Zrenjanin će imati svog predstavnika na Novosadskom strip vikendu – Svetozara Anđela. Određeni nagoveštaji o izložbi, već sada govore koliko će ona biti interesantna. Pre svega, biće interaktivna jer će strip crtači moći da pridodaju svoj rad na samom događaju, a publika će u postavci moći da vidi crteže izuzetnih strip autora – Branislava Kerca, Miodraga Ivanovića Mikice, Radič Miše Mijatovića, Sibina Slavkovića, Leonida Pilipovića i mnogih drugih.
Ovo je priča o stripu iz ugla jednog kolekcionara koji se u nekom momentu bavio i pisanjem scenarija. Međutim, njegova strast za prikupljanjem stripova i dalje je primarna i dominantna.
– Svet stripa, kada bih ga analizirao, ima dosta interesantnih stvari koje bi mogle da sen posmatraju kroz ljubitelje stripa koji ga vole zbog njega samog, koji ga čitaju, uživaju u njemu i materijalna vrednost im nije toliko važna. S druge strane postoje oni kolekcionari koji ga gotovo i ne čitaju. Njima je ostala samo ta potreba da iznova pronalaze novu retku stvar, novi trofej. Sebe sam, vremenom, pronašao negde između..
Svaki kolekcionar se dobro seća prvog stripa koji je sam kupio na kiosku.
– Bio sam zaista mlad, imao sam oko 7-8 godina, kada sam dobio novac i uputio se ka trafici da kupim prvi strip. Sećam se da je iza mene trčala moja mlađa sestra, jer kako bi to bilo da ja nešto uradim bez nje. Kupio sam strip, Zlatna serija broj 696 – Pećinski ljudi. Imao je žutu naslovnicu sa pećinskim ljudima koji nose Zagora vezanog kao kiflu. Nikada tu sliku neću zaboraviti.
– U ulici u kojoj sam odrastao, prikupljanje stripova bio je neizostavan deo detenjistva. I tada se vrednovalo ako neko ima stari strip. Mogao je za njega da dobije 30 drugih, dok se danas, zbog upliva trgovaca, to ceni kroz novac.
Kod nas je strip šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina bio veoma popularan, kako komercijalni strip sa Bonelijevim junacima, tako i autorski strip, ali devedesetih godina se stvari menjaju.
– Kako je Dnevnik, novosadski izdavač zlatne serije Lunov Magnus stripova i drugih edicija, prestao da izdaje stripove, kako su počeli ratovi devedesetih godina, strip je gurnut u zapećak kod nas i jedno vreme ga nije bilo.
– Dvehiljaditih, pojava veselog četvrtka bila mi je signal da ponovo ima ljudi koje poput mene, to zanima. Pojavom interneta, foruma, društvenih mreža, zaljubljenici u strip i autori, videli su da strip ponovo postaje popularan i počeli su da se okupljaju i prave nove projekte, kaže Svetozar Anđel.
Postoji mnogo zanimljivih priča vezanih za stripove baš iz tog razloga što su, nekim čudom, stvari koje možda svako od nas ima na tavanu, postale vredne. Ceo taj svet klasifikacije i vrednovanja nije baš uređen i potrebno je biti zaista veoma upućen. Svetozar nam je ispričao dve priče – jednu u kojoj je sa drugarom zbog velike posvećenosti odlično prošao i profitirao, i drugu, u kojoj bez obzira što se ceo život bavi ovim, nije tako dobro prošao.
– Cela priča je počela od jednog tada underground stripa, Okružen mrtvima (The Walking Dead). Kod nas je jedna izdavačka kuća za mali novac dobila prava i odštampano je oko 15 epizoda. Nije bilo daljih motiva za štampanje i sve je ostalo na tome. U međuvremenu, ta priča je postala izuzetno popularna zahvaljujući igranoj seriji, a tih 15 stripova su bila jedina izdanja te priče na ovim prostorima, verovatno i mnogo šire. Mi smo te brojeve pronašli i kupili za 20 evra, a prodali smo joj ženi iz Teksasa preko interneta za 400 dolara.
– S druge strane, mada se ovim nisam puno bavio, u svetu kolekcionara sličica, ultimativni cilj je da imaš prazan album i set „živih slicica” (sličica koje nisu zalepljene). Pokušavao sam na taj način da sastavim album sa sličicama koji je imao za temu Zagora, pošto je i akcenat cele moje kolekcije upravo na ovom junaku. Pred sam kraj, kada mi je falilo oko 30, od raznih drugara sam nabavio dosta drugih sličica kako bih mogao da ih menjam na internetu. Neke od njih su bile is starog časopisa „Ćao”, koji je bio tinejdžerski časopis, a oni su napravili mali album sa NBA košarkašima. Kada sam popunio svoj album, preostale sličice sam poklonio. Kasnije mi je drugar javio kako ih je on prodao čoveku u Španiji, ali je tek nakon toga saznao da su upravo te NBA sličice prava egzotika za Amerikance, a posebnu vrednost ima ona sa brojem 86 na kojoj je Majkl Džordan, koju sam naravno imao i da umeju da plate i do 1000 dolara za nju…, priča Anđel.
Našeg sagovornika najviše zanima komercijalni strip i uglavnom Bonelijevi junaci kao što su Zagor, Teks, Dilan Dog, Mr. No i ostali.
– Mislim da posedujem jednu zavidnu kolekciju tog profila koji sakupljam. Sve to što je izašlo na ovim prostorima i iz oblasti koja mi je zanimljiva imam, a sada mi je zanimljivo da pronalazim egzotične stvari poput francuskih epizoda, nemačkih, u kojima svi junaci imaju drugačija imena, pa se kod njih Zagor zove Roki.
U svetu postoji fenomen takozvanog fanzin stripa. To je strip koji stvaraju fanovi, iz čiste ljubavi i posvećenosti, ne profita. Pokušavaju da tu svoju zaokupljenost kreativno iskažu. Tema i forma njihove izvedbe su obično prilagođene interesovanju i sposobnostima tih amaterskih autora.
– U mom slučaju, radio sam tako što bih prvo smislio scenario, koji bi kasnije pretočio u strip takozvanom ,,kolaž tehnikom’’. Pomoću fotošopa, iz raznih stripova, vadio sam kadrove, vršio vizuelne intervencije na njima ako je bilo potrebno i dodavao nove oblačiće sa izmenjenim tekstom. To ponekad može da bude teže nego da onaj ko zna, nacrta ceo strip ispočetka.
– U svakom od mojih fanzina bilo je po 10 „internih junaka”, epizodnih uloga. To su bili likovi mojih prijatelja, poznanika, ljudi iz sveta stripa. Svi oni su dobili po jedan primerak, a za uzvrat je trebalo samo da stave sliku sa stripom na jednoj temi na forumu stripovi.com.
U jednom trenutku je to zaživelo, postalo je popularno u svetu stripadžija. Počele su da se pojavljuju štampane verzije koje su ljudi prodavali, a kada je to dobilo naznake da cela priča ide ka pirateriji, prestao sam to da radim.
U našoj zemlji, ali i regionu tokom godine organizuje se dosta strip festivala.
– U hrvatskoj postoji Mafest, koji je baš ozbiljan festival, dok u Srbiji imamo festivale nešto manjeg obima. Jedan od najstarijih je onaj u Leskovcu, zatim „Novosadski strip vikend”, zrenjaninski „Stripolis”, beogradski festival stripa „TRAS” i mnogi drugi. Protekle nedelje je odžran festival stripa u Herceg Novom.
Jedan od standarnih sadržaja strip festivala jeste da gosti koji su proslavljeni strip crtači, crtaju fanovima originalne crteže sa posvetom kako bi im ostali za uspomenu.
– Počeo sam da sakupljam crteže sa raznih festivala koje sam posećivao. U jednom razgovoru sa legendarnim crtačem, Miodragom Ivanovićem Mikicom, palo nam je na pamet da bi bila dobra ideja da se na jednu temu, za koju sam tada izabrao da bude Zagor, po festivalima prikupljaju crteži i da to bude izloženo. Kada se skupilo preko 30 crteža, kontaktirao sam organizatora Novosadskog strip vikenda koji se složio sa idejom. Takođe sam i od drugih ljudi sakupio još crteža, tako da ih ukupno ima 48.
– Svi crteži su radovi domaćih autora, a samo je Novosađanin, Bane Kerac baš crtao Zagora. On je od 2013. godine jedini stranac koji crta Zagora za Italijane kojima je to kultni strip, i ogroman je uspeh naći se u njihovoj ekipi.
Novosadski strip vikend, 11. po redu, održaće se u SKCNS Fabrici 8. i 9. septembra. Festival će okupiti neke od najznačajnih kako regionalnih tako i domaćih strip autora, a posetioce očekuju izložbe, promocija novih izdanja i neizostavna berza stripova.
Predstavljanje časopisa Stripolis Zrenjanin zakazano je za subotu od 17h, a izložba iz kolekcije našeg sagovornika, Svetozara Anđela „Zagor iz našeg sokaka” za 17.30h.
– Razlog što baš volim da dolazim na ovakve festivale, je taj što se upoznajem i družim sa svim stripadžijama. Prikupljanje crteža i izlaganje istih, samo je nastavak moje skromne misije da doprinesem afirmaciji i popularizaciji stripa, i cele te subkulture koju on sa sobom nosi. Strip je jedna umetnost koja može da bude visoko kvalitetna ili komercijalna, ali svakako nije šund, kako se uvrežilo mišljenje kod nas.
.gif)
.gif)
