Penzioneri potvrdili da je stanje duha bitnije od broja godina

U zdravom telu, zdrav duh je parola koja je pokrenula i okupila više od 150 penzionera različitih udruženja na sportskom danu koje je organizovalo Udruženje zrenjaninskih penzionera Gradnulica. U porti crkve u ulici Cara Dušana održano je takmičenje u bacanju pikada i šahu. U sali OŠ Đura Jakšić penzioneri su se nadmetali u bacanju viseće kugle i metalnih pločica. Po završetku takmičenja svi učesnici nastavili su druženje uz ručak, osveženje i muziku.

Svaka mesna zajednica na sebi svojstven način obeležava dan osnivanja. Dan MZ Gradnulica je Sveti Rafailo Banatski. Penzioneri iz ove MZ drugu godinu za redom tim povodom organizuju sportske igre.

“Manifestacija obeležavanja dana MZ je postavljena pre 14 godina. Ondašnji Savet MZ je ustanovio da slava MZ bude Sveti Rafailo Banatski, koji nam sleduje za tri dana. Ovo je druga godina gde je Udruženje penzionera sa Gradnulice videlo svoju priliku da okupi penzionere iz drugih MZ na Gradnulicu. Po paroli “U zdravom telu, zdrav duh” želimo na ovaj način da razmenimo pozitivnu energiju, da se družimo, bavimo sportom. Da ne budemo baš toliko dokoni”, kaže Dobrivoj Mihajlov, predsednik Udruženja zrenjaninskih penzionera Gradnulica.

“Na današnjem susretu je bilo prisutno 11 udruženja penzionera koji su nam došli u goste i naše udruženje kao domaćin. 12 ekipa se takmičilo u četiri discipline. Šah, bacanje pikada, viseće kugle i metalnih pločica. Imamo goste iz Kumana, Orlovata, Krajišnika, kao i zrenjaninska udruženja. Naši nerazdvojni prijatelji su i članovi udruženja paraplegičara. Takmičenje je bilo na jako visokom nivou što se tiče respekta, drugarstva… Mi kao domaćini možda i ne vidimo neke propuste, ali nam niko ništa ne zamera. Cilj svega ovoga je druženje, deljenje pozitivne energije i produhovljenje. Zato i nije čudno što je druženje organizovano u porti crkve”, dodaje naš sagovornik.

Ekipe su sastavljene od po četiri penzionera

Da je interesovanje za ovakve manifestacije veliko potvrđuje i podatak da su ove godine ekipe brojnije nego prethodne.

“Ove godine smo pojačali ekipe. Prošle godine smo prvi put organizovali sportske igre kod nas, pa su ekipe imale po tri člana. Ovoga puta ekipe broje po četiri člana. Sledeće godine planiramo da ovo još više omasovimo. Nadamo se da ćemo imati podršku MZ i lokalne samouprave kao što smo i do sada imali”, keže Mihajlov.

Noćašnja kiša pretila je da ugrozi održavanje takmičenja. Srećom, to se nije dogodilo.

“Ja se zovem Dobrivoj, a skraćeno me zovu Dobra. Kad god je teško ja se prekrstim i kažem Bog čuva Dobru svog. Do sada nikada nisam imao problema kada sam nešto organizovao, ali straha zbog vremena je bilo, naravno. Posle noćašnjeg nevremena, prepodne je lepo. Nije pretoplo, nije hladno. Taman, penzionerski sportski dan”, objašnjava naš sagovornik.

Temperatura je za sportske igre bila odgovarajuća. Malo oblaka je, takođe, dobro došlo. Ipak, nešto nije išlo na ruku sportistima koji su bacali pikado.

“Mogu da kažem da smo dobro bacali pikado. Penzioneri, članovi moje ekipe su imali oštro oko i dobru ruku. Malo nas je ovaj vetar ometao. Noćas jesam strahovala da li će se takmičenje održati uopšte, ali vreme je super. Nije jako toplo. Blata nema, što je najvažnije. Lepo se družimo i to je najvažnije u ovim godinama. Nagrada nije toliko bitna, ali pomalo, ipak, jeste važna. Moramo nekako da se motivišemo. Nisam strog kapiten zato što svi imamo zajednički jezik. Ljudi dolaze da vežbaju redovno, čak i po vrućinama koje smo imali. Svaka im čast na tome”, kaže “Nada Ružić, kapiten eikpe Gradnulice u pikadu.

Penzioneri su najviše bili zainteresovani za bacanje pikada, viseće kugle i pločica

Od četiri takmičarske discipline tri su privukle najveći broj učesnika.

“Na takmičenje smo došli sa 12 članova. Jedna ekipa baca pikado, jedna viseću kuglu i jedna pločice. Cilj nam je da bio da se odazovemo u što većem broju i da se svi zajedno družimo. Raspoloženi smo. Imamo mi i šahiste koji bi možda sledeće godine mogli da se takmiče i u toj disciplini. Važno je da se družimo i da smo kolegama sa Gradnulice uveličali slavlje. Došli smo u našim crvenim majicama koje simbolizuju radost. Družimo se, razmenjujemo iskustva… Ja sam se takmičila u pikadu. Mislim da smo bili dosta dobri, zato što vežbamo u našoj MZ. Volimo to i kroz druženje postajemo sve bolji i bolji prijatelji”, objašnjava Katica Ketenbah iz organizacije Crvenog krsta Žarko Zrenjanin.

“Bacanje viseće kugle nije teško. Samo je potrebno da imate malo sreće. Bacala sam i ranije, ali nešto malo. Nisam ja redovni sportista u ovoj disciplini. Praksa je dosta važna. Druženje mi puno znači, jer imam dosta godina. 85. Nagrada je u drugom planu”, kaže Ana Vajdić sa Gradnulice.

“Iz naše MZ uvek nas pet žena učestvuje redovno na manifestacijama. Druženje nam je na prvom mestu, a onda sve ostalo. Dobro, nekada je značajno i koje ćete mesto da zauzmete. Volimo da se odazivamo ovakvim manifestacijama. Ipak, smo mi MZ Centar, pa onda neka i budemo centar. Takmičile smo se u tri kategorije. Sve sem šaha. Kako smo procenile, nismo ni najbolje ni najgore. Zlatna sredina. Centar. Bitno je da imamo volju da dolazimo na ovakva mesta. Bacanje pločica nije teško, ako se vežba. Za to, ipak, treba vremena. Međutim, mi smo sve bake koje imamo obaveze i oko kuće, i oko bašte, i oko unučića… Naše članice imaju od 60 do 80 godina”, kaže Slavica Vukov iz MZ Centar.

Šah je, za sada, interesantniji penzionerima nego penzionerkama

Mnogi penzioneri su i prošle godine učestvovali na ovom takmičenju. Ipak, bilo je i onih koji su prvi put došli.

“Žene koje su došle iz Krajišnika da se druže nisu sve penzionerke. Imamo jednu koja je invalid, imamo ženu koja je penzionerka, a imamo i žene koje su u radnom odnosu. Ja, takođe, još nisam penzionerka, ali valjda ću i to dočekati. Ovo nam mnogo znači. Došli smo ovde prvi put. Moram da kažem da je sve lepo organizovano, domaćini su divni. Nadam se da će nas zvati i ubuduće. Mi smo pokazali interesovanje za ovim vidom druženja kada smo bili u Orlovatu na Paorskoj torbi, tamo smo i neku nagradicu dobili. Takmičimo se u tri kategorije. Sve sem šaha. A možda ćemo se u narednom periodu i tu priključiti, ja sam nekada igrala šah. Ko zna. Najvažnije je da se družimo i da zajedno provedemo dan. To je bitnije od svih nagrada”, kaže Mirjana Umićević, predsednica Asocijacije žena Krajišnik.

I dok su u bacanju pikada, viseće kugle i metalnih pločica ravnopravno učesvovali i muškarci i žene, čini se da je šah ovoga puta bio rezervisan samo za jači pol.

“Ja sam jedan od osnivača šahovske sekcije u udruženju. Šahom se bavim od mlađih dana. Danas se takmičim samo u ovoj disciplini. Zadovoljan sam kako smo igrali. Bilo je tu jakih ekipa. Druženje je najvažnije. Ovo sve ostalo je tu negde. Ja sam ostvario dve pobede, jedan remi i jednu partiju sam izgubio. Malo je došlo do pada koncentracije… Šah je nepredvidiv. U šahu su najvažniji znanje, kombinatorika. Preporučio bih svim mladima da se bave šahom, jer tu vežbaju matematiku, logiku… Šah se uči ceo život. Svaka partija je partija za sebe. Početak i prvih nekoliko poteza su standardni, a posle ide ko koga “izvara”, objašnjva Dragan Živkić iz Zrenjanina.

Penzioneri se prisetili nekadašnjeg doručka

Svi učesnici i gosti ovog turnira u kojem su glavni akteri bili penzioneri mogli su tokom prepodneva da se okrepe domaćim doručkom koji se nekada servirao.

“Mi smo zadužene da mažemo mast na hleb. Imamo tu so i alevu papriku. Koliko smo parčadi hleba namazale ne znam, ali znam da smo potrošile četiri kilograma masti. Nas pet to radi i stižemo da pripremimo okrepljenje za sve učesnike”, kaže Marija Đolai.

“Ovo je naša tradicija. Lepše je ovo nego salama. Na ovome smo svi mi penzioneri odrasli i nismo imali holesterol. Mi preferiramo druženje i zdrav život. Da nam ova starost prođe u zdravlju i veselju”, dodaje Zorica Radanov.

Udruženje penzionera sa Gradnulice je od svoje članice na poklon dobilo sliku sa grbom udruženja.

“Slikarstvom se bavim 30-ak godina. Najveći deo vremena mi je preokupacija slikanje. Tu sam našla svoj duševni mir. Nikad nemam dovoljno vremena za slikanje. Mogla bih da slikam dugo, dugo. Mislim da ću, dok moje slike budu bile na zidovima, i ja da živim. Sliku koju sam poklonila udruženju penzionera je namenski slikana i na njoj je znak udruženja čiji sam član treću godinu. Odlučila sam da udruženju poklonim tu sliku jer mislim da su ljudi u njemu to zaslužili. Vredni su, radni, složni, vole da se druže, uvek streme nečem novom i lepom. Tu su, ne zbog neke koristi, već iz ljubavi prema tome što rade. Mi se tu okupljamo da razmenimo pozitivnu energiju. Idemo na izlete. To su važni dani onima kojima je ovo čitav društveni život. Znajte da ništa od ovoga ne bi bilo da nije našeg predsednika Dobre”, kaže Jela Stojkov, slikar.

potamljena — Jela Stojkov i Dobrivoj Mihajlov

Sport je važan deo života, ma koliko godina da neko ima. Tako su i penzioneri koji su se okupili na Gradnulici dobili podršku pomoćnika gradonačlnika zaduženog za sport Sime Salapure.