Posle duže vremena u Elemiru je organizovan turnir. Pomalo neobičan, jer nije klasičan turnir u malom fudbalu, već nadmetanje u kojem se takmiče ekipe čiji su članovi stanovnici elemirskih ulica. Tako u ekipama ima takmičara različitih starosnih dobi – od tinejdžera do onih koji imaju preko 50 godina. Elemirci koji aktivno igraju fudbal i koji su nekada igrali fudbal, ali i oni koji se nikada nisu oprobali u ovom sportu uključili su se u timove svojih ulica. Turnir se igra isključivo za prestiž i titulu najbolje ekipe u selu. Nema novčanih i materijalnih nagrada, izuzev pehara. Odziv i sadašnjih i bivših meštana Elemira je veliki. I igrači i publika pozdravljaju ovu inicijativu i kažu da je zahvaljujući turniru selo poslednjih dana oživelo.
Ideja da se u selu organizuje trurnir postojala je već duže vreme, ali se do sada nisu sticali uslovi da se on i organizuje.
“Turnir se prvi put održava ove godine. Do sada nije igrano u Elemiru. Želimo da postane tradicija, a da li će biti videćemo. Nadamo se da ćemo uspeti u ovoj nameri, ali prvo da vidimo kako će se ove godine završiti. Ja sam bio iznenađen kada sam video koliko se ljudi pojavilo na turniru već prvog dana. Nisam to očekivao. Mislio sam da treba nekolio dana da ljudi čuju za događaj, pa da dođu. Međutim, nije bilo tako. Komentari su pozitivni i svima se sviđa ideja. Inače, ja tu ideju imam već nekoliko godina unazad, ali nikako nisam uspevao da je realizujem do sada. Uvek sam bio u nekim obavezama. Ja sam u velikom fudbalu u klubu. Kako ove godine nema velikog fudbala zbog korone, a nema ni drugih dešavanja u selu, čak su i Sremčevi dani odloženi, rešio sam da nešto organizujem”, kaže Milan Miščević, organizator turnira u Elemiru.
Turnir u Elemiru okupio 12 ekipa
“Turnir je počeo 20. juna. Imamo dve grupe po 6 ekipa. U grupnoj fazi svi igraju sa svima, a posle ide nokaut faza. Četiri ekipe iz obe grupe prolaze dalje i igraju četvrtfinale, polufinale i finale. Turnir bi trebalo da bude završen 4. ili 5. jula. Svako veče se igraju tri utakmice od 20 do 22 sata. Pravila na turniru su klasična pravila koja se primenjuju u malom fudbalu. Za sada sve to dobro funkcioniše”, dodaje naš sagovornik.
Ko su članovi ekipa na turniru u Elemiru?
Specifičnost ovog turnira je što na njemu učestvuju samo stanovnici Elemira. Izuzetak je samo jedna ekipa iz susednog Taraša.
“Ekipe čine stanovnici ulica u Elemiru. Znači, ulice u selu imaju svoju ekipu koja se prijavila. Imamo i jednu gostujuću ekipu iz Taraša. Napravili smo malo odstupanje tako što smo omogućili da se ulice koje su blizu u selu spoje kako bi imale svoju ekipu. Jer ne može baš svaka ulica u selu da ima svoju ekipu, a želeli smo da se što više ljudi odazove. Ekipa ulice Ive Lole Ribara je u svoje redove zvala dečka devojke koja živi u toj ulici. Znači, on ne živi u njihovoj ulici, ali je prihvaćen kao član zato što mu devojka tu živi. I njemu su na dresu napisali zet, da se zna da nije stanovnik ulice, ali da nastupa za njih”, objašnjava Mišćević.
“Takođe, jedan dečko igra za ekipu ulice u kojoj ne živi, zato što mu u toj ulici živi kum. Njemu na dresu piše kum. Opet da se zna da je on gostujući član. Bitno je da su svi koji igraju na turniru Elemirci. Znači ili sada žive u Elemiru ili su nekada živeli u selu. Nema nikoga da je sa strane, izuzev te jedne ekipe iz Taraša. Skoro svi ljudi koji su nekada igrali fudbal, a da su iz Elemira su se odazvali i igraju na ovom turniru. Neki ljudi nisu igrali fudbal po 10-15 godina i igraju. Ima ljudi i od 50 godina u ekipama. Prijavili su se čak i neki koji nikada nisu igrali fudbal. Tako da ima jako zanimljivih i neočekivanih poteza. Ljudi koji nisu igrali fudbal često ne znaju ni gde da trče, ni šta da rade. Imamo golmane koji nikada nisu branili”, dodaje naš sagovornik.
Na turniru u malom fudbalu igra i jedna devojka iz sela
Ekipe su mešovite kada je reč o godištu igrača. Interesantno je da se i tinejdžeri i oni stariji jednako bore za svoj tim.
“Imali smo neizvesnu situaciju gde je rezultat bio 1:1. Čovek od 50 godina se bukvalno bacio da bi udario loptu glavom. Nije dao gol, pogodio je stativu, ali se i te kako borio za svoj tim. Turnir se igra se za ponos i za titulu najbolje ulice u selu do sledeće godine, kažem, ako bude preraslo u tradiciju. Para na ovom turniru nema. Znači da su svi došli zato što vole fudbal i žele da ga igraju, jer stvarno, novčanih nagrada nema. Imamo pehare za prvo, drugo i treće mesto, pehare za najboljeg strelca, najboljeg igrača i najboljeg golmana. Moram da kažem da imamo i jednu devojku koja igra na turniru. Ona je iz Elemira i nastupa za ekipu Aradački red. Inače, i sama se bavi fudbalom, trenira”, kaže Miščević.
“Sve ekipe su, uglavnom, same sebi štampale majice. Interesantno je da su svi došli na ideju da na leđima imaju brojeve kuća u kojima žive. Kao da su se dogovarali, ali nisu. Tako neko ima na dresu broj 15B, neko 9C, neko je samo 1”, dodaje naš sagovornik.
Turnir okupio i ljude koji su otišli iz sela
Organizatori kažu da i od igrača i od posetilaca iz dana u dan stižu pohvale za ideju i turnir.
“Pričam sa publikom koja dolazi da gleda utakmice i svi pozdravljaju ovo što smo uradili. Jako je dobar odziv meštana. U toj komunikaciji sa publikom pričao sam sa dedom jednog dečaka koji se vratio u selo da bi prisustvovao utakmicama. Naime, sa roditeljima je otišao u goste van Elemira na nekoliko dana, ali se vratio da bi mogao da dolazi da gleda fudbal i sada je sa dedom. Dečko ima 10-11 godina. U Elemiru nije bilo turnira 15 godina u nazad i njemu je sve ovo interesantno. Za njega je to nešto potpuno novo. Imamo dečka koji svakodnevno dolazi iz Novog Sada samo da bi bio na turniru i vraća se nazad za Novi Sad. Sada imamo priliku da vidimo ljude koje nismo videli 10-15 godina”, kaže Miščević.
“Nakon ovog turnira planiramo da organizujemo i turnir za mlađe stanovnike Elemira. Oni će igrati jedan dan nokaut sistem. Koliko će biti utakmica zavisiće od toga koliko će biti ekipa. Mada deca se već interesuju i pitaju kada će biti turnir za njih”, objašnjava naš sagovornik.
Svi se ravnopravno bore za titulu najbolje ulice u selu
Dok traje utakmica ekipe su na terenu rivali. Nakon toga svi opet postaju drugari.
“Jako je lepo što imamo ovaj turnir u selu. Mogu da kažem da ovih dana selo živi. Svi pričaju o turniru i jako je lepo. Svaka čast organizatoru. Ima dosta solidnih ekipa. Naša ekipa se nije dvoumila ni trenutka, od starta je bilo jasno da ćemo učestvovati. Moram da kažem da smo mi, ekipa iz ulice Dositej Obradović poznatija kao „sinovi Manjače“, još pre početka turnira rekli da smo prvi, a da ostali mogu da se ređaju posle kako god hoće. Svi smo iz kraja i imamo članove od 15 do 50 godina. Na terenu bude svega. Ima i oštrije igre, jer svi hoće da pobede. Bitno je samo da se niko ne povredi. Ponavljam, mi od starta tvrdimo da smo najbolji i da smo prvi u selu”, kaže Ivan Drobnjak, učesnik turnira.
“Stvarno je lepo što je ovaj turnir priređen. Ja sam zapisničar. Beležim ko je dao golove i koji je rezultat utakmice, da bi na kraju mogli da se proglase pobednici i najbolji igrači. Posao nije težak. Svi se družimo. Zapisničari su u super odnosu sa igračima. I sama sam sportista i zato sam pristala da vodim zapisnik. Svi dolaze da gledaju utakmice. Mame, tate, komšije, prijatelji… Ima i golova i faulova… Ponekad se i pokače igrači, ali na kraju se sve završi rukovanjem i druženjem“, objašnjava Maša Stankov, zapisničar.
Turnir u takmičenju ulica u malom fudbalu ideja za oživljavanje i drugih sela
Publika ima svoje favorite na turniru, ali svi vole da vide dobar fudbal.
„Turnir je jako lep, sve pohvale organizatoru. Da nije bilo Milana u selu ove godine ne bi bilo nikakvih dešavanja. Svaka čast i sudijama. Turnir protiče bez incidenata. Voleo bih da turnir postane tradicija u selu. Ekipe se istinski bore, svi žele da pobede. Publika uživa, nema neprijatnosti, dobacivanja. Kad neko da gol mi podržavamo to, nebitno da li je to ekpa za koju navijamo ili suparnička. Mi ustvari navijamo za dobar fudbal. Opet se vidi da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu. Ja imam 17 godina, nisam igrao fudbal do sada, ali ako turnir nastavi da se održava i narednih godina, naravno da ću se uključiti i da ću igrati“, kaže Mario Kotlagin, navijač.
Stanovnici Elemira našli su način da i u ovom vremenu ožive selo. Veruju da će ideja opstati, ali se isto tako nadaju i da bi mogla da bude iskopirana i u nekim drugim mestima. Svojom inicijativom su pokazali da je druženje mnogo važnije od novčanih ili nekih drugih nagrada.
.gif)
.gif)
