Nikola Stankov je rođen u Vršcu. Detinjstvo je proveo u Neuzini, gde je završio osnovnu školu. U to vreme trenirao je fudbal i folklor. Srednju Medicinsku školu, smer medicinarski tehničar, završio je u Zrenjaninu. Sve vreme školovanja živeo je u Domu učenika Angelina Kojić-Gina. Po upisivanju srednje škole prestaje da se bavi fudbalom, ali je nastavio da igra folklor. Uz to, naučio je i da svira bubnjeve. Nikola je školovanje nastavio na Vojnomedicinskom fakultetu u Beogradu. Odmor od fakulteta pronalazi u rekreativnom bavljenju sportom, gledanju kvizova, druženju sa dragim osobama i putovanjima.
Iz srednjoškolskih dana Nikola ima puno lepih uspomena, koje kaže, ne mogu da stanu u nekoliko rečenica.
“Definitivno se tih dana sećam po prijateljima koje sam upoznao i prijateljstvima koja još traju i predstavljaju najlepšu uspomenu na dom učenika. Zrenjanin, pre svega, pamtim po domu i srednjoj školi i uvek se setim tog lepog perioda kad god prođem pored doma ili škole. U Zrenjanin često dolazim. Kad sam kod kuće bar jedno popodne izdvojim da svratim u Zrenjanin. Često mi kroz glavu prođe kako smo kao srednjoškolci pričali kako jedva čekamo da krenemo na fakultet i konačno počnemo da “živimo”. Tek sada vidim koliko je zapravo taj period bio zabavan, bezbrižan i lep. Nedostaju mi druženja i domijade. I dalje sam u kontaktu sa bivšim cimerima i školskim drugarima koji su, takođe, bili u domu”, kaže Nikola Stankov.
“Još u srednjoj školi sam planirao da upišem Medicinski fakultet, ali sam kasnije video konkurs za VMA i shvatio to kao još veći izazov i čast. Vojska me je još kao dete zanimala. Često smo se kao mali igrali vojnika i zbog toga ovaj poziv predstavlja još veći užitak jer ispunjavam svoje snove. Konkurencija na upisu je bila velika, ali sam sa tim uspeo da se izborim”, dodaje naš sagovornik.
.jpg)
Testovi za upis na Vojnomedicinski fakultet su mnogo teški i naporni
Medicinski fakultet i Vojnomedicinski fakultet se razlikuju najpre po samom upisu.
“Za VMA se mesec dana pre testa iz hemije i biologije rade provere u fizičkoj i psihičkoj spremi. Tu su razni testovi koji su mnogo teški i naporni, pogotovo psihički deo gde testovi traju i po nekoliko sati. Što se tiče fizičkog dela tu su bitne kondicija i veština. Ova dva fakulteta se razlikuju i po broju studenata. Nas na VMA po klasi ima svega 40, dok je na civilnoj medicini po godini i po 500 studenata. Smatram to velkom prednošću jer je rad u manjim grupama znatno bolji. Mi smo kao razred gde svako svakog zna i pomažemo jedni drugima”, objašnjava Stankov.
“Takođe, ono što izdvaja VMA je i to što svaki student ima svog mentora koji mu pomaže tokom školovanja i izrade naučnih radova. Što se tiče predmeta i tu postoje razlike, ali to je druga priča. Praksa je veoma kvalitetna i mnogo toga ima da se vidi i nauči. Održavaju se brojni seminari i dolazi mnogo priznatih lekara koji nam drže predavanja”, ističe naš sagovornik.
Pandemija i vraćanje vojnog roka su velike lekcije u životu
Više od godinu dana se i svet i Srbija bore sa korona virusom. Pandemija je, prema mišljenju našeg sagovornika, definitivno odmogla svima u svim poljima.
“Kada sam upisvao VMA, bio sam svestan da ulazim u ozbiljnu sferu posla i da treba da budem spreman na sve. Što se tiče pandemije, čitao sam dosta o tome u srednjoj školi, ali nisam verovao da ću bilo kad doći u kontakt sa njom. Iskreno, bio sam jako iznenađen da se ovo dešava u ovom trenutku i nisam verovao da u 21. veku može doći do gubitka ovoliko velikih razmera. Medicina svakako jeste napredovala, ali smatram da mi kao društvo još nismo. Korona će biti svakako još jedna velika lekcija u mom školovanju i dodatni motiv za napredak”, kaže Stankov.
U poslednje vreme mnogo se govori i o mogućnosti da se vrati obavezno služenje vojnog roka.
“Što se tiče vraćanja vojnog roka smatram da je i to korisna lekcija u životu. Ne u smislu da budemo spremni za rat kao što većina ljudi misli, već kao lekcija za čoveka da bude disciplinovaniji, jer disciplina mnogo pomaže u ostvarivanju zacrtanih ciljeva. Pored toga, svakako je zanimljvo iskustvo gde se mogu upoznati novi ljudi i stvoriti nova prijateljstva”, smatra naš sagovornik.
Za početak bih ostao u Srbiji, a za dalje ćemo videti
Nikolu nakon završetka studija očekuje specijalizacija.
“Trenutno me zanima sportska medicina i radiologija, mada je još rano pričati o tome jer sam treća godina studija. Plan mi je da pored dva strana jezika koja znam naučim još dva, jer volim strane jezike i druge kulture. Za početak bih ostao u Srbiji, a za kasnije ćemo videti. Možda me posao odvede na drugi kraj sveta”, kaže Stankov.
“Nikada nisam imao predrasude u životu. Znao sam da će mi biti jako lepo u domu učenika i definitivno se nisam pokajao. Svim budućim srednjoškolcima bih preporučio da žive u domu, jer će im to pomoći u školovanju, a i u životu. Takvo iskustvo se ne može dobiti na drugom mestu”, zaključuje naš sagovornik.
Fotografije ustupio Nikola Stankov
.png)
.gif)
.gif)
