Nakon što su učenici Zrenjaninske gimnazije javnim pismom ukazali da su profesori pod pritiskom uticajnih roditelja, jednom učeniku popravljali ocene za uspeh „vukovac“ i pisali maturski rad, portalu I love Zrenjanin obratio se profesor istorije u toj školi, Radovan Francuski.
On otvoreno govori o lošoj situaciji u kojoj se danas nalaze učenici, profesori, celokupno društvo. Kako je naveo, nadu da nešto može da se promeni, upravo su dali učenici svojim pismom koji su javno ukazali na društvene u svom okruženju i time održali dobru lekciju iz građanske hrabrosti.
Pismo profesora Francuskog prenosimo u celosti:
Poštovani učenici, profesori, sugrađani, ovim putem želim da se oglasim jer osećam moralnu i ličnu obavezu kao neko ko pripada Zrenjaninskoj gimnaziji. Povod je pismo naših učenika koje je ovih dana prisutno u svim vrstama medija i u kojem je ukazano na pristrasnost, neprofesionalnost, sujetu pojedinih profesora. Ne braneći nikoga, moram da pomenem sve one kolege koji godinama, a neki i decenijama, svakodnevno obrazuju i vaspitavaju učenike. Kao i u svakom poslu, neki to rade sa više, neki sa manje uspeha, ali je sigurno da se tim ljudima ne može prigovoriti da su korumpirani ili šta slično. Najbolje to znaju sugrađani čija su deca bila ili jesu deo Zrenjaninske gimnazije. Možda nisu uvek i u svakom momentu profesori besprekorni, ali pitam se „ko jeste“. Ponavljam da cilj mog pisanja nije da bilo koga lišavam odgovornosti, ali voleo bih i da se svi zajedno prisetimo svega onoga što gimnazija daje lokalnoj zajednici iz koje potiče. Govorim o desetinama državnih prvaka, sportskim timovima sa medaljama, “petničarima“, dobrovoljnim davaocima krvi, organizatorima humanitarnih akcija i o mnogim drugim uspesima. Na najbolji mogući način ova škola predstavlja grad, ali i državu u projektima međunarodne saradnje sa školama iz Nemačke, Slovenije, Švajcarske, Norveške. Iza svih ovih aktivnosti stoje profesori i naravno učenici. Dilema ove školske godine, kao i svih prethodnih, jeste odabrati đaka generacije jer uspeha je toliko. Molim da se o svemu ovom piše, kada se govori o Zrenjaninskoj gimnaziji ali i o uspesima drugih škola.
Naravno, za propuste gde god ih ima, svako treba da snosi odgovornost, ali ne kolektivnu, paušalnu – odgovornost mora imati ime i prezime. Da li je to tako u našem društvu? Na žalost ne. Negativnih pojava o kojima su đaci govorili u svom pismu ima na svim nivoima i u svim institucijama. Dugo vremena živimo u društvu koje počiva na nepotizmu, korupciji, ličnim interesima. Znamo to, svi osećamo. Škole su sastavni deo društva i dele njegovu sudbinu. One su odraz u ogledalu svih nas, i ako nam se nekada refleksija ne svidi, moramo se zapitati šta je razlog. Koliko ste puta dragi sugrađani, roditelji, pokušavali da iskoristite privatna poznanstva kako bi uticali na status svog deteta, učenika. Znate o čemu govorim, ali nemojte misliti da bilo koga okrivljujem. Uzroci problema nisu u vama, nisu u profesorima, a nikako nisu u učenicima. Oni leže u suštinskim promenama društva vezanim za standarde življenja svih nas. Kada to kažem ne mislim samo na materijalnu stranu, već na opšte društveno okruženje. Podignimo nivo dijaloga među nama, upristojimo medije, izbacimo iz njih i uopšte iz javnog života nasilje i razvrat, smanjimo korupciju, odreknimo se sređivanja“preko veze“. Nakon što se svi zajedno potrudimo na ovim stvarima, imaćemo i bolje škole. Do tada, vrtećemo se u začaranim krugovima, upiraćemo prste jedni u druge i nigde nećemo stići. Ali, ima nade poštovani sugrađani. Dokaz su upravo naši učenici, autori pisma, koji su smogli hrabrosti da javno ukažu na društvene anomalije u svom okruženju i time nam održali dobru lekciju iz građanske hrabrosti. Sledimo li njihov primer, i ako svako u svom okruženju pokaže otpor prema pomenutim oblicima ponašanja, siguran sam da ćemo izgraditi bolje društvo, a samim tim i kvalitetnije obrazovanje.
Profesor istorije u Zrenjaninskoj gimnaziji, Radovan Francuski