Pivo je zdravo ako se pije u umerenim količinama

Pivo se najčešće pravi od kvasca, hmelja, ječma i vode. Spada u grupu slabijih alkoholnih pića, zbog činjenice da sadrži od tri do 13 posto alkohola. U poslednje vreme javljaju se i novi trendovi, pa se tako proizvodi i bezalkoholno pivo. Ovo piće je jedno od najstarijih. Konzumiralo se još u starom Egiptu, a danas je omiljeno u celom svetu. Po popularnosti zauzima treće mesto, nakon vode i čaja. Osim što osvežava, pivo u manjim količinama pozitivno utiče i na zdravlje.

U najvećem broju studija koje su se do sada radile, govorilo se o zdravstvenim aspektima konzumiranja vina. U poslednje vreme stručnjaci razmatraju i na koji način pivo utiče na zdravlje onih koji ga piju.

“Utvrđeno je da pivo može pozitivno da utiče na zdravlje konzumera. To, međutim, zavisi od količine koja se konzumira. I pivo kao i vino sadrži u sebi kombinaciju polifenolnih jedinjenja. Uz prisustvo alkohola ovo piće dovodi do smanjenja rizika od kardiovaskularnih oboljenja. Ono ima povoljan efekat na lipidni profil, a utiče i na smanjenje agregacije trombocita i oksidatornog stresa. Pivo može da bude značajan izvor vitamina B, kalcijuma, magnezijuma, polifenolnih jedinjenja. U njemu se nalaze i dijetna vlakna koja imaju probiotička svojstva. Ona stimulišu rad korisnih bakterija u gastrodigestivnom traktu”, kaže Nevena Ivanović, aistent sa doktoratom na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu.

“Kao što sam već rekla, količina koja se konzumira je najbitnija. A to je jedna čaša za žene i dve za muškarce dnevno. Svako preterivanje dalje dovodi do povećanja rizika oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, kancera dojke kod žena. Takođe, povećava se rizik za smanjenje gustine kostiju, ciroze jetre, infarkta miokarda”, dodaje naša sagovornica.

Alkoholno pivo nikako ne smeju da piju trudnice i porodilje

Mnogi su od davnina tvrdili da pivo pozitivno utiče na organizam konzumenta. Međutim, pojedine tvrdnje nisu u potpunosti tačne.

“Često od baka i mama čujemo savete da je za porodilje dobro da piju pivo zbog vitamina B i nadolaženja mleka. Ovo piće jeste izvor vitamina B i dovodi do hidracije organizma, jer 90 posto „tečnog hleba“ čini voda. Međutim, pivo sa sobom nosi i rizik jer u sebi sadrži alkohol koji se izlučuje u mleko, a to može da ima štetniji efekat na bebu, nego što je to korist koju će imati mama koja popije pivo. Pivo se ni u kom slučaju ne preporučuje trudnicima i dojiljama. Naravno, potrebno je zaštiti i omladinu, jer ona obično nema meru u piću”, objašnjava Ivanović.

U poslednje vreme pojavljuju se i novi trendovi u proizvodnji piva.

“Sve više ljudi shvata da nema meru u piću, čime svoje zdravlje izlažu riziku. Takođe, sve su veće i kazne za vožnju u alkoholisanom stanju, a granica dozvoljene količine alkohola u krvi se smanjuje. Zbog toga se sve veći broj ljudi okreće konzumiranju bezalkoholnog piva. Problem konzumiranja bezalkoholnog piva je to što ovo pivo sadrži veći procenat ugljenih hidrata. Fermentacija se, kod ovog piva, prekida na početku, tako da u pivu ostaje značajno veća količina ugljenih hidrata nego u alkoholnom pivu, jer se ti fermentabilni šećeri ne isfermentišu. To pivo ima veće glikemijsko opterećenje u odnosu na alkoholno pivo. Da bi se to izbeglo, postoji poseban tehnološki proces. On podrazumeva da se pusti da se fermentacija skroz završi, a zatim se alkohol izvlači vakuum destilacijom. To je, međutim, skuplji postupak, i mislim da ga proizvođači bezalkoholnog piva ne primenjuju”, kaže naša sagovornica.

Bezalkoholno pivo je zdravije od gaziranih sokova

Čak i ako u sebi sadrži više ugljenih hidrata, bezalkoholno pivo je zdravije od bilo kog gaziranog soka.

“Gazirana bezalkoholna pića su bogata šećerima. U jednoj čaši ovakvog soka ima čak pet kašičica šećera. A „tečni hleb“ je, ipak, proizvod koji se dobija fermentacijom iz kvasca, ječma, hmelja… Možemo da kažemo da je bezalkoholno pivo zdravije i od takozvanih prirodnih sokova. Jer kad pogledate deklaraciju na tim sokovima gde piše “100 posto prirodno” vidite da je taj sok dobijen od koncentrata. Čak i kada cedite sami voće, u organizam unosite velike količine šećera. Samim ceđenjem voća vi ste iz njega odstranili sva korisna vlakna. Sok koji se tako dobija ima višu glikemijsku vrednost i onda nam on brže podiže šećer u organizmu”, objašnjava Ivanović.

“Preporuka struke je da se koristi hrana koja je bogata ugljenim hidratima, a koja u sebi sadrži niži glikemijski indeks tj. hrana koja ne diže brzo šećer u krvi. Jer kako se naglo povećava šećer u krvi, tako se isto brzo i spušta, pa se brzo oseti glad. U tome je razlika između belog i integralnog hleba. Kada pojedete integralni hleb možete da budete siti i po tri, četiri sata. A kada pojedete beli hleb, koji je pun skroba, brže osetite glad”, dodaje naša sagovornica.

Sledeći put kada budete pili pivo, imajte na umu sva njegova pozitivna dejstva na zdravlje. Ali, isto tako ne zaboravite da se zaustavite nakon jedne odnosno dve čaše ovog pića. U suprotnom ćete, umesto poboljšanja, izazvati pogoršanje zdravstvenog stanja vašeg organizma.