 (1).gif)
Jedan od četiri komada Borislava Mihajlovića Mihiza – „Komandant Sajler”, posle dugog niza godina naći će se na repertoaru zrenjaninskog pozorišta. Okosnica ove drame napisane 1966. godine jeste priča o ideološkom fanatizmu (fašističkom i nacionalističkom), i tragičnosti njegovih posledica.
Režiser ove predstave, Nikola Končarević, smatra da Mihiz u potpunosti dekonstruiše ideološki fanatizam.
– U ovom komadu je reč o tome da jednom fanatiku na osnovu podatka koji je vezan za njegovu ličnu biografiju i porodične relacije, čitav svet verovanja u ideologiju, u ovom slučaju nacional-socijalističku, bude srušen kao kula od karata. To i jeste kula od karata sagrađena od gomile laži, predrasuda, stereotipa, mržnje i drugih užasnih kategorija ljudskog duha – rekao je Nikola Končarević.
On se odlučio da režira ovaj komad jer se završava falsifikovanjem istorije i time da, bez obzira što se može videti da ideologija i fanatizam predstavljaju jedan besmisao, ipak na kraju pobede.
– Iako ne bih da pričam o kraju, on je veoma pesimističan. Ta laž koju seje ideologija uvek nađe svoj put. Da bi ona mogla da opstane, istina mora da bude ubijena i sklonjena, a laž predstavljena kao istina. Reč je o komadu koji ima izuzetne glumačke izazove, a dobio sam glumačku podelu baš onakvu kakvu sam želeo i jako sam zadovoljan kako nam ide. Glumci koji igraju u predstavi su: Milan Kolak (komandant Sajler), Stefan Juanin, Dejan Karlečik, Sanja Radišić, Zvonko Gojković, Ljubiša Milišić, Mirko Pantelić, Jovan Torački i Miljan Vuković – kaže Nikola Končarević.
Radnja predstave odvija se 1941. godine u Zrenjaninu za vreme jednog septembarskog dana i noći. U delu autor kaže da se radnja odvija „u gradiću u Banatu, na lenjoj, niskoj reci”, a s obzirom na razne podatke iz teksta, odlučeno je da to bude Zrenjanin.
– Drama je u žanru psihološkog realizma, ali ima i nekoliko iskoka. Za psihološki realizam je najvažnije da glumci čvrsto i uverljivo iznesu svoje uloge, odnos među likovima, tako da je rad sa glumcem na ovakvoj predstavi od ključne važnosti. Komad je svevremenski, a to govori i jedna replika koja se odnosi na priču o „izabranim” narodima da su sve to „puste varke, sujete naroda, kratkovido izvučene iz zamršenih šara istorije”. U ovom sadašnjem trenutku, kada živimo u veoma nezavidnoj ekonomskoj situaciji i egzistencijalno smo poniženi, treba da se ukazuje na to da je svaka mitomanija opasna i da je reč o lažima koje služe da oči držimo zatvorenim – smatra Končarević.
Priželjkuje da publici gledanje bude barem približno uzbudljivo i zanimljivo koliko njemu režiranje. Nada se da će je nasmejati, ali i zapitati koliko je daleko čovek spreman da ide u odbrani nečega što zapravo radi protiv čoveka, odnosno ideologije.
– Kada je svet toliko očigledno podeljen na ekstremno siromaštvo i ekstremno bogatstvo, desničarske ideologije imaju mnogo prostora za bujanje, a u predstavi je baš reč o jednoj ekstremno desničarskoj ideologiji. Samim tim, takvi fanatizmi imaju plodno tle među narodima koji su toliko osiromašeni i poniženi da moraju da veruju u nekakve mitove o svojoj istoriji ili svom neverovatnom značaju u odnosu na druge narode – zaključuje Nikola Končarević.
.gif)
.gif)
