Najbolje vino Banata biće proglašeno 1. marta u Zrenjaninu

Tradicionalna manifestacija „Najbolje vino Banata“ realizuje se u toku februara, a završnica će biti 1. marta u 12 časova, kada će biti proglašena najuspešnija vina Banata. U okviru završnice uz umetnički program proglasiće se najuspešnija vina Banata, gostima će se obratiti organizatori, pokrovitelj manifestacije i održati javna degustacija takmičarskih vina i Banatskog Šilera.

Takmičenje vina nastalih u našem regionu u novijoj istoriji grada datira od 2009. godine. Tada je na inicijativu lokalnih seoskih udruženja vinogradara Regionalna privredna komora bila organizator, i angažovali su profesionalne ocenjivače. Najbolja vina tog takmičenja su prezentovana na prvoj Vinskoj večeri, svojevrsnom vinskom balu u hotelu Vojvodina.

Od 2015. Klub Vina dobija partnera u organizaciji – Kulturni centar Zrenjanina, i Grad Zrenjanin kao pokrovitelja manifestacije. Ova saradnja je veoma uspešno funkcioniše i do danas. 2018. godine manifestacija je proširila granice na Banat (sa dosadašnjeg Srednjeg Banata) sa tendencijom da u budućnosti obuhvati i Banat izvan naših granica (Mađarski i Rumunski deo Banata). 2018. godine učešće u organizaciji uzela je i Turistička organizaciji grada Zrenjanin i doprinela značaju održavanja manifestacije.

-Vinari, kako amateri, tako i nekoliko registrovanih vinarija odazvali su se sa skoro cele teritorije Banata. Pristiglo je 166 uzoraka iz: Gudurice, Pančeva, Dolova, Kovačice, Mužlje, Orlovata, Melenaca, Taraša, Iđoša, Aradca, Zrenjanina, Alibunara, Novog Bečeja, Botoša, Crepaje, Nakova i Novih Kozaraca. Prošle godine smo prvi put imali i vinskog sudiju iz Mađarske, zahvaljujući, pored ostalih i Privrednoj komori Vojvodine. Od samog početka veličina i ozbiljnost ovog takmičenja jeste u ocenjivanju vina od strane profesionalnih sudija za vino. Ugledne somelijere, enologe, vinske publiciste, okuplja i dovodi naš zrenjaninac Igor Luković, osnivač i glavni urednik časopisa Vino i Fino koji je i međunarodni vinski sudija. Posebno je važno naglasiti, da je tradicionalno vino ovih krajeva prepoznato, kao Banatski Šiler, i da počev od 2018. godine se ocenjuje izdvojeno sa namerom da se sačuva tradicija, nematerijalno kulturno dobro Banata, naveli su organizatori.

Oni dodaju i da je manifestacija „Najbolje vino Banata“ takmičenje od izuzetnog značaja za kulturu vina u našoj regiji iz više razloga jer promoviše proizvodnju vina iz sopstvenih malih vinograda Banata, promoviše najviše standarde u kvalitetu vina, oslikava stvarno stanje potencijala za proizvodnju vina, ne pravi razliku u odnosu na amatere i profesionalce i povezuje lokalna seoska udruženja Banata.

ZANIMLJIVOSTI O VINSKOJ TRADICIJI U BANATU

Iako Banat nije istorijsko vinogorje, ravnica ima svoje pomalo zaboravljeno vino: tradicionalni Banatski Šiler, koji se pravi po posebnom postupku i razlikuje se od drugih vina. Nema sela, u kojem se nije pravilo ovo vino u prošlosti. Ne samo u bircovima i po kućama, nego se pilo u svatovima i na proslavama. Manifestacija Najbolje vino Banata vraća popularnost pravljenja ovih vina na selu kao značajan gastro elemenat u seoskom turizmu. Očekuje se, promenom zakona o vinu, da će sva sela imati barem po dve, tri male vinarije. To je trend i praksa u svim okolnim zemljama.

Banat je nastao na tlu nekadašnjih močvara. Naseobine su se gradile planski, najviše u vreme Austro-Ugarske monarhije. Planski dokumenti svedoče o obavezi stvaranja pojasa vinograda i voćnjaka okolo sela. Postoje dominantne sorte vinove loze na ovom tlu, ali ne i autohtone. Od značaja su, gledajući kroz istoriju, razlozi koji su opravdavali sadnju nekih sorti. Ova struktura se značajno zadržala do danas, iako prevladavaju svetske sorte, diktirane modom…

Kulturu pravljenja vina u naše krajeve doneli su doseljenici, Nemci iz oblasti Alzasa i Lotaringije. U Švajcarskoj, u gradu Graubünden-u i danas proizvode Schiller Wine, na isti način, kao i kod nas: iz malih vinograda, gde uvek ima mnoštvo sorti grožđa, u jednom danu se obere ceo vinograd, i nakon muljanja ostavi na pokožici da dobije blago-crvenu boju, pa se zatim otače i neguje. Svaki vinograd daje značajno različita vina. Ova veoma voćna i aromatična vina se piju mlada do sledeće berbe. I danas stariji ljudi pamte vinograde u svojim selima, i način spravljanja ovih domaćih vina. Enološki gledano ovaj postupak u mnogome odstupa od akademskih tehnologija, ali je prepoznatljiv, autentičan i zato treba da bude zaštićen brendom Banata.