 (1).gif)
Glumci zrenjaninskog pozorišta oprostili su se dirljivom porukom od kolege Aleksandra Bogdanovića, koji je juče podlegao povredama zadobijenim kada je na njega naleteo auto.
Podsećamo četrdesetpetogodišnjeg glumca koji je dugo igrao na Dramskoj sceni zrenjaninskog pozorišta a poslednjih godina bio deo ansambla Hrvatskog narodnog kazališta Osijek, u subotu je na pešačkom prelazu autom udario dvadesetdvogodišnji muškarac.
Primljen je u osiječki Kliničko bolnički centar sa teškim telesnim povredama opasnim po život. Uprkos naporima lekara, Aleksandar Bogdanović je izgubio bitku za život.
Aleksandar Bogdanović bio je u dva perioda član dramskog ansambla zrenjaninskog Pozorišta, od 1997. kada prvi put, po završetku Akademije umetnosti u Novim Sadu, dolazi u Zrenjanin, do 2002. godine, kada napušta glumu. Posle nekoliko godina pauze, vraća se 2007. godine u NP „Toša Jovanović“, u kome ostaje do 2010, kada odlazi u osiječko Pozorište.
Poruku i poslednji pozdrav njegovih kolega iz zrenjaninskog pozorišta, prenosimo u celosti.
„Otišao je veliki glumac i čovek. Napustila nas je sila koja je u životu i sa scene pomerala sve oko sebe.
Uvek između glume i sporta, između dva pozorišta, verovali smo i nadali se da će u ovoj poslednjoj borbi opet dobro izabrati, da će to biti život. Deluje neverovatno da je nešto uspelo da pobedi Saleta.
Izgubili smo svi, njegove kolege iz Zrenjanina našeg Saleta, vi iz Hrvatske Acu, reditelji su izgubili velikog glumca, publika ostaje uskraćena za neponovljivo scensko iskustvo koje je samo Sale umeo da im pruži, a scena je ostala prazna.
Sale je jednako bio upadljiv i ubedljiv i u životu i sa scene. Od prve uloge 1997. godine na sceni zrenjaninskog Pozorišta u „Dragoj Jeleni Sergejevnoj”, gde je igrao sa svojim klasićima Natašom Ilin, Jugoslavom Krajnovim i Ljubišom Milišićem, najavio je ozbiljan glumački potencijal. Sledila je uloga Hemona u „Antigoni” kojom je potvrdio da je u našem Pozorištu nastupila era novih glumaca. Zatim u istoj sezoni igra u „Spasenima”, a onda sledi uloga u Molijerovim „Skapenovim spletkama” zbog koje su ga obožavateljke pratile po ulicama Zrenjanina. Odličan je bio u predstavama „Prijateljstvo, zanat najstariji” i „Bogojavljenska noć”.
Ogromne energije, nemirnog duha, radoznao, željan novih iskustava nije bio sasvim zadovoljan svime što je postigao u zrenjaninskom Teatru. Nije želeo mir, stabilnost, nešto ga je guralo dalje, pa je tako prvi put od odlaska na Akademiju umetnosti napustio glumu i posvetio se svojoj staroj ljubavi – tenisu.
Ali, glumac kakav je naš Sale bio ne može dugo bez pozorišta. I vratio nam se. Trijumfalno i glasno kao i kada je došao prvi put. Drugi put je glumio u zrenjaninskom Pozorištu od 2007. do 2010. godine. Tada je ostvario jednu od najzapaženijih uloga, ulogu Čičikova u Gogoljevim „Mrtvim dušama“. Za Čičikova je dobio nagradu za najbolju mušku ulogu na 59. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine. Pored „Mrtvih duša” igrao je i u predstavama „Kron”, „Čudo u Šarganu”…
Dragi naš Sale,
nije nam bilo važno u kom pozorištu igraš jer smo znali da je pozorišna publika, ma gde te gledala, uživala, jer si činio svaku ulogu, svaku predstavu, samo pozorište, boljim i većim. Pripadao si pozorištu svim svojim bićem, bar smo tako osećali, i večno ćemo žaliti što si nam uskraćen. Žalimo jer te teatar ostaje željan.
Zauvek ćemo te pamtiti i nositi u srcima.“
Tvoje kolege iz Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”
.gif)
.gif)
