Ogroman problem današnjeg drušva jeste vršnjačko nasilje. Razne kampanje i akcije dovele su do toga da je ono postalo vidljivije, što omogućava da se na njega adekvatno deluje. Nasilje među decom nije karakteristično samo za Srbiju, već je to problem koji pokušavaju da reše i mnoge druge zemlje. Da bi se mladima skrenula pažnja na model ponašanja koji nije dobar pokrenuta je i kampanja „Ne preskači moju priču“. Uspešni sportisti i druge javne ličnosti će u narednih godinu dana kroz spotove i predavanja po školama u Srbiji promovisati prave životne vrednosti. Desetostruki prvak sveta u kik boksu Nenad Pagonis i stonoteniser iz Zrenjanina Ilija Majstorović su krenuli u promociju kampanje upravo iz Zrenjanina. Prve dve škole koje su obišli su bile Tehnička i Elektrotehnička i građevinska škola „Nikola Tesla“.
Nenad Pagonis je sinonim za uspešnog sportistu. I to u sportu koji podrazumeva snagu, borbu, udarce, brzinu za izbegavanje protivnika – kik boksu. Međutim, njegova životna priča mogla je da ode i u suprotnom smeru, da je podlegao pritiscima iz detinjstva. Naime, ovaj desetostruki svetski šampion je u školi trpeo vršnjačko nasilje. Zbog toga danas propagira prave vrednosti u životu i želi da skrene pažnju mladima da svoju negativnu energiju ne treba da usmeravaju protiv drugih. I upravo je to misija koju će imati u kampanji „Ne preskači moju priču“.
Čak 80 posto dece gleda vršnjačko nasilje, ali ga ne prijavljuje
„Odlučio sam se da podržim ovu akciju zato što mislim da je vršnjačko nasilje veliki problem i danas, kao i pre 10 godina. Naravno, imali smo slučajeve gde su deca dosta teško podnosila to maltretiranje, gde su padala u depresiju… Znamo svi za malog Aleksu koji je zbog vršnjačkog nasilja izvršio samoubistvo. Ja, kao neko ko je autoritet u borilačkim sportovima i sa kim se deca dosta poistovećuju mislim da imam autoritet da mladima pošaljem poruku koja treba da dopre do njih. Treba da shvatimo činjenicu koju pokazuje statistika, a to je da čak 80 posto đaka gleda vršnjačko nasilje i to ne prijavljuje. To je jedan podatak koji je mene frapirao. Shvatio sam da imam veliku odgovornost, kao neko ko ima uticaj među omladinom da izađem i da počnem da pričam o tome“, kaže Nenad Pagonis, desetostruki prvak sveta u kik boksu.
Desetostruki šampion sveta u kik boksu Nenad Pagonis je bio žrtva vršnjačkog nasilja
Uprkos nedaćama koje su ga partile kroz detinjstvo Nenad nije dozvolio sebi da postane loš čovek.
„Ja sam imao težak život. Odrastao sam 90-tih godina prošlog veka, u vreme inflacije i svih tih nemilih događaja. Bili smo jedna socijalno ugrožena porodica i živeli smo u delu grada gde su narko dileri prvo počeli da rasturaju drogu u Novom Sadu. Čak 90 posto mojih drugara je otišao tim putem. Jedan je završio u zatvoru zbog ubistva. Ja sam uvek nekako mislio da sam predodređen za nešto više. U životu nikada nisam ni cigaretu zapalio, iako sam bio u tom okruženju. Hteo sam da se dokažem u nekom pozitivnijem svetlu. Život je pokazao da je to bilo ispravno razmišljanje. Dokazao sam se u sportu kao vrhunski sportista i kao neko ko dobija sve pohvale za to što je radio“, objašnjava naš sagovornik.
„Mislim da je jako bitno da deca shvate da je to što život donosi probleme i što trenutno žive u teškoj situacija ustvari nešto što kali njihov duh. Moj duh se kalio u tim teškim situacijama. Svako od nas ima teške trenutke i ono što nas ne ubije, samo nas ojača. Ako imate oca alkoholičara i ako živite teško ne zanči da morate na drugima da iskaljujete svoj bes. Ne, nego to kanališite kroz sport ili neku drugu aktivnost. Ti problemi će vas napraviti jačim, uspešnijim i sposobnijim“, dodaje Pagonis.
Negativnu energiju treba kanalisati kroz sport, a ne kroz zlostavljanje vršnjaka
Čak ni kada je imao priliku da se revanšira zlostavljaču, Nenad to nije uradio.
„Ja sam to shvatio kao život. Jednostavno desilo se da je taj učenik došao kod mene i istukao me. Ja, sam rekao ok, ja ću da treniram i da se vratim malo jači. Međutim, kada sam otišao da treniram shvatio sam da nema potrebe da dokazujem svoju snagu na ulici. To bi bila lična satisfakcija i pobeda ličnog ega. Zato sam tu svoju energiju usmerio na sport gde sam napravio lepu karijeru. Zaradio sam tu uspeh i novac“, kaže ovaj vrhunski sportista.
„Bilo je interesantno kada sam tog momka koji me je zlostavljao sreo, a nakon što sam postao poznat i uspešan sportista. On se uplašio. Ja sam mu prišao i rekao „sve što je bilo zaboravi. Ja verujem da ti sada znaš da sam jači od tebe“. Njemu je bilo drago zbog toga i video sam da mu je pao veliki kamen i teret sa srca. Drago mu je bilo što smo to rešili. Mislim da deca treba tako da se vaspitaju da budu filantropi i pacifisti. Da vole ljude oko sebe, da čuvaju životnu sredinu i da ne bacu smeće oko sebe, da pomažu jedni druge“, savetuje Pagonis.
Problem je što mladi često nemaju svest da će ih to što rade u mladosti možda obeležiti za čitav život.
„Jako je veliki probelm što mladi u tim godinama 12,13,14,15… ne vide sebe kao roditelje. Ja sam postao jako mlad roditelj. I čim sam dobio decu shvatio sam da je na meni velika odgovornost. Ako sedim skrštenih ruku moja deca će odrastati u svetu u kojem se gledaju Parovi, Zadruga, gde se deca tuku međustobno, gde maltretiraju jedni druge. Zato sam preuzeo inicijativu i odlučio da radim nešto korisno. Pozivam sve ljude dobre volje i sportiste da pomažu i da se bave ovim bitnim temama“, ističe naš sagovornik.
Životni putevi Nenada Pagonisa opisani su u njegovoj knjizi
Najteži trenutak u životu ovog kik boksera, a koji ga kroz ceo život prati, jeste trenutak kada je u jedinim patikama koje je imao zimi morao da prelazi kroz blato i sneg dobar put od kuće do autobuske stanice. Jednoga dana je promrzao i izmoren seo na polovini tog puta i 10-15 minuta je plakao. Nakon toga je ustao i sam sebe ohrabrivao da mora da krene dalje.
„Ta scena mi se često ponavljala i u ringu. Kada sam bio dole govorio sam sebi da ću ako ne ustanem izgubiti meč. U ringu sam sam, nemam saborca. I verovali ili ne često sam te mečeve koje sam gotovo izgubio, na kraju pobeđivao“, priseća se Pagonis.
Kakav je bio život Nenada Pagonisa moguće je pročitati u knjizi koju je napisao.
„Knjiga nije klasična autobiografija. To su moji memoari. Moji životni putevi, a delom i sportska autobiografija. Jako je emotivna priča. Iskreno pričam o svom životu koji sam mislio da sam zakopao, a ustvari nisam. Bilo mi je jako teško da prvo pišem o tome, a posle i da to pročitam. Reakcije čitalaca su dobre. Ljudi knjigu čitaju u dahu. Šalju komentare, kažu da su se rasplakali. Čak i muškarci plaču, jer je tu sve iskreno napisano. Ja sam neko od koga očekuju da bude surov borac, a pričam otvoreno o svojim strahovima, bolu, emotivnim problemima“,objašnjava naš sagovornik.
„U budućnosti planiram da se društveno angažujem. Želim da radim sa decom. Imam svoju fondaciju preko koje pomažem socijalno ugroženim porodicama i bolesnu decu. Imam dobre prijatelje koji mi pomažu i finansijski. Jednostavno želim da menjam svet na bolje“, zaključuje Nenad Pagonis.
„Ne preskači moju priču“ iz ugla sugrađanina Ilije Majstorovića
Osim Nenada projekat „Ne preskači moju priču“ podržao je i Zrenjaninac Ilija Majstorović.
„Odlučio sam se da podržim projekat „Ne preskači moju priču“ jer je vršnjačko nasilje zaista veliki problem u našem društvu. Možemo redovno da čitamo i da gledamo priloge o tome šta se sve dešava među decom. I sam sam bio svedok vršnjačkog nasilja dok sam bio mlađi. Znam koliko je bola to nanelo nekim mojim poznanicima i prijateljima. Po mom mišljenju ovo je pravilan pristup svemu ovome i da se deci skrene pažnja na problem koji postoji“, kaže Ilija Majstorović, stonoteniser „Banata“.
„Kao svedok vršnjačkog nasilja reagovao sam tako što sam pokušavao da budem taj koji će da prekine i da zaustavi nasilnike u tome što rade. Mogao sam i da kažem da se nasilje dešava. Prošao sam reprezentativne selekcije pa sam i trenerima znao da ukažem na problem da je neko dete možda na treningu lošije zato što je uveče imalo psihičku i fizičku torturu. Uvek sam, zahvaljujući sportu, imao svest da vršnjačko nasilje nije dobro“, dodaje naš sagovornik.
Promoteri kampanje „Ne preskači moju priču“ su uspešni sportisti i uzori mladima
Zbog toga što je vršnjačko nasilje sve izraženije kampanja „Ne preskači moju priču“ se mladima obraća kroz jezik kojim oni međusobno komuniciraju na društvenim mrežama.
„Svesni smo da kampanja ne može da promeni ključne stvari, ali može da usmeri pažnju javnosti na ovakve stvari. Zato smo i slogan smislili upravo tako da se obraća racionalnim pristupom mladim ljudima. Nismo im rekli ni prijavi, ni ne udari druga ili budi drug, nego „Ne preskači moju priču“, jezikom kojim oni korespondiraju dok provode vreme na društvenim mrežama. Šta znači „Ne preskači moju priču“ je na njima da odluče. Da li će da prijave nasilje, da daju samo podršku nekome ili će da se suprotstave nasilniku. Dakle, to smo prepustili njima“, kaže Dejan Pataki, koordinator kampanje „Ne preskači moju priču“.
Veoma je važno da mladi shvate značaj kampanje. Zbog toga su i zaštitna lica oni u koje mladi imaju poverenja.
„Tema vršnjačko nasilje nije ekskluziva samo Srbije. To je problem savremenog društva. Mlađe generacije su vrlo često prepuštene same sebi i nekim pogrešnim uzorima. Zato smo za ovu kampanju izabrali uspešne sportiste i priznate ljude da prenesu svoju poruku. Potpuno je drugačija percepcija mladih ljudi kada im se obrati neko ko iza sebe ima 150 mečeva, fudbalskih utakmica nego kada im se obrati nastavnik. Kampanja će da traje sigurno do kraja sledeće godine, što kroz spotove, što kroz obilazak škola po Srbiji“, dodaje naš sagovorik.
„Krenuli smo iz Zrenjanina, zato što sam ja rodom iz Zrenjanina, tako da sam to zloupotrebio. Za sada su u kampanju uključeni Pagonis, koji je inicijator kampanje. Imamo paraolimpijku Dejanu iz Novog Sada i jednu You tube zvezdu Trikija koji se bavi basketom, ali ima veliki broj pratilaca i može da prenese poruku. Pregovaramo sa još nekim sportistima, ali o imenima ne mogu da govorim“, kaže Pataki.
„Ne krijemo da je bilo vršnjačkog nasilja u našoj školi. Bitno je da ga u korenu sasecamo“
Kampanja „Ne preskači moju priču“ je krenula iz Tehničke škole u Zrenjaninu.
„Razlog zbog kojeg smo se uključili u kampanju je, na žalost, jednostavan. Vršnjačko nasilje je sve više prisutno kod nas u okruženju. Dešava se svuda. Ovo smo pokrenuli jer želimo da pokušamo da sprečimo vršnjačko nasilje. Međutim, ukoliko se ono već desi mi moramo da reagujemo. Sam naziv ovog projekta „Ne preskači moju priču“ je jako dobar. Da ne bismo preskočili priču, mi moramo da čujemo za nju. Zato apelujem na sve one koji su pretpreli nasilje ili koji su videli nasilje da ga prijave, da bismo mi mogli da reagujemo da se to ne bi više dešavalo“, objašnjava Đorđe Klać, direktor Tehničke škole u Zrenjaninu.
„I kod nas u školi je bilo vršnjačkog nasilja. Mi to ne krijemo. Mi stalno pričamo o vršnjačkom nasilju, edukujemo decu i pokušavamo da na drugi način doprimo do njihove svesti da to ne smeju da rade. Kod nas u školi je to uglavnom bilo verbalno nasilje, a retko je dolazilo do fizičkog nasilja. Kroz razne sekcije, projekte, humanitarni rad mi pokušavamo to da sprečimo. Kažem, bilo je fizičkog nasilja, ali to nije bilo toliko opasno. Sasečeno je u korenu. Ti akteri to više ne rade“, dodaje naš sagovornik.
„Ne preskači moju priču mladima treba da pokaže šta je dobro raditi, a ne šta ne treba da se radi“
Mladi moraju da shvate da samo prave vrednosti u životu mogu da donesu napredak, uspeh, boljitak.
„Propel organizacija u ovom trenutku pomaže 100 đaka koji nisu u mogućnosti da sebi obezbede sve ono što im je potrebno za školovanje. Uvek nam je drago kada vidimo da smo osposobili one koji možda ne bi imali priliku da se školuju kao sva druga deca. Ja sam jedan od osnivača Pagonis fondacije i drago mi je da je Nenad deo ovog projekta „Ne preskači moju priču“. Kada posmatrate jedno društvo videćete da ga zakoni regulišu. Međutim, ono što jedno društvo oblikuje jeste kultura. A kultura se oslanja na vrednosti. Lepo je da neko poput Nenada, koji je najuspešniji kik bokser svih vremena ovde u Srbiji i regionu zastupa ovakvu ideju. A to je da mlađe, slabije, siromašnije ne treba maltretirati, već im treba pomoći. Poruka kampanje nije da pokažemo šta nije dobro raditi, nego šta je dobro raditi“, kaže Rodoljub Oreščanin iz fondacije Propel.
„Mi želimo da osposobimo one koji su marginalizovani da uspeju u životu jer mi verujemo da upravo iz tih nekih grupa će se pojaviti pravi šampioni. Ne treba zaboraviti da je jedina razlika između uglja i dijamanta u tome da je dijamant prošao pod strašnim pritiskom i postao dijamant. Isto tako Nenad ne krije da je imao teško detinjstvo, a danas je svetski šampion poznat širom sveta. Ja verujem da među decom koju ćemo kroz kampanju obići sede šampioni iz raznih oblasti“, dodaje naš sagovornik.
Grad Zrenjanin podržao kampanju protiv vršnjačkog nasilja
Lokalna samouprava Zrenjanina je podržala kampanju „Ne preskači moju priču“.
„Jako je važno da pričamo o vršnjačkom nasilju. Evropski prosek je sličan statistici u Srbiji kada je u pitanju vršnjačko nasilje. Nema nekog porasta vršnjačkog nasilja u Srbiji, ono je samo vidljivije. Napravili smo mehanizme da ono bude vidljivije. Jer jedino tako možemo adekvatno da reagujemo na njega. Za to nam je potrebna pomoć svih. Kroz ovu kampanju želimo da približimo svima ovu priču i ovu veoma bitnu temu i da zajednički delujemo na ovakve socijalno nedopustive obrasce ponašanja u našem društvu“, kaže Simo Salapura, pomoćnik gradonačelnika.
Osim Tehničke škole o vršnjačkom nasilju danas se govorilo i u Elektortehničkoj i građevinskoj školi „Nikola Tesla“. Narednih dana promoteri kampanje „Ne preskači moju priču“ trebalo bi da obiđu i ostale škole u Zrenjaninu.