Nakon Belog Blata, Čuruga i Melenaca, našom turom kojom pratimo preostale vetrenjače na našem području stigli smo do Gospođinaca.
Od nekada 282 vetrenjače u Vojvodini (izvor Vetrenjače nekad i sad Živane Krejić) danas ih je ostalo svega 11 i nijedna nije u funkciji. One sa boljom srećom su pretvorene u ugostiteljske objekte mada se to može nabrojati na prste jedne ruke. U Čurugu je mehanizam vetrenjače skoro potpuno očuvan i turisti koji imaju malo sreće mogu da je obiđu i iznutra. Beloblatska, melenača „Bošnjakova“ iako se spolja još drže iznutra su u lošem stanju, a gospođinačka je dobrano „načeta“ i spolja. Kako svedoci kažu oluja od pre jednu deceniju prosto je počupala jedan deo zida pri samom vrhu vetrenjače tako da izgleda kao da će svakog časa da se izvrne.
Propadanje ovog objekta počelo je kao i kod drugih vetrenjača mnogo ranije, čim su prestale da rade. Ukoliko ih vlasnici, uglavnom 50-ih godina prošlog veka nisu sami srušili i iskoristili cigle i drvenu građu za nešto drugo, polako ih je nagrizao zub vremena. Nije pomoglo ni to što je većina dospela po zaštitu države. Tako dok su vetrenjače u Bočaru, Tarašu, Kumanu ili Đurđevu samo u sećanjima najstarijih stanovnika, stanovnici gore pomenutih mesta mogu da budu srećni što ovi svedoci prošlih vremena uopšte još stoje i postoje. Da li će doći bolja vremena je pitanje od milion dolara. Za vetrenjaču u Gospođincima kažu da se nazire rešenje u vidu privatnog investitora.