Prvo Palijativno odeljenje u Srbiji otvoreno je pre tri i po godine u zrenjaninskoj bolnici. Iako odeljenje funkcioniše besprekorno po pitanju opreme, medicinskih pomagala, lekova, i uopšte uslova za boravak pacijenata, svest građana o ulozi ovog odeljenja suviše se sporo menja.
I dok jedan broj građana ne zna odgovor na pitanje – koji se pacijenti smeštaju na Palijativno odeljenje, dotle drugi smatraju da je ovo mesto „poslednja stanica“.
– Palijativno zbrinjavanje je deo medicine koji je nedavno zaživeo, a naše usluge koriste svi pacijenti koji
boluju od hroničnih, neizlečivih bolesti, kod kojih više nema mogućnosti izlečenja i kod kojih je medicina
pokazala svoju nemoć. Govorimo o hroničnim bubrežnim bolesnicima, srčanim bolesnicima, onim sa malignim i ostalim teškim oboljenjima. Kada više nisu u procesu lečenja, a i dalje imaju simptome u vidu bolova, mučnina, gubitka na težini, vrlo često i kada porodica više nije u stanju da više brine o njima, tada oni postaju naši pacijenti. To su pacijenti koji se ne primaju da ovde umru, oni se primaju da im ovde popravimo tegobe, da im život vratimo u neke normalne, prihvatljive uslove, i da na kraju krajeva, dostojanstveno dočekaju smrt, da i ona bude vredna dotadašnjeg života. Znam da puno Zrenjaninaca o ovome ne zna mnogo, ali jednostavno, u ljudskoj psihi je da odbija informacije koje nisu prijatne. Nije prijatno čuti da za nekog vašeg nema leka, da neće moći biti izlečen, i onda će se možda u takvoj situaciji setiti da postoji ovo odeljenje i da ovde mogu naći pomoć, priča za portal šef Palijativnog odeljenja dr Dušan Hostić.
Pored medicinske pomoći za koju je važan srednji stručni kadar, iskustvo je pokazalo da pacijenti na ovakvim odeljenjima imaju veliku potrebu za društvom, pažnjom i brigom. Za osam kreveta na Palijativnom odeljenju u Zrenjaninu, raspoređeno je pet medicinskih sestara što je za evropske uslove malo, ali za srpske – iako minimalno, smatra se zadovoljavajućim. Sobe, dnevni boravak, čitaonica, hodnik – sve je besprekorno čisto i za primer drugim odeljenjima.
-Ja sam se u nekoliko navrata preko javnih glasila obratio građanima i zamolio ih da dođu kao volonteri i da nam pomognu, ne u smislu zdravstvene nege, nego da pomognu pacijentima, svojim sugrađanima, ali se niko nije javio. Za medicinsku negu i brigu ovih pacijenata ima dovoljno zaposlenih, a za onaj humani, ljudski, nema nas dovoljno. Za to ne trebaju ni novac ni profesionalna stručnost, za to trebaju volja i dobrota u ljudima. Čest je slučaj da naši pacijenti, osim toga što su teško bolesni, budu i duboko razočarani u ljude oko sebe, u prijatelje, neki čak i u porodicu jer se odjednom osete napuštenim i toliko su svima nama ovde zahvalni za svaku lepu reč, gest, pažnju. Svako ko ovde dođe da volontira osetiće isto ono što doživljavamo i mi iz osoblja – mnogo će više dobiti nego što će dati. Mislim da je to poenta, da se podsetite da ste čovek, da vredite ovom društvu, dobar je osećaj, kaže dr Hostić.
Oni koji žele da pomognu pacijentima mogu da dođu na Palijativno odeljenje, i prijave se dr Dušanu Hostiću za volontiranje. Škola, struka, pol, godište nisu važni, a kako kažu ovde, teško bolesni pacijenti zahvalni su za svaku pažnju i svaki trun humanosti.
Osam postelja na Palijativnom odeljenju pokrivaju Srednjobanatski okrug od 180.000 stanovnika, što je i regulisano uredbom Ministarstva zdravlja. Boravak je ograničen na 15 dana, i to je jedini način da od velikog broja pacijenata koji trebaju ovu vrstu nege, svako dobije šansu. Preporuku o trajanju boravka na ovakvim odeljenjima usvojila je palijativa u celoj Srbiji.
.gif)
.gif)
