Tri godine nakon početka revitalizacije zgrade Klostera u kojoj je nekada bila smeštena Medicinska škola, u ovo zdanje uselile su se prve stanarke. Trenutno je u ovom domu 66 devojaka. Na raspolaganju su im sobe za spavanje, muzička soba, teretana, svečana sala u kojoj će se održavati razni kulturno-umetnički programi, soba za druženje, učionica, trpezarija i kuhinja. Zbog epidemije korona virusa u internatu „Satmari Karolina“ sprovode se sve propisane mere zaštite. Kako dom funkcioniše trenutno, kako učenice provode vreme u internatu i kakvi su prvi utisci o ovom obnovljenom zdanju proveravali smo kod prvih stanara.
„U dom “Satmari Karolina“ je useljeno 66 devojčica, što je trenutno i kapacitet doma. Sve mere koje se sprovode u internatu su u skladu sa uputstvima koje smo dobili od resornog ministarstva. Trenutno u domu može da boravi polovina učenica. One koje nastavu pohađaju on-line moraju da ostanu kod kuće. Dolaze na nekoliko dana kada su u obavezi da odgovaraju. Na ulazu u dom nalazi se portir koji svima koji ulaze – učenicama, zaposlenima, gostima, meri temeperaturu i dezinfikuje ruke. Maske su obavezne za sve zaposlene i za učenice. Jednu sobu u domu smo izdvojili kao izolacionu sobu u slučaju da se pojavi neko ko je pozitivan na Covid19“, počinje priču Klara Pejkić-Izele, upravnica doma “Satmari Karolina“.
Učenice doma “Satmari Karolina“ imaju podršku zaposlenih 24 sata
„U domu imamo divne vaspitačice koji vode računa o tome da se lepo organizujemo. Jedino što trenutno ne mogu da se održavaju određene manifestacije. Dom ukupno može da primi 69 učenica u 17 soba. One su po strukturi trokrevetne i šestokrevetne. U podrumu doma nalaze se muzička soba i teretana. Na prizemlju imamo svečanu salu, gde će se održavati razni kulturno-umetnički programi, trpezariju i kuhinju. Na prvom spratu su sobe i kancelarija za vaspitačice, dok na potkrovlju postoje zajednička soba za druženje i učiona. Dvorište je prelepo sređeno. Devojčicama u domu su obezbeđeni internet, laptopovi, knjige, instrumenti, tako da u slobodno vreme mogu da biraju čime će se zabaviti“, dodaje naša sagovonica.
U domu “Satmari Karolina“ su zaposleni pravnica, administrativni radnici, časna sestra, vaspitačice, domari, portiri, kuvarice, tehničar za održavanje uređaja i opreme i spremačice.
„Učenice imaju podršku od vaspitačica za bilo kakve probleme 24 časa. Uvek jedna dežura i ostaje sa njima. Dom je obezbeđen 24 časa portirima, imamo sigurnosne kamere i protivpožarne aparate. U cenu doma uračunati su boravak i hrana koja podrazumeva tri glavna obroka i dve užine. Za ovaj internat imamo velike planove, pošto je i Kulturno-umetničko društvo Petefi ovde dobilo mesto. Plan je da se ovde održavaju i razne manifestacije kao što su izložbe, predstavljanje knjiga. Imamo časnu sestru koja će se baviti decom. Održavaće dečije programe koji će biti vezani za određene teme, priče, običaje i igre“, ističe Pejkić-Izele.
U domu su svi kao jedna ekipa
Među učenicama koje su se prve uselile u obnovljeno zdanje nekadašnje Medicinske škole je i sedamnaestogodišnja Marta Erdeg iz Novog Miloševa. Ona je učenica trećeg razreda Medicinske škole, smer medicinska sestra tehničar.
„U prvom i drugom razredu sam, takođe, živela u učeničkom domu. Atmosfera, odnos radnika prema nama, saradnja svih nas kao jedne ekipe u ovoj veoma teškoj situaciji koja obuhvata celu planetu je izuzetna. Postoje posebne mere koje moramo da poštujemo da bismo izbegli pogoršanje situacije. Novi dom ima predivan enterijer i eksterijer. Oduševljena sam salom za vežbanje i spravama pomoću kojih možemo usavršavati izgled tela i koji nam pomažu u zdravom razvoju“, kaže Marta Erdeg učenica doma “Satmari Karolina“.
„Veoma dobro se slažem sa svima. Mnogo mi je drago što sam stekla nova prijateljstva, upoznala nove osobe koje na neki način nadoknađuju iz dana u dan pažnju, mir i ljubav koju su mi prethodnih godina, tokom osnovnog školovanja, pružali roditelji kod kuće. Zbog trenutne situacije većina škola je razrede podelila na dva dela. To znači da smo dužni svake druge nedelje da odlazimo u školu. Pa tako drugari koji su suprotna grupa od nas ostaju kod kuće te nedelje dok smo mi u školi i nastavu pohađaju on-line. Samim tim sprečeni smo da se viđamo i družimo sa nama dragim osobama i prijateljima kojih ćemo se prisećati tokom celog života po, sigurno, lepim stvarima“, dodaje ova sedamnaestogodišnja učenica.
Posao vaspitača u internatu je veoma kompleksan
Da sve bude u najboljem redu među stanarima doma brinu vaspitači.
„Nepunih 5 godina radim sa decom srednjoškolskog uzrasta. Od toga sada već dve godine radim kao vaspitač u ovom srednjoškolskom internatu, a ranije sam predavala u srednjoj školi. Posao jednog vaspitača je veoma kompleksan. Prvenstveno pomažemo učenicama u učenju, pratimo uspeh svakog pojedinca u školi koju pohađaju i u stalnom smo kontaktu sa njihovim profesorima. U našem internatu postoji propisano vreme tokom kojeg je obavezno učenje. Upravo to vreme provedeno nad knjigom intenzivno prate vaspitači. Organizujemo razne programe i predavanja našim učenicama. Ukoliko se pojavi neki vid konflikta, odnosno problema kod devojaka, vaspitači se trude da im pomognu da zajednički pronađu rešenje“, objašnjava Angela Halas, glavni vaspitač Internata „Satmari Karolina“.
„Učenicama je najčešće potrebno da nakon jednog ispunjenog školskog dana, ukoliko je moguće, sednu sa svojim vaspitačem i prepričaju mu protekli dan. Trenutno su učenice još u fazi privikavanja na novo okruženje i svaka pokušava da se uklopi u novu zgradu doma. U našim planovima su raznovrsne aktivnosti, predavanja, ekskurzije… Međutim, organizacija istih trenutno zavisi od razvoja epidemiološke situacije u državi“, dodaje naša sagovornica.
Cilj zaposlenih je da u domu “Satmari Karolina“ bude obezbeđena atmosfera u kojoj će se učenice osećati kao kod kuće
Stanarkama doma je veoma bitno što u internatu postoje osobe koje ih razumeju i sa kojma mogu otvoreno da porazgovaraju.
„Smatram da vole kada osete da nam je stalo do njih. Vole kada ih saslušamo, kada im pomognemo, kada jednostavno osete da mogu da računaju na nas. Jako retko se neko od učenica požali. Ali, uglavnom su to problemi tehničke prirode koji ih stižu u svakodnevnom životu u internatu. Mi se svakako trudimo da u što kraćem roku ispravimo i te smetnje. Naravno, da je jako bitno da atmosfera u domu bude na visokom nivou. Jedan od primarnih ciljeva nam je da se deci obezbede uslovi slični onima koje imaju u porodici, da je atmosfera dobra, a ujedno i mirna. Samo u ovakvim uslovima deca mogu da napreduju kako psihički tako i fizički. Ujedno će tako lakše ići ka ostvarenju svojih ciljeva“, zaključuje na kraju razgovora Halas.
Podsetimo, tokom revitalizacije zgrade Klostera rađena je hidroizolacija i zamenjeni su prozori. Potkrovlje je u potpunosti iskorišćeno, što ranije nije bio slučaj. Sve instalacije su nove. Radilo se i na uređenju dvorišta. Postavljena je nova kapija prema jezeru i uređen amfiteatar untar dvorišta. Pored doma rađeni su i sanacija fasade kapele, krov i toranj. Obnovljeni objekat zadovoljava najsavremenije standarde. Poštovanjem principa zaštite spomenika kulture i osavremenjavanjem prostora u skladu sa trenutnim potrebama postigli su se bolji kvalitet i veća vrednost objekta.
Fotografije ustupila Klara Pejkić-Izele
.gif)
.gif)
