Potrošačka korpa u Zrenjaninu skuplja nego u Beogradu – šta to Zrenjaninci plaćaju skuplje?

Nedavno objavljeni podaci Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija pokazuju da je prosečna potrošačka korpa u januaru u Zrenjaninu bila skuplja nego u Beogradu. I to za za 3.382 dinara. Istovremeno prosečna neto plata u gradu na Begeju je bila manja za 17.158 dinara u odnosu na platu u prestonici. Zanimljivo je i da je Beograd tek na petom mestu liste gradova kada govorimo o prosečnoj potrošačkoj korpi u Srbiji. O tome koliko podaci resornog ministarstva zaista oslikavaju situaciju na terenu, šta je to što Zrenjaninci plaćaju skuplje nego Beograđani, da li je ovo prvi put da je naša prosečna potrošačka korpa skuplja i čega se sve odričemo razgovarali smo sa Mladenom Alfirovićem, pravnim savetnikom Udruženja potrošača Vojvodine.

Za prosečnu potrošačku korpu stanovnici Novog Sada su u januaru morali da izdvoje najveše novca – 82.560 dinara. Tik za njima su Zrenjaninci koje je ova korpa koštala 81.958 dinara. Slede Pančevo i Subotica u kojima je prosečna potrošačka korpa koštala 81.231 odnosno 79.873 dinara. Tek na petoj poziciji našla se beogradska korpa sa cenom od 78.576 dinara.

Visina prosečne potrošačke korpe po gradovima u Srbiji nerealna

“Definitivno je ova statistika kada se pojavila probudila pažnju mnogih koji se, inače, ne bave tom tematikom upravo zbog rezultata koji zvuče nerealno. Za Novi Sad možemo donekle to da opravdamo, jer je Novi Sad administrativni centar Vojvodine. Veliki je priliv stanovništva i to utiče na skok cene kvadrata nepokretnosti. Novi Sad ima neke kulturološke prednosti u odnosu na neke druge gradove, ubrzano se razvija. Međutim, za neke manje gradove, kao što su Zrenjanin i Subotica ti podaci ne stoje. Morate da utvrdite na osnovu čega je došlo do tih cena. Da li su uzete u obzir negativne posledice pandemije? Ovo zvuči neverovatno i mi ne znamo šta je razlog tome. Do sada je uvek tradicionalno Beograd bio na prvom mestu po prosečnoj potrošačkoj korpi. Sada smo došli u situaciju da su Zrenjanin, Pančevo, Subotica ispred Beograda. To stvarno zvuči nerealno”, kaže Mladen Alfirović, pravni savetnik Udruženja potrošača Vojvodine.

Neophodna promena metodologije obračuna prosečne potrošačke korpe

Za našeg sagovornika upitna je metodologija po kojoj je računata prosečna potrošačka korpa.

“Ovi podaci nam očigledno pokazuju da je metodologija na osnovu koje se vrši ta procena prevaziđena i zastarela. Zaista je nerealno da manja mesta u Vojvodini budu ispred Beograda kao glavnog grada i administrativnog centra, gde su i cene roba i usluga najviše u Srbiji prema svim pokazateljima. Mi ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da su ti podaci dobijeni na osnovu neke metodologije za koju se može tvrditi da prikazuje realno stanje na tržištu. Ali, oni su takvi kakvi su i mi moramo da ih komentarišemo. Ono što je poražavajuće to je da je i minimalna potrošačka korpa u odnosu na prosečnu platu teško dostižna za većinu građana Vojvodine, a da ne govorimo o prosečnoj potrošačkoj korpi. Kad to uporedimo sa statističkim prikazom mi vidimo da smo zapravo u jako lošoj situaciji”, objašnjava Alfirović.

“Očigledno je da je ministarstvo moralo da prilagođava tu metodologiju svim okolnostima. Ova godina je po mnogo čemu specifična i ne možemo mi koristiti istu metodologiju za ovu godinu, kao što smo koristili za prethodne. Da li je iko tu ukalkulisao negativne posledice pandemije, radnike koji su ostali bez posla, smanjene zarade… Pitanje je da li je to uopšte ušlo u statistiku? Verovatno su veća otpuštanja bila u nekim manjim mestima u odnosu na glavni grad odnosno na administrativne centre kao što su Beograd i Novi Sad”, dodaje naš sagovornik.

Šta ulazi u sastav prosečne potrošačke korpe

I dok minimalna potrošačka korpa obuhvata samo ono što je najneophodnije za život, prosečna korpa računa i na zadovoljenje nekih drugih potreba.

“U prosečnu potrošačku korpu, s obzirom na to da je čovek socijalno biće, spadaju i neke druge potrebe koje ima jedna tročlana porodica, kao što su kulturološke manifestacije, koncerti, bioskopi, pozorište, odeća, obuća, godišnji odmori… Sve ono što bi trebalo da čini život u 21. veku prosečnim i normalnim. Ono što je realno očekivati za neke standarde koje smo mi dostigli kao jedno potoršačko društvo”, objašnjava Alfirović.

Dobar deo onih koji sada žive ili koji su nekad živeli u Zrenjaninu nije iznenađen visinom troškova koji su navedeni za naš grad.

“Da li je dovoljno da kažem da sam napustila stalan posao koji sam radila 10 godina i da sam, nažalost, sada u Nemačkoj, da bi moja deca u Srbiji imala šta da jedu? Ali, da bi imala i sve ostalo osnovno – od garderobe do samog školovanja, koje je pritom skupo, a ne vezano za našu potrošačku korpu. I suprug i ja smo ovde zaposleni. A to, nažalost, isto u Srbiji tj. u Zrenjaninu nije bilo moguće. Pola srca i duše nemam, jer nisam sa svojom decom. Otcepljena sam od porodice, jer je potrošačka korpa sramna kao i sve ostalo”, kaže D.P.

„Šokirao me je podatak da je skuplje kod nas nego u Beogradu. Ja uspevam da obezbedim sve jer smo se suprug i ja odrekli njegovog prisustva poslednja dva meseca moje druge trudnoće, rođenju deteta i svim momentima, uspomenama i lepim stvarima koje uz to idu. Sve to će propustiti do detetovog osmog meseca, da bi toj deci obezbedio osnovne uslove za život, jer da je ostao, sa nekom prosečnom platom, mogli bismo samo da platimo stambeni kredit i veći deo računa zimi. Ništa više od toga“, rekla nam je R.T.

„Potrošačka korpa je za ozbiljnu naučnu studiju. Naš narod se snalazi i preživljava u opasnoj borbi za opstanak. Kako? Niko ne zna. Moju porodicu činimo suprug i ja i da treba da živimo od njegove penzije znam da bismo bili dužni ‘i Bogu i ljudima’. Na sreću, nismo dužni nikome, a preživljavamo zahvaljujući tome što imamo voćnjak i ne plašimo se rada. Godine ne brojimo – samo osmehe i ničega se ne odričemo. Ni dobre knjige, ni pozorišta ni bioskopa… Za unuka uvek ima, a i za slučajnog prolaznika ako je gladan. To nam je ostalo od roditelja“, kaže naša sugrađanka N. R.

„Malo je pogrešno računati standard po potrošačkoj korpi jer na primer najjeftinija salama košta 3:1 u odnosu na najjeftiniju slaninu, 4:1 u odnosu na neku lepu pečenicu. Hleb iz pekare 50-100 din, zdravija varijanta i preko toga, a po prodavnicama kupite za 40 dinara! Znači, treba prvo staviti na papir šta podrazumeva potrošačka korpa, pa tek onda preračunati da li je podmirujemo svojim primanjima… Lično i porodično kupujemo na buvljaku i u „second hand“ prodavnicama, kupujemo meso na akcijama, ne planiramo putovanja, a ja lično ‘sanjam’ zube kako bih se nasmejala onako,široko. Tehnika se popravlja do iskakanja osigurača, šta možemo sami to i renoviramo. To je život jedne tročlane porodice sa dva minimalca u kući, detetom na pragu fakulteta koji je rešila da upiše ako uspe da se zaposli i skupi za školarinu“, kaže sugrađanka Ž.B.

„Nisam se lično uverila u te tvrdnje da je potrošačka korpa u Zrenjaninu je skuplja od PK u Beogradu, ali mogu da tvrdim da kao porodica ne uspevamo da obezbedimo sve što je potrebno na mesečnom nivou, bez odricanja određenih stavki. Odričemo se zdrave hrane, kupujemo samo najjeftinije i na akcijama. Uskraćujemo sebi neke preglede kod lekara, odmor u prirodi, nemamo automobil, koristimo gradski prevoz ili bicikl“, rekla je S. M. Đ za naš portal.

(imena i prezimena učesnica ankete poznate redakciji)

Lokalnim samoupravam data prevelika ovlašćenja za određivanje cena komunalnih usluga

Nije nepoznato da se cene istih proizvoda razlikuju od grada do grada.

“Usluge kojim se zadovoljavaju opšte društvene potrebe, a to su usluge javno-komunalnih preduzeća, moraju biti u smislu cena i kvaliteta na približno sličnom nivou na teritoriji cele države Srbije. Preduzeća koja se bave pružanjem tih usluga nisu preduzeća koja su profitabilna. Ona služe za podmirivanje opštih društvenih potreba i zadovoljenja javnog interesa. Ono za šta se mi zalažemo i što je bio naš zahtev na sastanku sa ministarkom eneretike jeste da se u postupku izmena i dopuna Zakona o energetici omogući da pod jednakim uslovima svi potrošači imaju jednak pristup svim uslugama od opšteg ekonomskog interesa. Tu se prvenstveno misli na kvalitet, cenu i na pravo na promenu pružaoca usluge. Na prvom mestu mislimo na snabdevanje toplotnom energijom i druge komunalne usluge, kao što su voda, kanalizacija…”, kaže Alfirović.

“Mi ne možemo imati tako velika odstupanja u opštinama u Srbiji kada su u pitanju te usluge od opšteg ekonomskog interesa, jer su one regulisane istim propisima. Lokalnim samoupravama su na osnovu Zakona o energetici data preširoka ovlašćenja da samostalno određuju te cene. I onda imamo sliku gde je u Zrenjaninu skuplje grejanje nego u Beogradu, u Vrbasu je skuplje nego u Subotici, u Novom Sadu je jeftinije nego u Nišu. To je nedopustivo i mora se na republičkom nivou raditi na tome da usluge budu pod jednakim uslovima i ceni dostupni svim građanima Srbije, jer su one, koačno, i regulisane republičkim propisima i zakonima”, dodaje naš sagovornik.

Trenutno je teško utvrditi metodologiju obračunavanja cena komunalnih usluga

“Imamo čvrsta uveravanja i obećanja da će se u narednom periodu raditi upravo na tome, jer se mi godinama unazad suočavamo sa velikim problemima koji se bitno razlikuju od jedne do druge lokalne samouprave. Potpuno jedan haos vlada. Jedna šarenolika situacija gde vi ne možete da utvrtidte po kom principu i na osnovu koje metodologije se obračunavaju cene i nude usluge krajnjim korisnicima. To je kada je reč o uslugama od javnog interesa. Što se tiče drugih cena, tu nažalost, ne može mnogo da se reaguje, jer formiranje cena odrđuje tržište tj. zakon ponude i tražnje. Iz kog razloga su cene na pijaci, po prodavnicama veće u nekim gradovima u odnosu na druge, to zavisi od tržišta i platežne moći stanovništva”, ističe Alfirović.

Porodicama sa više od tri člana je još teže

Prosečna potrošačka korpa se računa za tročlanu porodicu, jer po statistici najveći broj porodica u Srbiji broji toliko članova domaćinstva. Ako prosečna porodica ne može sebi da priušti sve iz prosečne potrošačke korpe, pitanje je kako to da učine one familije koje broje više od tri člana.

“Višečlanim porodicama je samo teže da podmire te potrebe ukoliko znamo da imamo ovakvu sliku za tročlanu porodicu. Dakle, što je više članova to je mogućnost da se podmire osnovne potrebe i osnovna potrošačka korpa teža, a da ne govorimo o prosečnoj potrošačkoj korpi. To je još teže”, kaže naš sagovornik.

Pitanje je i koliko je sadržaj prosečne potrošačke korpe zaista realan kada govorimo o zadovoljenju čovekovih potreba.

“To je verovatno neka metodologija koja se koristi na osnovu standarda koji su definisani za te vrste proračuna. Zaista, to je toliko osetljivo pitanje i ne može se porediti potreba jednog seoskog domaćinstva sa potrebama jednog gradskog domaćinstva. Nisu iste potrebe nekog ko živi na selu i nekog ko živi u soliteru. Ne možemo baš reći da je to pravi pokazatelj. Treba uzeti u obzir gomilu faktora. To je komplikovan proces, ogromno istraživanje koje zahteva velike resurse i dosta vremena. Možda ne bi trealo toliko verovati tim istraživanjima i statističkim podacima”, ističe Alfirović.

Porast cena osnovnih životnih namirnica i goriva

Ne ohrabruje što u poslednje vreme cene dodatno skaču, što znači da će i vrednost potrošačke korpe ići na gore.

“Prema nekim našim podacima dolazi definitivno do povećanja cena u proteklom periodu. Na prvom mestu to su osnovne životne namirnice i gorivo. Treba naglasiti da kada dođe do poskupljenja goriva, to za posledicu može imati lančanu reakciju u smislu povećanja drugih cena, jer svi proizvođači i trgovci to hoće da ukalkulišu u krajnju cenu. Standard potoršača je već toliko nizak da, prema našim procenama, zaista nema prostora za dalje povećanje cena. To bi moglo negativno da se odrazi na proizvođače koji donesu takvu odluku jer mogu imati za posledicu smanjen promet, pa da na kraju umesto da taj manjak nadomeste poskupljenjem opet budu na gubitku. Savet proizvođačima i trgovcima je da još jednom razmisle pre nego što donesu takvu odluku. Najlakše je sve svaliti na teret potrošača tako što ćete maloprodajne cene povećati. Potrošači godinama plaćaju ceh. Nekada je to realno, a nekada ne”, kaže naš sagovornik.

“Generalno sad imamo povećanje cene jestivog ulja. Izgovor je da je povećana cena na svetskom tržištu. Ako je to zaista tako, onda nema mogućnosti da se utiče na maloprodaju. Međutim, neretko se dešava da se razni izgovori koriste kao opravdanje za povećanje cena, a koji nekad i nisu validni. Navode se prirodne nepogode u Panami, cunami, zemljotresi… To često nema nikakve direktne veze sa povećanjem cena u Srbiji, ali se koristi kao izgovor”, objašnjava Alfirović.

Potrošači su se odrekli mnogo čega iz potrošačke korpe

Čini se da je prostora za stezanje kaiša potrošača sve manje.

“Potrošači su se mnogo toga odrekli. Smanjuju obim kupovine. Više vode računa o svom budžetu. Ne kupuju stvari koje im nisu potrebne. Bolje promišljaju, bolje kalkulišu svoj budžet. Ne zna se da li će biti mogućnosti da se putuje negde… Znamo kako je bilo prošle godine. Za ovu godinu postoje neke najave da će biti moguće putovati, ali potrošači su i dalje zbog negativnih iskustava sa turističkim agencijama izuzetno obazrivi prilikom donošenja takvih odluka i planiranja letovanja”, zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik.