Stres je prirodna reakcija kada čovek percipira odnosno uvidi da je u nekoj vrsti opasnosti. U osnovi svih stresnih reakcija leži strah. Strah možemo racionalizovati i time ga se osloboditi ili ga bar smanjiti njegov intenzitet. Neophodno je ovladati određenim tehnikama i veštinama kako bismo smanjili nivo stresa. Svaka veština se može uvežbati, pa tako i ove, kaže Ana Čkonjević, Zrenjaninka koja širom Vojvodine vodi radionice za prevazilaženje stresa.
Po svom obrazovanju i vokaciji posvećena si ljudima i njihovim problemima. Jedan od velikih problema savremenog čoveka su brz život, brojne obaveze, nedostatak vremena. Dani nam nekako prolaze mehanički, sve je manje vremena da se posvetimo sebi i potrebama svoje duše. To nam stvara osećaj nezadovoljstva, anksioznosti, a brojne obaveze pritiskaju, i eto nam najvećeg problema savremenog čoveka – stresa.
Jesu li ovo što fraze laika, ili u tome ima istine?
-Sve ovo jesu zapravo okidači za stres, takozvani stresori, odnosno situacije i okolnosti koje mogu izazvati stres kod ljudi. Stres nastaje kao reakcija čoveka na okolnosti u kojima se našao, kaže Čkonjević.
Kao pedagog i socijalni radnik, sigurno se srećeš sa brojnim stresnim situacijama kod pojedinaca, ima li instant rešenja za prevazilaženje makar površno stresne situacije?
-Prema mom iskustvu, nema instant rešenja. Prvo, stres je prirodna reakcija kada čovek percipira odnosno uvidi da je u nekoj vrsti opasnosti. U osnovi svih stresnih reakcija leži strah. Strah možemo racionalizovati i time ga se osloboditi ili bar smanjiti njegov intenzitet. Neophodno je ovladati određenim tehnikama i veštinama kako bismo smanjili nivo stresa sa kojim se suočavamo, a to ovladavanje zahteva vreme – proces kroz koji moramo prolaziti i više puta kako bismo bili vešti u „antistresiranju“. Svaka veština se može uvežbati, pa tako i ove, dodaje naša sagovornica.
Šta je uopšte stres i kako ga prevazići?
-Stres je psihička i fiziološka reakcija osobe na stresor(e), stimuluse/draži različitog porekla. Obično ih delimo na unutrašnje i spoljašnje. Unutrašnji stresori su naše misli, osećanja ili telesne senzacije (trnjenje ruku, lupanje srca, kratak dah, glavobolja i drugo), a spoljašnji brojni i raznoliki (problemi na poslu, u partnerskom odnosu, egzistencijalni problemi, rokovi, konflikti, kvarovi, saobraćajna gužva itd). Kod definisanja stresa i stresora je ključni element lični doživljaj da je stresor ugrožavajući. Ta lična perspektiva je od presudnog značaja, jer ne postoji socijalni konsenzus ni o kvalitetu ni o kvantitetu stresora. To znači da dve osobe istih godina, pola, obrazovanja i socijalnog statusa, koje su slično vaspitane, obavljaju sličan posao i imaju slične životne ciljeve, ne moraju nužno imati iste stresore, ali ni iste reakcije na konkretan stresor. Eliminacija stresora je najpoželjniji način borbe protiv stresa i treba je koristiti kada god je to moguće. Nažalost, veoma mali broj stresora je moguće u potpunosti eliminisati. Problem kod ovog načina borbe je što osoba u stresu ne vidi da uopšte i ima mogućnost da eliminiše stresor. Za ublažavanje reakcije na stres koriste se brojne tehnike,upravo one koje mi učimo na radionicama i koje preporučujemo kao svakodnevnu praksu radi dugoročnijih efekata u pravcu eliminacije stresa. Ako napravimo paralelu sa bolešću, ublažavanje reakcije na stres je lečenje simptoma, a promena lične filozofije je lečenje uzroka bolesti, ističe Ana.
Zima koja je na izmaku kao da je dodatno pospešila da se većina nas oseća nekako istrošeno. Ima li stres veze sa prirodnim ciklusima? Može li proleće makar delom da nas malo relaksira?
-Neki od stresora o kojima smo govorili jesu upravo prirodni ciklusi i godišnja doba, ne nužno kao uzroci, već kao elementi nekih dubljih uverenja. Svakako je proleće doba kada se priroda budi iz zimskog sna, te se i mi možemo buditi sa njom tako što ćemo raditi na sebi i pomoći sebi da kvalitetnije živimo i da prigrlimo svakodnevnicu sa svim njenim manama.
Ana Čkonjević bavi se edukacijom ljudi na temu oslobađanja od stresa kroz projekat Antistres process koji je aktuelan u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Somboru i Zrenjaninu.
.gif)
.gif)
