošnje škole i ono malo ljudi, na žalost, koji su ostali tamo da žive u vrlo teškim uslovima. Mi nekoliko puta godišnje idemo i nosimo pomoć. Bili smo tamo pre tri nedelje i odneli smo komplet školske klupe i stolove za pet škola u opštini Kurpa na Uni“, objašnjava Duško Kočalka.
Učesnici manifestacije Pravoslavni izvori
U programu manifestacije Pravoslavni izvori ove godine su osim članova udruženja iz Žitišta učestvovali i gosti iz Hrvatske – SKD Prosvjeta. Kao i izvorna grupa Kordun iz Inđije, Udruženje Sana iz Stare Pazove i pevačka grupa Perućičani iz Vojke. Splet igara izveo je i KUD 2. oktobar iz Žitišta.
.gif)
.gif)
