Pitali smo: Kako se kontroliše kvalitet vode u zrenjaninskim jezerima

Izgled i čistoća gradskih jezera bili su polemika građana i medija poslednjih mesec dana, naročito Jezera 1 na čijoj se površini pojavila velika količina biljne mase.

Iako ne prvi pogled deluje kao zagađenje, već nakon prvih pritužbi oglasilo se JKP „Vodovod i kanalizacija“ koje brine o kvalitetu vode u jezerima, sa informacijom da je takvo stanje rezultat podvodnog košenja trave.

U Primarnoj stanici za prečišćavanje vode koja se nalazi u neposrednoj blizini Jezera I i fabrike Žitoprodukt, jednom nedeljno vrše se analize uzoraka vode iz oba gradska jezera koja su u funkciji. U njihovoj hemijskoj laboratoriji kontroliše se 11 parametara – fosfati, amonijak, nitrati, organska materija, provodljivost, kiseonik i ostali.

Uzorci se uzimaju sa mesta na kojima se smatra da imaju vodu najlošijeg kvaliteta.

– U danima kada se drastično spusti nivo jezera, tada se vidi da se ono prazni kako bi se vrlo brzo punilo čistom vodom. Prečišćavanje se vrši tako što od ukupne količine postojeće vode u jednom jezeru ispustimo jednu trećinu, a zatim je nadomestimo prečišćenom vodom iz toka Begeja. Kada ne bismo vršili ovaj proces, za dve godine bismo imali baru, voda bi se jednostavno zabarila. Narušila bi se ravnoteža svih parametara, bilo bi manje kiseonika, živi svet bi počeo da se urušava, kaže Miloš Babić zamenik rukovodioca sistema „Begejska petlja“.

Pored vode iz jezera, u primarnoj stanici se kontroliše i kvalitet vode iz Begeja.

Trenutno Begejska petlja ne funkcioniše u potpunosti kako je prvobitno zamišljeno s obzirom da Jezero II nije u funkciji dugi niz godina.   

Da je u funkciji i da je po planovima osposobljeno kao kupalište, u rad bi, pored Primarne stanice, morala biti uključena i Sekundarna stanica za dodatni proces prečišćavanja vode.

I pored takvih uslova, vrše se napori da se kvalitet vode zadrži u drugoj klasi.

Iako je za građane manje važna, informacija da su jezera u vlasništvu JVP „Vode Vojvodine“, znatno otežava situaciju u održavanju kvaliteta vode. Pored zamene jedne trećine vode, jezera bi trebala da budu poribljena onom vrstom ribe koja se hrani biljnom masom. Tako na površini više ne bi plutale alge i trava. U jezerima nije dozvoljen ni izlov, a poznato je da se riba teža od 5 kilograma smatra zagađivačem. Zakonski, JKP „Vodovod i kanalizacija“ ne može da vrši ništa mimo upravljača „Voda Vojvodine“, te se oslanja samo na prečišćavanje vode dva puta godišnje i povremenu seču podvodnih biljaka.