Godina za nama je većini privrednika koji posluju izvesno vreme zadavala samo glavobolje i brigu kako da prežive. Ipak, bilo je i sugrađana koji su se uprkos nepredvidivoj i nesigurnoj situaciji odlučili da baš u 2020-oj, godini koju je obeležila korona, pokrenu sopstveni posao. Iako su bili svesni rizika u koji se upuštaju, jer nisu mogli da predvide kako će se posao razvijati, niko od njih, kažu, nije razmišljao da ulazak u privatni biznis odlaže za neka „bolja“ vremena. O svojim iskustvima, izazovima i planovima novi preduzetnici govorili su za portal I love Zrenjanin.
Aleksandra Hegediš je iz Perleza, ima 30 godina, udata je i majka dvoje dece. Po zanimanju je hemijski tehničar, ali ne radi u struci. Bavi se frizerskim zanatom. Dugo je, objašnjava, tražila posao u struci, da bi na kraju odlučila da se okrene zanatu i počne biznis od kuće.
“Ubrzo nakon što sam krenula na obuku za frizera suprug i ja smo krenuli da zidamo salon u dvorištu pored kuće u kojoj živimo. Uporedo sam pohađala obuku za preduzetnika i dobila svu moguću pomoć i informacije od NZS iz Zrenjanina. Pronašla sam se u svemu ovom. U početku je bilo puno prepreka, nejasnoća, novih situacija, ali sam uz pomoć obuke uspela brzo sve da savladam. Pre obuke nisam imala predstavu da privatan biznis nosi toliko odgovornosti i obaveza. Samo pisanje biznis plana mi je delovalo jako komplikovano, ali je na obuci sve objašnjeno. Za samozapošljavanje sam dobila 250.000 dinara, što sam iskoristila za kupovinu profesionalnog alata koji je kvalitetan i pomaže mi u radu. Dosta svog novca sam uložila u izgradnju i sređivanje salona, kao i samu obuku za frizera. Zbog toga sam novac od svubvencija uložila u sredstva za rad” počinje priču Aleksandra Hegediš.
Pandemija dodatno otežava ionako težak početak u biznisu
“U vreme pandemije korona virusa je teško raditi, jer nam je skraćeno radno vreme. Takođe, vikendom nismo radili, a tada imamo najviše posla. Ipak, ni jednom nisam razmišljala da prekinem da radim, jer sam zaista zavolela ovaj posao. Smatram da ćemo kada prođe pandemija samo više ceniti posao i nas same. Zbog subvencija koje sam dobila, obavezna sam da držim otvorenu firmu godinu dana. To me ne brine toliko, jer sam je otvorila sa namerom da traje mnogo duže. Svima koji žele da se bave privatnim biznisom bih poručila da nije ni malo lako, ali vredi! Na kraju želim da se zahvalim Nacionalnoj službi za zapošljavanje i svima koji su bili uz mene i pomogli mi da istrajem i da danas imam Frizerski salon Sandra ML”, dodaje naša sagovornica.
Obuka za samozapošljavanje zanimljiva i korisna
Tokom 2020. godine i tridesetšestogodišnji Bojan Bugarić iz Zrenjanina otisnuo se u privatne vode. Po zanimanju je elektro-mehaničar termičkih i rashladnih uređaja, čime se i bavi.
“Sopstveni biznis sam pokrenuo da bih bio sam svoj gazda. Koliko si sposoban i radiš – toliko zaradiš… Ovo mi je bila želja još od srednje škole, zato sam to i završio. Ali, nisam mogao odmah da otvorim servis dok nisam stekao dovolljno radnog iskustva u ovom poslu. A bilo je tu i drugih stvari… Obuka za samozapošljavanje je bila neočekivano dobra, zanimljiva i korisna. Tokom obuke sam lično došao do nekih informacija koje su mi koristile. Pre obuke sam znao šta znači biti privatnik, jer u porodici imam nekoliko njih koji imaju svoj biznis iz različitih oblasti poslovanja”, kaže Bojan Bugarić.
“Napisati biznis plan ispravno je bilo teško, ali mi je tu pomogla dugogodišnja prijateljica koja je inače finansijski direktor jedne gigantske firme u Zrenjaninu. Kod biznis plana posebno treba obratiti pažnju prilikom planiranja prihoda-zarade da budu što tačniji, jer rashode i troškove skoro znate u napred kakvi će biti. Kao subvenciju za samozapošljavanje sam dobio 200.000 din. Taj novac mi je značio, naravno, ali sam već imao sve što mi je trebalo za moj posao jer sam se pripremao na ovaj korak još ranije. Trenutno mi nije teško da se držim biznis plana, jer sam ga jako realno napisao. Sa dozom nepredvidivih stvari koje mogu da se dese i desile su se odmah na početku, a to je pandemija”, dodaje naš sagovornik.
U privatan biznis treba ući hrabro i promišljeno
Uprkos nepredvidivim okolnostima Bojan ni jednog trenutka nije imao u planu da odustane od otvaranja firme zbog pandemije.
“Moje preduzeće spada u mikoro preduzeća. Ja sam jedini zaposleni, tako da uspevam da zaradim za sve troškove i za sebe. Usluga kojom se bavim je tražena i stalno ima nekog posla. Definitivno su majstori u deficitu bilo koje struke. Poslovanje će u narednom periodu biti malo smanjeno zbog praznika i godišnjih odmora i naravno pandemije… Ali se nadam da će se sve popraviti na proleće i tokom leta. Jedino što me plaši i brine jeste da se ne razbolim ozbiljnije, jer onda neću moći da radim i zaradim za sve troškove firme i troškove života. Za budućnost imam dugoročne planove, pa ako se ne ostvare sledeće godine ostvariće se one tamo… Bitno je da idemo korak po korak u napred”, kaže Bugarić.
“Moja poruka ljudima koji razmišljaju da uđu u privatan biznis je: Hrabro i promišljeno! Pri pokretanju posla prvo treba obratiti pažnju na sve loše stvari koje mogu da vas snađu, jer na dobre možete sami da utičete, a na loše baš i ne možete”, zaključuje naš sagovornik.
Samozapošljavanje je ponekad jedini put do posla
Sam svoj gazda u godini za nama postala je i Sonja Radovanović, supruga i majka petoro dece. Po zanimanju ekonomista za turizam. Višu turističku školu zavrsila je u Beogradu, gde se i upoznala sa sadašnjim suprugom. Trenutno se bavi poslom koji je letos pokrenula, a reč je o dubinskom pranju. Interesuje je hrišćanska filozofija kroz praktično, aktivno pravoslavlje i spasavanje duše u današnjem svetu. Sve ostalo su, kaže, samo načini opstanka i preživljavanja. Član je pevnice klečanske crkve, a takođe vodi i mali dečiji crkveni hor.
“Pokušavala sam da dođem do bilo kog posla, ali se to jednostavno nije dalo. Ranije sam radila u SBB-u, ali kada sam rodila četvrto dete i vratila se na posao posle dve godine stvari više nisu bile iste. Ni na poslu ni kod mene. Porodična situacija je tražila mnogo od mene, a nismo imali pomoć. Kada sam dala otkaz kao da su se sva vrata, što se posla tiče, zatvorila. Bilo je posla na pretek u kući i oko dece… I tako su deca rasla, a i njihove potrebe. Suprug je došao na ideju dubinskog pranja. Nisam bila oduševljena tom idejom, ali sam je prihvatila. To je nešto što je svakoj kući potrebno. Nije posao iz snova, ali sanjaćemo neke druge stvari, a posao ćemo odraditi”, kaže Sonja Radovanović.
“Od prijatelja sam čula da NSZ ima kokurs za subvenciju za pokretanje sopstvenog biznisa i rešila da probam, jer ništa drugo nije bilo na vidiku. Nisam se dugo mislila. Došla je ideja, pa uz Božiju pomoć… Ako je Bogom blagosloveno biće, ako nije ni ne treba da bude”, dodaje naša sagovornica.
Prilikom pisanja biznis plana treba dobro uskladiti prihode i rashode
Obuka Nacionalne službe za zapošljavanje je omogućila Sonji da dođe do odgovora koji su joj bili potrebni.
“Na obuci smo dobili sva potrebna objašnjenja. Značila mi je da lakše popunim biznis plan i lepše definišem ciljeve i sve što se tražilo u zahtevu. Pre pokretanja posla nisam imala kontakta sa privatnim biznisom. Samo pisanje biznis plana nije bilo teško i pri tom je olakšano uz obuku i ljubazne predavače. Postoje delovi u zahtevu koje treba definisati na odgovarajući način, sa odredjenim brojem reči, ne rasplinuti se, jasno odrediti cilj i misiju. Za sve smo od NSZ dobili objašnjenje. Finansijska analiza je bila malo zahtevnija i tu je posebno trebalo uskladiti planirane prihode i rashode, ali sve bude podrobno i lepo objašnjeno na obuci pa onda nije problem primeniti znanje”, kaže Radovanović.
“Od NSZ sam dobila 250.000 dinara. Deo novca sam uložila u kupovinu nove mašine i još po nekih rezervnih delova. Nisam morala da ulažem svoj novac u tom trenutku. To sam uradila ranije kada sam imala prve pokušaje sa dubinskim pranjem. Držati se biznis plana u ovim uslovima nije bilo lako. Ovo je dobrim delom sezonski posao pa sam smanjenje posla i inače očekivala u periodu kada su krenule mere zabrane okupljanja i skraćenja radnog vremena. Zahvaljujući subvenciji NSZ sada ne razmišljam o troškovima, a kako će biti sledeće godine videćemo. Nisam razmišljala da odustanem od privatnog biznisa zbog virusa. Uvek će nešto biti, a vreme ide”, objašnjava naša sagovornica.
Rizik prilikom pokretanja biznisa treba da bude srazmeran materijalnim mogućnostima
U ovom trenutku Sonja očekuje održavanje minimuma rada.
“Od februara očekujem povećanje obima posla. Ne plaši me ništa. Ide kako ide. Šta može da se promeni menjamo, šta ne može prihvatamo kao takvo. U mesecima kada je posla bilo, bilo je i uplata tako da je na računu ostalo onoliko novca koliko je potrebno za porez, PIO i zdravstveno osiguranje. Ako neko ima dobru ideju uvek može imati i planove za budućnost, i te ideje prilagođavati novonastaloj situaciji. U svakom slučaju, onima koji razmišljaju o privatnom biznisu preporučujem da se oprobaju u onome što žele. Ako uspeju odlično, ako ne neće žaliti što nisu probali. Jedino što rizik treba da bude u proporciji sa materijalnim mogućnostima ukoliko izostane planirani uspeh”, kaže Radovanović.
Odluka o pokretanju sopstvenog biznisa nije doneta na prečac
Svoju firmu od nedavno ima i Danica Simonović. Po zanimanju je doktor stomatologije i preduzetnik ordinacije Medident team.
“Odluka o pokretanju sopstvenog biznisa nije doneta na prečac. Još od studentskih dana sam maštala o tome da radim u savremeno opremljenoj i prostorno prijatnoj ordinaciji. Uz malo sreće i truda u pravo vreme, to je postala moja realnost. Celog života sam želela da se bavim unapređenjem zdravlja ljudi. U prilog tome govori i to što sam pre studija završila srednju medicinsku školu. Veliki sam zaljubljenik u medicinske nauke, a sa druge strane zbog izuzetno empatičnog stava prema ljudima ne bih mogla da radim sa životno ugroženim pacijentima te je stomatologija bila savršen izbor. Učila sam i radim ono što volim, a svi moji pacijenti su zdravi ili opšte zdravstveno stabilni. Takođe, sam i veliki esteta, te mi je dodatna satisfakcija što imam mogućnost da ulepšavam osmeh svojih pacijenata i time ih učinim srećnijim i zadovoljnijim”, kaže Danica Simonović.
“Imala sam sreću da sam pripadala grupi koja je prisustvovala seriji predavanja koje je organizovala zrenjaninska Nacionalna služba za zapošljavanje u saradnji sa Rumunijom pod programom “Business Without Borders”. Sve se održavalo u sali za konferenciju i predavanja istaknutog zrenjaninskog hotela. Stekla sam nova poznanstva i povezala se sa mladim i ambicioznim preduzetnicima. Ovom prilikom se zahvaljujem našim sjajnim predavačima koji su strpljivo i pažljivo radili sa nama, a takođe, nas uveli teoretski i praktično u preduzetništvo”, dodaje naša sagovornica.
Obuka za samozapošljavanje daje odgovore na brojna pitanja
Obuka za samozapošljavanje daje mnoga praktična znanja.
“Donekle sam imala predstavu šta znači baviti se privatnim biznisom iz razloga što sam dosta čitala literaturu koja je govorila o toj temi. Uglavnom su to bile knjige svetski poznatih preduzetnika koje su me motivisale i pomogle mi da konstruišem osnovu plana. Praktično znanje sam stekla na obuci. Od toga kako da sama napravim biznis plan, preko podnošenja zahteva za pomoć samozapošljavanja, do otvaranja poslovnog računa i prijavljivanja (u mom slučaju ordinacije) agenciji za privredne registre. Napisati biznis plan nije bilo teško, jer su nam predavači sve objasnili”, objašnjava Simonović.
Na biznis utiče mnoštvo spoljašnjih faktora.
“Prilikom pisanja biznis plana potrebno je imati svest o tome da on ne daje apsolutno precizne podatke jer uvek mogu postojati različiti spoljašnji faktori koji manje ili više mogu uticati kako pozitivno tako i negativno na poslovanje. Lično smatram da je ispitivanje tržišta veoma bitno. Analiziranje prednosti i mana konkurenata vam govori na čemu treba da radite i šta treba unaprediti kako bi ste se poslovno istakli ili približili najboljima. To zovem zdrava konkurencija. Takođe, je bitno izračunati troškove i očekivane prihode jer jedino tako možete dobiti veoma korisnu informaciju, a to je koliko je vaša poslovna ideja unosna. Novac koji sam dobila za samozapošljavanje, konkretno 250.000 RSD ulažem u svakomesečnu isplatu poreza i doprinosa. Da bih pokrenula posao koristila sam druge finansijske izvore”, kaže naša sagovornica.
Svakodnevno usavršavanje je i te kako bitno za privatni biznis
“U mom poslu se ne praštaju velike pauze i zaista se trudimo, kako moje kolege tako i ja da se svakodnevno usavršavamo – stručno, praktično i naučno. Nije bilo nikakve dileme do sada vezano za odlaganje otvaranja, a do sada, ni o odustajanju. Poslovanje će se u budućnosti obavljati kao i do sada. Uz poštovanje epidemioloških mera i upotrebu zaštitne opreme, radom na zakazivanje i popunjavanjem upitnika vezano za Covid-19. Ukoliko bih morala da vratim novac koji sam dobila za samozapošljavanje to bi okvirno bila polovina iznosa koji sam dobila”, ističe ova preduzetnica.
“Ne plaši me ništa, a brine me fizičko i psihičko zdravlje ljudi koje je generalno narušeno novonastalom situacijom. Planova je puno ali duboko verujem da će se oni realizovati u pravo vreme jer nisam neko ko sebe limitira i pritiska rokovima. Moja poruka početnicima je da veruju u sebe i svoju ideju. Radite na sebi i edukaciji kako da svoju ideju realizujete. Povežite se i sarađujte sa vrhunskim stručnjacima iz vaše oblasti, a pre svega sa dobrim ljudima”, zaključuje na kraju razgovora Danica Simonović.
.gif)
.gif)
