 (1).gif)
Od 2008. do 2014. godine članice Udruženja pivara Srbije investirale su u ovu granu privrede 236 miliona evra. Od toga, 177 miliona direktno u proizvodnju piva. Pivarstvo ostvaruje dobre rezultate. Ipak, i pored toga, u poslednjih osam godina ova industrija se susreće sa veoma negativnim trendom, pokazuju rezultati istraživanja. Eksperti za pivarstvo tvrde da proizvodnja piva u narednoj dekadi ima perspektivu za razvoj, jer nisu iskorišćeni svi potencijali koji postoje u ovoj industiriji.
Pivarstvo je veoma osetljivo na promene u kupovnoj moći potrošača i cenama pivskih proizvoda. Ekonomska kriza i preveliki nameti doveli su do toga da pivarska industrija od 2008. do 2014. pretrpi ozbiljan pad tržišta, od skoro 15 procenata. Istovremeno, potrošnja pivskih proizvoda pala je za 12,5 odsto. To je dovelo do zatvaranja radnih mesta i otpuštanja 4285 zaposlenih u pivarskoj industriji.
„Udruženje pivara Srbije je krovna organizacija proizvođača piva i slada u Srbiji, čije članice pokrivaju 98% domaćeg tržišta. Naša branša spada u jako brzu i dinamičnu industriju robe široke potrošnje, sa veoma mnogo direktnih i indirektnih uticaja na privredu i društvo, i sa jakim opredeljenjem ka principu dugoročne održivosti i odgovornosti kod konzumacije piva. U pitanju je industrija koja je donela snažne investicije u Srbiju od čak 236 miliona evra u periodu od 2008. do 2014. Ali, i pored toga, susrećemo se sa veoma negativnim trendom u poslednjih osam godina. U 2015. i 2016. godini uočen je obrnuti trend. Mi se nadamo da će se pozitivan trend i nastaviti“, kaže Rebeka Božović, izvršni menadžer Udruženja pivara Srbije.
U pivarskoj industriji u Srbniji zaposleno je oko 17 hiljada ljudi
“Pivarska industrija u Srbiji direktno i indirektno zapošljava više od 17 hiljada ljudi. Više od 90 odsto sirovina nabavlja lokalno sa direktnim uticajem na sprsku privredu i poljoprivredu. Ukupna budžetska davanja čine čak 3,3 odsto ukupnih državnih prihoda u 2014. godini. To govori da postoji osnov za zdrav rast i dalji razvoj koji će dovesti do ogromnog pozitivnog uticaja na ekonomiju Srbije i još većih ulaganja”, saopštava ovo udruženje.
Pivarstvo se u Evropi obnavlja
Da pivarstvo ima perspektivu za razvoj tvrde i eksperti Evropske unije.
“U zadnjih 10 godina na pivarstvo je mnogo toga uticalo, ali, i pored toga ovaj sektor je bio dosta otporan. Ako gledate Srbiju, jasno je da je postojao jedan trend smanjenja potrošnje. Ipak, moja iskustva su takva da se pivarstvo u Evropi obnavlja”, kaže Pijer Olivier Bergeron, generalni sekretar Udruženja pivara Evrope.
“U EU ima oko 7500 pivara koje rade. One proizvode vrlo impresivne količine piva. Trećina te proizvodnje se troši u restoranima i klubovima, a dve trećine je potrošnja van tih mesta. Preko dva miliona ljudi je ukjlučeno u proizvodnju piva. Pivarski sektor je veoma veliki lanac. Tu su poljoprivrednici, prerađivači, transportni sektor, marketinški stručnjaci, zaposleni u kafićima, restoranima, barovima, prodavnice… Zaista je puno ljudi je uključeno u pivarstvo”, dodaje naš sagovornik.
Za sedam godina broj pivara u Evropi udvostručen
Ekonomska kretanja od 2007. do 2009. imala su veoma veliki uticaj na pivarstvo u svetu. Pogotovo na severu zemljine lopte.
“Evropa nije bila izuzetak. U 2008. je proizvedeno više od 400 miliona hektolitara piva. Danas smo ispod te cifre, ali polako se vraćamo na tu granicu. U periodu od 2008. do 2012. vide se znaci oporavka. I kada je reč o zaposlenju u ovom sektoru, ali i kada je reč o plaćanju obaveza državi. Od 2010. do danas brojke o porastu pivara su vrlo jasne. U tom periodu njihov broj se udvostručio. Slično je i kada se gleda trend potrošnje piva. U narednoj dekadi neće biti nekih velikih promena u ovome, ali će trendovi biti pozitivni, što je najvažnije”, objašnjava Bergeron.
Izvoz piva
“Glavni faktor daljeg razvoja pivarstva je svakako izvoz. U EU u poslednjoj dekadi izvozni sektor ima veoma izražen porast. Takođe, on ima i veliki potencijal za dalji rast. Na listi izvoznih proizvoda pivo je na desetom mestu. Prvo mesto pripada jakim alkoholnim pićima. Pre 16 godina izvoz piva je bio vrlo mali. Najveći potoršači piva danas su Severna Amerika i Kina”, precizira naš sagovornik.
Evropa nudi mnogo različitih vrsta piva
U Evropi se u ovom trenutku proizvodi oko 80 različitih tipova piva.
“Marketing daje velike šanse da se potrošači ubede da postoje piva za svaku priliku. Nešto što trenutno nije tako vidljivo u Srbiji, a što postaje značajan trend u Evropi, jeste proizvodnja piva s malim sadržajem alkohola i bezalkoholnih piva. U Evropi raste potrošnja ovih vrsta piva. Razlog je veoma prost jer se ta pića mogu piti u svakoj prilici, bez negativnih posledica. Pivarstvo ima inovativne kapacitete. Na primer, u Španiji je udeo bezalkoholnog piva u ukupnoj potrošnji ovog pića 12 posto. Možda je to zbog klimatskih uslova. A znam da je i vaše iskustvo poslednjih nekoliko nedelja slično onom u Španiji, jer ste imali velike vrućine. Španci vole bezalkoholno pivo jer cene ukus piva, a ne unose alkohol. Mislim da će za 10 godina ovaj segment u proizvodnji piva imati veoma značajan porast”, kaže Bergeron.
Potrošnja piva se razlikuje od zemlje do zemlje
Ne postoji neki univerzalni evropski trend kada je reč o pivarstvu. U svakoj članici EU razlikuju se podaci o količinama piva koje se popiju. Razlog je jednostavan, svaka zemlja ima svoju specifičnu kulturu konzumiranja piva, odnosno alkoholnih i bezalkoholnih pića generalno.
“Razvoj pivarstva i potrošnja piva u pojedinačnim zemljama Evrope zavise od kultura zemalja članica. Ne pije se pivo isto u Finskoj i recimo u Češkoj. Ne znam da li imate predstavu koliko se litara piva popije godišnje. Čovek godišnje popije oko 800 litara tečnosti. Tu spadaju voda, sok, kafa, čaj, pivo… I pivari to ozbiljno gledaju i proučavaju”, objašnjava naš sagovornik.
“U Francuskoj, odakle sam ja, pre 30 godina nisam mogao da vidim damu koja sedi u kafiću i pije pivo. Ali, kada sam otišao u Belgiju tamo sam video mnogo elegantnih dama koje sede u kafeima i uživaju u pivu na neki poseban način. Ako posmatramo kako se menja pogled na pivo kod mužkaraca i žena u Evropi, može se zaključiti da bi pivari trebalo malo više pažnje da posvete damama i tome kako da im približe pivo, jer se poslednjih godina njihovo ponašanje menja. U zemljama u kojima su rađene kampanje u kojima se komuniciralo sa damama i njihovim navikama da konzumiraju pivo, kampanje su bile vrlo uspešne”, dodaje Bergeron.
“Trezno i oprezno”
Pivarska industrija u Srbiji posluje odgovorno prema okruženju i državi. Osim u ekonomskom i finansijskom smislu značajno doprinosi društvu i kroz društveno odgovorno i održivo poslovanje. Udruženje pivara Srbije je predstavilo kampanju Trezno i oprezno. Ove godine ona je pokrenuta s ciljem da okupi što veći broj partnera iz vladinog, nevladinog i poslovnog sektora, kako bi se konkretnim aktivnostima uticalo na povećanje odgovorne i umerene konzumacije piva, posebno među mlađom populacijom.
.gif)
.gif)
