 (1).gif)
Prema poslednjem popisu, na teritoriji grada Zrenjanina živi 3410 Roma. Od tog broja, njih 1153 su deca mlađa od 15 godina. Skoro petina Roma, njih 612, nema nikakvo obrazovanje, što im otežava nalaženje posla, a samim tim i poboljšanje osnovnih životnih uslova.
Olakšavajuća okolnost u takvoj situaciji je novčana socijalna pomoć koju primaju, a dobrim su se pokazale i edukacije kojima se uče zdravstvenoj zaštiti, značaju imunizacije, pa i segmentima iz obrazovnog sistema.
U okviru Gradske uprave, pri Odeljenju društvenih delatnosti, radi kordinator za Rome, Natalija Stojadinov. Ona učestvuje u utvrđivanju i rešavanju problema njihove zajednice, pruža tehničko-administrativne usluge, obilazi naselja radi utvrđivanja situacionog stanja. Osim toga, organizuje edukacije, motivacione aspekte radi uključivanja u programe aktivne politike zapošljavanja.
.jpg)
-U gradu imamo dva velika naselja u kojima živi najveći broj Roma. To su naselja „Dudara“ i naselje koje obuhvata ulicu Titelski red. Postoje određeni problemi po pitanju infrastrukture, iako grad ulaže napore da ih reši. Osnovni problem predstavlja pitanje legalizacije, jer nismo u mogućnosti da uređujemo naselja na mestima na kojima Romi žive bespravno izgrađenim objektima, iako je situacija u tim delovima nezavidna. Nepostojanje vodovodne i električne mreža je nažalost prisutno, bez obzira što je to, generalno gledano, nezamislivo u 21. veku. Do sada smo uspešno rešili probleme u većim delovima oba naselja. Ostalo nam je da rešimo stanje u trećem delu Titelskog reda, i u naselju Dudara, u delu do Begeja gde je veći deo objekata sagrađen od negrađevinskog materijala. Za taj deo je teško govoriti da postoji minimum uslova za normalan život, istakla je Natalija Stojadinov.
-Loši uslovi života vode do pojave određenih zdravstvenih problema. Kod Roma se u većoj meri javlja dijabet. Organizujemo edukacije o ovoj bolesti i njenoj prevenciji, kao i edukacije na temu reproduktivnog zdravlja kako bismo ih na nenametljiv i neuvredljiv način uputili u ovu temu. Ukazujemo im na značaj vakcinacije, i koliko ona doprinosi zaštiti zdravlja njihove dece, kaže ova koordinatorka.
Pitanje obazovanje je i dalje veliki problem. Zatvorenije grupe se i dalje drže tradicionalnih shvatanja i mišljenja, da pogotovo ženska deca ne treba da imaju veći stepen obrazovanja. To se, nažalost, kaže naša sagovornica, dokazuje i činjenicom da jako mali broj dece učestvuje u pripremnom školskom programu.
-Samim tim, kada krenu u školu, već su u blagom zaostatku u odnosu na drugove iz razreda. Većina njih ne završi ni osnovno obrazovanje, dok je broj onih sa srednjom školom veoma mali, a po pitanju fakultetskog obrazovanja, imamo poražavajuće podatke. Proces inkluzije Roma u društvene grupe je odavno započet, ali dok god ne bude došlo do razumevanja i inicijative unutar same zajednice, prvenstveno porodice, svaki napor institucija je gotovo uzaludan, ističe Stojadinov.
Kada je u pitanju radna angažovanost, u ovom odeljenju saznajemo da je Romi uglavnom odbijaju. Razlog tome je činjenica da uglavnom bivaju pozivani samo za privremene poslove, koji mogu trajati i svega par dana, ali nakon čega gube pravo na socijalnu pomoć. Tada moraju da sačekaju novu mogućnost da se vrate na spisak korisnika socijalne pomoći, te ih ceo takav proces uglavnom odbija od prihvatanja posla.
.gif)
.gif)
