Pre godinu dana četiri pčelarska udruženja sa teritorije grada Zrenjanina i jedno iz opštine Sečanj donirala su manastiru Svete Melanije Rimljanke 14 košnica. Ovaj gest bio je, kažu, prirodan odgovor na želju monahinja da u manastir vrate pčele. U proteklom periodu sveštenstvo je u radu sa pčelama imalo podršku dugogodišnjeg pčelara Branislava Mijatova iz Melenaca. S obzirom na to kakva je bila godina za pčelarenje, svi koji su uključeni u proizvodnju meda u manastiru kažu da su zadovoljni ostvarenim prinosima i kvalitetom meda.
Prošle godine monahinje manastira Svete Melanije Rimljanke izrazile su želju da se u manastiru proizvodi med. Sveštenstvo se za pomoć obratilo gradu Zrenjaninu, koji je kontaktirao pčelare iz naše opštine. Odluka o donaciji košnica sa pčelama manastiru doneta je veoma brzo.
“Četiri udruženja sa teritorije grada Zrenjanina su donirala po dve košnice, a akciji se priključilo i udurženje pčelara iz Sečnja koje je dalo šest košnica. Tako da smo ukupno manastiru poklonili 14 košnica sa pčelama. Ova godina je bila katastrofalna što se tiče bagremove paše. Od kada ja pčelarim, goru godinu nisam zapamtio. Međutim, manastirske pčele su, ipak, donele nešto bagremovog meda. Nekih 40-ak kilograma. Mi nismo imali skoro ništa. Sa tim pčelama smo kasnije išli na lipovu pašu. Lipova paša je bila sasvim solidna. I kasnije smo imali i livadsku pašu, mešavinu livade i suncokreta. Taj med smo vrcali u samom manastiru i mogu da kažem da je njega bilo u solidnim količinama. Za manastir i njihove potrebe, za početak je to sasvim dovoljno“, kaže Branislav Mijatov, pčelar iz Melenaca.
.jpg)
“Baviti se pčelarstvom bez mentorstva je jako teško“
„Ovo je nešto prelepo. Ne samo što smo donirali košnice, već sada vrlo često imamo i konatakt sa manastirom. Ja sada prvi put imam na ovaj način kontakt sa manastirom. Ovde su samo dve sestre, ali vidim da jako puno ljudi dolazi da im pomaže. Nadam se da će ovo sa pčelama zaista zaživeti. Jer manastiru pripadaju pčele. I ovaj deo je fantastičan za razvoj pčela“, dodaje naš sagovornik.
U prethodnih godinu dana ovaj pčelar je vodio računa o pčelama koje su donirane manastiru. Takođe, obučavao je sveštenike koji bi trebalo da preuzmu brigu o košnicama.
“Ja pripremam oca Branislava i oca Petra, koji su prihvatili da se bave pčelarstvom, za taj posao. Ove godine sam im bio mentor, verovatno ću to biti i sledeće dok oni ne nauče to samostalno da rade. Baviti se pčelarstvom bez mentorstva je jako teško. Skoro nemoguće. U pčelarstvu je ogroman rizik da pčele propadnu. I iskusnim pčelarima propadaju pčele, a neiskusnim još više. Ja ih učim o svemu što je vezano za pčele. Od načina vađenja ramova, tretmana, lekova, pregleda, sve do finala koji podrazumeva vrcanje meda“, objašnjava Mijatov.
„Med je na točkovima. Selili smo ove godine sve košnice, a sada smo pričali da ubuduće ne selimo sve, već samo one koje mogu da donesu prinose. Znači, izuzetno jaka društva ćemo seliti. Mi smo svake godine na Deliblatskoj peščari na bagremu, posle idemo na Frušku Goru na lipu. Određeni broj ćemo nositi, a deo će ostati u manastiru“, dodaje ovaj pčelar.
„Naš zadatak je bio da učimo. Trudili smo se u tome. Nešto smo i naučili, ali i dalje ostaje zadatak mentora, koji je, Bogu hvala, tu, i spreman je da nam pripomogne da nastavimo ovaj posao“, kaže protojerej Petar Ilić.
Kroz donacije i poklone manastir je dobio 24 košnice
Manastir Svete Melanije Rimljanke ima za sada 20-ak košnica.
„Mi smo imali 10 košnica pre nego što smo dobili donaciju od 14 košnica od ovih udruženja. Sam početak je bio takav što je gospodin Zoran Borombožin donirao 10 rojeva, a braća sveštenici su učestvovali svojim prilozima u kupovini opreme. Pomoć je stigla i od Mileta Trajkovskog, buregdžinice Vardar. Onda je krenula ova akcija sa udruženjima koja je sa ovom godinom završena i zaokružena. Sada imamo 24 košnice. Istina, imali smo i nekih gubitaka pčela tokom godine. To nije ništa strašno, izgubili smo jednu ili dve košnice. Po blagoslovu episkopa i uprave manastira mi ćemo i da se ograničimo da imamo do 30 košnica. Ovo je pomoć manastiru i finansijska i da imaju svoj med“, dodaje naš sagovornik.
„Ovo je bio moj prvi susret sa pčelama. Otac Branislav je imao nešto iskustva pre. Pčelarenje je jako zanimljivo. Obaveza jeste, ali je lepo. Još uvek učim. Ja sam početnik, tako da mentor mora da ostane još sa nama. Bez obzira na naše znanje, njegovo iskustvo je bitno. Osnovnu opremu imamo, a za ono što nam fali tu nam udruženja pomažu. Nemamo još vrcaljku. Ona nam je potrebna da bismo mogli da vrcamo med ovde, da ne mučimo druge“, kaže protojerej Ilić.
„U zavisnosti od područja gde se nalaze, pčele se različito gaje“
Iako je od detinjstva imao kontakt sa pčelama, protonamesnik Branislav Petrović, kaže da, ipak, mora još da uči kako da postupa sa pčelama.
„Ja sam imao iskustva sa pčelama zahvaljući tome što je moj otac pčelar već 30 godina. Međutim, pčelarstvo ovde i tamo odakle sam ja potekao, u Doboju, se razlikuje. Tako da sam i ja u fazi učenja, kao i otac Petar. Razlike su u načinu gajenja pčela. Tamo se, recimo, pčele ne sele, a ovde se sele. Tamo drugačije malo rade, nego ovde. Briga o pčelama nije toliko komplikovana koliko je zahtevna. Pčelama mora da se posveti puno vremena kada dođe period za to. Oko prolećnog razvoja, pregledanja, nošenja sa paše na pašu do vrcanja. Ali, kada čovek ima ljubavi prema tome i prema manastiru i svojoj crkvi, ništa mu nije teško. U Zrenjaninu sam 10 godina i tu sam namerio i da ostanem“, kaže protonamesnik Branislav Petrović.
„Otac Petar i ja uspevamo nekako da se snađemo u svemu ovome, pored naših svakodnevnih obaveza. I tome se maksimalno posvećujemo, da uradimo sve baš kako treba. S obzirom na to kakve su paše bile i koliko imamo košnica, zadovoljni smo ovogodišnjim prinosima meda. Trudićemo se da ispoštujemo sve što treba, pa da dogodine bude i više meda“, dodaje naš sagovornik.
Zahvaljujući zalaganju sveštenstva pčele su ponovo u manastiru
Monahinje su, kažu, presrećne što su se pčele vratile u manastir.
„Ja znam da je naša mati Magdalina imala pčele i bavila se njima. Kada sam ja došla u manastir ovde su prestali da se bave pčelarstvom. Meni je jako bilo žao zbog toga. Ali, evo opet, zahvaljujući ocu Petru pčele imamo u manastiru. Ja volim pčele jako, ali da bih nešto pomogla u radu sa njima ja nemam snage. Prvi med, po meni, nije bio baš dobar. Za mene je bio presladak, pa su mi rekli „pa to je med – med je sladak“. Ali, kasnije što smo dobijali je bio odličan“, kaže monahinja Vasilija.
Iz Udruženja pčelara iz Melnaca kažu da će podršku sveštenstvu pružati sve dok ne budu u potpunosti osposobljeni da sami brinu o pčelama koje su u manastiru.
.png)
.gif)
.gif)
