I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Pitajte psihologa

INTERVJU Da li maštom bežimo od problema

O mašti kao pojmu, njenoj projekciji i pribegavanju, razgovarali smo sa zrenajninskim psihologom i psihoterapeutom, Aleksandrom Golubović. Ko su osobe koji nose „ružičaste naočare“, zašto problemu okrećemo leđa i trčimo u susret mašti, da li mašta može biti opasna… O ovim pitanjima razgovarali smo, suprotno mašti, potpuno realno.

Little cute girl
I love Zrenjanin : Da li je maštanje isto što i beg od stvarnosti?

Aleksandra Golubović : Da bi se mogao dati odgovor na ovo pitanje važno je definisati pojmove „mašta“ i „stvarnost“. Kada neko sebe, ljude i okolnosti tačno opaža, pripisuje tačno značenje i odgovarajući značaj svom trenutnom doživljaju, tada ponašanje te osobe opisujemo racionalnim – za njih kažemo da imaju tačnu sliku stvarnosti. Dovoljna  mera objektivnosti onoga što čujemo, vidimo, dodirujemo, mirišemo, jedemo, jeste stvar saglasnosti većine (vidimo zeleni list, jedemo kiseo limun, osećamo kap vode na koži…). Međutim, kada ocenjujemo objektivnost složenih psihičkih doživljaja tada nam je osnovni kriterijum lično iskustvo, iskustvo koje se ponavlja. U ovom smislu, iskustvo se odnosi na one doživljaje i odnose sa bliskim osobama koji su doprineli da izgradimo sliku o sebi, drugima i svetu koji nas okružuje, dok se realnost tih stavova najčešće proverava onda kada ih suočavamo sa stavovima drugih. Kada predstave osobe o nekom delu stvarnosti (ljubav, prijateljstvo, vaspitanje dece, odnos prema poslu, zdravlju, novcu….) ne odgovaraju objektivnoj stvarnosti,  osoba najčešće tada  iskrivljuje, otpisuje stvarnost, odnosno prilagođava je svom subjektivnom doživljaju istine. Iskrivljenje ili otpisivanje stvarnosti svako postiže na drugačiji način, odnosno svako se služi svojim nesvesnim mehanizmima odbrane ega koji su brojni, a neki ljudi tada pribegnu maštanju. Međutim, mašta po svom osnovnom značenju nije u kontekstu patologije u psihološkom smislu. Pojedinci maštu koriste kao sredstvo kojim bi izbegli suočavanje sa za njih “surovom realnošću”. Drugim rečima, nezadovoljni stvarnošću zamjenjuju je sadržajima koji su mentalne predstave njihovih subjektivnih doživljaja realnosti, odnosno njihove nezadovoljene želje, ili kako često čujemo „odaju se maštarijama, uobrazilji“.

masta2
Mašta je sposobnost imaginacije (imago – slika), tačnije sposobnost stvaranja slika, zamišljanja objekata, situacija… koje nikada nismo videli, susreli se, koje se nisu dogodile. Takva mentalna predstava nije isto što i misao. Bez obzira na to, čovek je sklon da svakoj mentalnoj predstavi pripiše misao u skladu sa sopstvenim iskustvom, odnosno da svemu da lični pečat. Upravo tada  se može desiti da pogrešno oceni stvarnost,  u ovom slučaju ta stvarnost je mašta. Tome u prilog govori negativan društveni kontekst ocenjivanja mašte i onog koji mašta, pa čujemo da „ maštaju nezreli, neozbiljni, infantilni, sanjari, nerealni “. Ono što je realno, a to je da mašta ima svoj biološki koren u našoj sposobnosti da se prilagođavamo stalnim promenama. Kako je prilagođavanje stalni razvojni proces bez kraja, nameće se zaključak da je i mašta psihološki konstrukt neodvojiv od čoveka bilo kog doba. S druge strane, svedoci smo da su potencijali i mogućnost za razvoj u detinjstvu znatno veći od onoga što većina nas ostvari kasnije. Nameće se pitanje, da li tome doprinosi sposobnost maštanja koja je u tom uzrastu dominantna a koja se kasnije gubi? Između ostalog DA, ako uzmemo u obzir da mašta predstavlja i izvor snažnih stvaralačkih težnji.

I love Zrenjanin : Da li se može reći da postoje osobe koje su više sklone maštanju?

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.
Fordomanija

Aleksandra Golubović : Kada bismo generalizovali, onda bi upravo odgovor bio da su to deca i umetnici. Deca i umetnici maštu koriste realno, u skladu sa njenom realnom funkcijom. Poznata je zadivljujuća sposobnost dece da stvaraju i zadržavaju takozvane ejdetske, odnosno naknadne slike. Dete je u stanju da na osnovu brze i siromašne percepcije naknadno do detalja reprodukuje sliku za koju nije imalo dovoljno vremena da potpuno percipira. Isto tako u stanju je da takve slike interpretira u odgovarajuće motorne i verbalne reakcije najčešće kroz igru. Dete je sposobno da svoje doživljaje jednog čulnog stimulusa interpretira opisom drugog čulnog kvaliteta kao što je u stanju da svoje emocije opiše određenim čulnim kvalitetom (žuta je vesela, ime moje mame je plave boje…).

masta3
Činjenica je da mišljenje deteta i odrasle osobe nisu na istom razvojnom nivou. Tako kod odraslih osoba emocije, osetljivost čula i inteligencija okrenuti su ka spolja, odnosno u funkciji su ispitivanja spoljašnjeg sveta. Samim tim i fenomen adaptacije pre je usmeren na prilagođavanje drugih i sveta nama svima, nego što smo mi spremni da učinimo promene u nama zarad adekvatne adaptacije, što kod dece nije slučaj. Potvrda toga jeste posmatranje dece u igri  i njihovog stvaralaštva. Tek  tada, ako želimo sebi da priznamo, uverimo se kakve smo potencijale izgubili učeći važne, svrsishodne, društveno poželjne oblike ponašanja. Kada je reč o umetnicima, moglo bi se reći da su oni u najvećoj meri zadržali sposobnost da svoje trenutne doživljaje na neki način zaštite od sopstvenog iskustva i da ih takve pretoče u svoja dela, ne pridajući takvim spontanim procesima svesti socijalno poželjni značaj. O pesničkoj intuiciji Frojd je govorio: “Pojedinim ljudima je dato da iz vrtloga sopstvenih osećanja, čak i bez napora, izvlače najdublje istine do kojih mi ostali treba da se probijamo, uz mučnu neizvesnost – pipajući.”

I love Zrenjanin : Ima li maštanje veze sa godinama?

Aleksandra Golubović : Kako sam napomenula, mašta je činilac razvoja ljudske vrste od rođenja do smrti. Mašta je u neraskidivoj vezi sa intuicijom koja je sastavni deo naših ličnosti. Da bi mašta bila mašta, treba da je oslobođena  iskustvenog značenja i predrasuda. Jedini razlog zašto bismo mašti pripisali bilo kakav negativan kontekst  jeste strah da ćemo izgubiti kontakt sa realnošću, ili izgubiti kontrolu nad sobom. Rezonom odraslih, mašta kao da biva dozvoljena deci i umetnicima jer u njihovom delovanju ima opravdanja maštati i dozvoliti takvu vrstu slobode u ponašanju.

I love Zrenjanin : Kako se objašnjava činjenica da određeni ljudi u mašti rešavajui probleme, a u realnosti ne mogu da ih prevaziđu?

Aleksandra Golubović : Oni koji koriste maštu da bi ulepšali svoju neprijatnu stvarnost samom doživljaju maštanja ne pridaju realno značenje. Mašta kod njih nije usmerena ispoljavanju kreativnosti, stvaralaštvu i prilagođavanju, već  je pre način da se stvarnost posmatra kroz ružičaste naočare.  Najčešće je reč o osobama koje imaju problem da dožive neprijatnost, jer samu neprijatnost izjednačavaju sa ličnom nekompetencijom, strahom od neprihvatanja ili odbijanja od drugih, strahom od neuspeha. U zavisnosti od intenziteta straha, osobe koje maštanjem izbegavaju doživljaj neprijatnosti, grade tako čvst mehanizam odbrane kome pribegnu svaki put kad prepoznaju da bi mogli da dožive neprijatnost. Ono što je u tome jedino istinito jeste da sebe  lišavaju mogućnosti da realan problem adekvatno prevaziđu.

Nikako se ne može reći da u mašti rešavaju problem, na taj način se osoba udaljava od svog realnog Ja, i gradi i učvršćuje sliku koja je iluzija onoga što ona istinski jeste.  Ako se vratimo na primere sa decom i umetnicima, videćemo da i oni svoje predstave koje su proizvod mašte najpre proveravaju, prilagođavaju objektivnoj stvarnosti, a onda i primenjuju. Tada je reč o mašti kao funkcionalnom psihološkom konstruktu koji je uvek u funkciji prilagođavanja i rešavanja prepreka i problema. Međutim, kada je reč o mašti kao mehanizmu odbrane onda je ona u funkciji odbrane od neprijatnih doživljaja što je ustvari iskrivljena realnost, jer problem nikad nije u doživljenoj emociji već u onome što osoba pririsuje događaju ili sagovorniku. Zato je važno biti u kontaktu sa sobom i svojim mentalnim procesima jer su naša tumačenja zaslužna za emocije koje doživljavamo i to je jedini pravi put uspešnog prevazilaženja problema, a tako i mašta dobija mesto koje joj realno pripada u našim životima. Mašta je onaj deo bića svakog od nas koji nam ne dozvoljava da zaboravimo sopstvenu  jedinstvenost. Priznaćete, to je realnost koju vredi negovati.

masta4
“Postoji nešto što je mnogo važnije od svake logike: to je mašta”
Alfred Hitchcock

 Zainteresovani za individualni rad ili učešće u radionicama “Trening veština asertivne komunikacije – veštine samopouzdanog ponašanja” i “Veštine emocionalne inteligencije”, mogu se obratiti psihologu – psihoterapeutu Aleksandri Golubović pozivanjem broja 064/4241016 ili putem e-mail aderse aleksandragolubovic5@gmail.com

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh