Proslava Uskrsa

Prostor na kom je danas Banat, obeležen je nizom specifičnosti. Moraju se uvek imati u vidu činjenice međusobnih veza i uslovljenosti ekonomsko-socijalnih kretanja i događaja s okolnim nacionalnim i geopolitičkim oblastima, jer Banat je sa Vojvodinom delio istorijsku sudbinu kako širokog i širom otvorenog panonskog, tako i uznemirenog severnobalkanskog prostora, što je doprinelo stvaranju šarolike etničke i nacionalne strukture, veoma uočljive i danas.
Na sam dan Uskrsa, rano, već posle ponoći, u crkvi se proslavlja vaskrsenje Hristovo. Ono se obeležava posebnom svećanošću, zvonjavom zvona, pucanjem prangijama, kao i litijom oko crkve ili kroz selo, što je crkva održavala sve do Drugog svetskog rata, a nakon tog vremena sve crkvene manifestacije održavane su samo u krugu crkve i crkvene porte.
U nekim selima ujutru na Uskrs ukućani su se umivali vodom u kojoj je bilo potopljeno crveno jaje, da bi bili zdravi i rumeni, poput uskršnjeg jajeta.

Još i danas je opšti običaj o Uskrsu da se svi ukućani tucaju bojenim jajima. Obično se prvo tucaju vrhovima jajeta, pa ukoliko se oni razbiju, jaja se tucaju i drugom stranom. Onom kome se jaje ne razbije, dobija razbijeno jaje onog drugog.
Domaćice na sto iznose posudu sa crvenim ali i osatalim bojenim jajima. Svaki gost koji dođe u kuću, biće poslužen jajima, kolačima, kafom. Običaj darivanja gostiju farbanim jajima daje Uskrsu posebnu draž. Već prilikom bojenja, domaćica često odabere jaja koja je namenila ukućanima, ali i jaja kojima će darivati goste i prijatelje.

Kako je Uskrs porodični praznik, za stolom će se  na taj dan naći svi članovi porodice, pa i oni koji za tu priliku moraju da doputuju iz daleka (ako ne na doručak, onda bar na ručak), a šta će se naći na stolu zavisi od običaja u tom kraju, navika, želja ukućana i mogućnosti i umeća domaćice. Prvi zalogaj kojim će se omrsiti posle dugotrajnog, ili kratkotrajnog posta, jeste jaje.
Post je gotov i nikakvih ograničenja više nema. Nekadašnji običaj da se jačnje peče na ražnju – lagano ali sigurno ustupa mesto pripremi jagnjećeg čorbe i malo većeg komada jagnjećeg mesa ili barenoj šunki koja se služi sa jajima i renom. Za uskršnji ručak priprema se i supa od živine. U današnje vreme, na sto se iznose ukusne čorbe od povrća ili jagnjetine, jagnjeće pečenje i razna jela od mesa, sarmice od zelja, slani rolati sa sirom, mladi luk, rotkvice, zelena salata…

Iako je gradski način života nametnuo svoju ubrzanu dinamiku, koja ostavlja malo vremena da se tradicija odneguje kao nekada, tempo na selima još uvek dozvoljava da se za trenutak zastane i posveti najvećem hrišćanskom prazniku, Uskrsu.
Odlomak preuzet iz knjige „Banat je kao priča“, Zrenjanin 2011.
Autor : Ljudmila Šajtinac
Glavni urednik : Zoran Slavić
Izdavači : Istorijski arhiv Zrenjanin, NIP Zrenjanin