U Srbiji trenutno ima oko 1,7 miliona ovaca. To je čak za milion grla manje nego pre dve decenije. Ipak, u poslednje vreme situacija u ovčarstvu se menja na bolje. Pre svega, jer država izdvaja novac za subvencionisanje ove proizvodnje. Stočari mogu da računaju na podsticaje od 7000 dinara po grlu ovce i 2000 za jagnje u tovu. Takođe, mere podrške predviđaju i povraćaj novca za kupovinu matičnog stada i to u iznosu od 50 do čak 75 posto. Dodatni podstrek za razvoj ovčarstva je i to što je država potpisala ugovor o izvozu jagnjetine u Kinu.
Pre dve decenije u Srbiji je bilo preko 2,7 miliona ovaca. Danas je taj broj smanjen za milion. Ipak, čini se, da se u poslednje vreme ova proizvodnja obnavlja.
„Imam 56 ovaca i nešto jagnjadi. U poslednje vreme, situacija u ovčarstvu se popravlja. Hvala bogu i država je počela malo više da nas podržava. Dobijamo 7000 dinara subvencija po grlu. Ja volim ovčastvo i time bih se bavio i kada ne bi bilo subvencija. Naravno, volim što imamo pomoć, ali ovčarstvo je mnogo više od toga što država daje novac. Treba da težimo da imamo državu koja je dovoljno jaka da može i poljoprivrednike da pomaže“, kaže Vlajko Jovišić, stočar iz Bačkog Novog Sela.
„Ovce držim već 15 godina i redovno idem na mnoge izložbe. Na sajmu poljoprivrede sam izlagao šest puta. Ove godine mi se konačno ispunila želja i dobio sam nagradu za apsolutnog šampiona u ovčarstvu. Moj ovan je šampion sajma za mlade. Ima samo 20 meseci, a težak je 125 kilograma. Inače, na drugim izložbama uvek dobijamo nagrade, ali ovo je titula koju sam jako želeo i koja mi je bila potrebna“, dodaje naš sagovornik.
Ovce za priplod od kvalitetnog genetskog materijala
Na farmi Jovišića proizvode se ovce za priplod.
„Reč je o dobrom genetskom materijalu. Rađena je veštačka oplodnja sa kvalitetnim semenom. I to je nešto najbolje što se može dobiti. To potvrđuje i priznanje koje sam dobio ove godine na sajmu za apsolutnog šampiona. Ovan koji je nagrađen, upravo je iz te veštačke oplodnje. Ja ne proizvodim ni mleko, ni meso od ovce. Više volim da prodam jagnjad ili ovce, pa neka ljudi to drže i rade dalje šta misle da je najbolje“, objašnjava Jovišić.
„U poslednje vreme raste interesovanje ljudi za ovčarstvo. Inače, mi nemamo toliko ženskih da možemo da prodamo, a muški se malo manje traže. Muški su malo skuplji. Sve naše ovce imaju čiste papire, uredne. Genetiku smo mnogo popravili. Od prošle godine sigurno za 300 posto“, dodaje naš sagovornik.
Oni koji žele da se bave ovčarstvom, ne bi trebalo da žale novac prilikom nabavke novih grla, ukoliko žele da imaju kvalitetno stado.
„Za ovog ovna, davali su mi neki dan 2200 evra, zato što je šampion. Inače, redovna cena za ovna je oko 700-800 evra. Svima bih poručio da ne žale novac ako hoće da kupe kvalitetno grlo. Ono što je dobro to treba platiti. Najgore je kada uzmu grlo za 100-200 evra, pa ga puste među ovce i onda upropaste genetski nekoliko desetina jagnjadi. A jedno kvalitetno jagnje može da vrati sav novac koji je uložen u dobrog ovna. Inače, ovaj ovan nema cenu. Neću ga nikada prodati. Ja sam se borio da dobijem takvog ovna. Ostvario sam svoj san, imam šampiona sajma i bilo bi žalosno da nekom prodam šampiona. Da onaj ko ima novce bude neko i nešto, a ja da budem niko i ništa. Nema tih para za koje bih ga dao“, kaže Jovišić.
Država podstiče ovčarstvo
Da se ovce sve više traže u poslednje vreme, tvrdi i Milorad Čuletić iz okoline Rume.
„Trenutno imam oko 300 grla ovaca različitih kategorija. Situacija u ovčarstvu je poslednjih godina postala zadovoljavajuća i to zahvaljujući podsticajnim merama države. Potražnja za matičnim grlima je jako velika. Pogotovo što država daje povrat od 50 posto za kupovinu matičnog stada, a za mlade poljoprivrednike i do 75 posto. Na stotine jaganjaca ove rase manjka na tržištu. Ne samo kod mene, nego i kod drugih proizvođača. Ja prodajem 90 ženskih za priplod i 40 posto muških za pripod. Inače, radi se o tovnoj rasi koju karakteriše visoka plodnost, mlečnost, veliki randman mesa. Ove ovce su dobre majke. Ako bog da, proširiću farmu. Da se radi o kvalitetnim grlima potvrđuje i nagrada koju smo dobili na sajmu poljoprivrede. Moj ovan je apsolutni šampoin rase il de frans na sajmu“, kaže Milorad Čuletić iz Hrtkovaca.
Osim kvalitetnog priplodnog materijala, da bi se oformilo kvalitetno stado, potrebno je mnogo znanja.
„Trenutno imamo 400 ovaca punog porekla. Polovina je il de frans, a polovina virtemberg rase. Moj ovan rase il de frans je osvojio titulu najlepšeg ovna na sajmu. Mislim da se dosta toga pozitivnog dešava u poslednje vreme u ovčarstvu. To je pokazao i kvalitet izložbe na ovogodišnjem sajmu. Životinje su kvalitetne, lepe, dobre. Pozitivne signale za ovčarstvo šalje država kroz subvencije. Ipak, mislim da je dosta teško da se nađu kvalitetna grla na tržištu. Jer to više nije onaj uobičajeni kvalitet klanične robe. Tu je pored odgoja uključeno i određeno znanje koje mora da se stekne i uloži. I ishrana mora da bude kvalitetna, kao i briga o životinjama. Ako bog da i ja ću uvećati farmu. Samo da ovi podsticaji države potraju“, kaže Ivan Miljković, stočar iz okoline Požarevca.
Izvoz jagnjetine u Kinu
Srbija je nedavno sa Kinom potpisala ugovor o izvozu jagnjećeg mesa u tu zemlju. To je još jedan od razloga koji bi mogao da utiče na proizvođače da se opredele za uzgoj ovaca. Izvoz jagnjećeg mesa u Kinu otvara velike mogućnosti. Ipak, stručnjaci tvrde da će Srbiji trebati mnogo vremena da poveća broj ovaca u toj meri u kojoj bi izvoz u najmnogoljudniju zemlju sveta mogao da teče neometano.
.gif)
.gif)
