Svoj renome, bogatstvo i raznolikost, umetnička scena Zrenjanina duguje pre svega prisustvu i stvaralaštvu svih generacija, ali stvaralaštvo mladih talentovanih umetnika je ono što će je takvom i održati. Da naš grad u tom smislu ima kapacitet vredan svake pažnje, dokazuje sve veći broj perspektivnih umetnika mlađe generacije. Jedna od njih je slikarka Milica Panić.
I Love Zrenjanin: Da li je afinitet prema slikarstvu uvek bio prisutan, ili se želja da Vam to bude profesija gradila postepeno?
Milica: Oduvek sam volela da crtam. Tokom gimnazije pohađala sam likovnu sekciju u zrenjaninskom Crvenom krstu, gde sam se upoznala sa nekim osnovnim tehnikama crtanja. Na samom početku četvrte godine sam bila apsolutno sigurna da želim da upišem akademiju umetnosti u Novom Sadu. Za mene nije postojala druga opcija. Bila sam spremna da ako ne upišem akademiju iz prvog puta, pokušam naredne godine ponovo. Potrebu bića da stvara ipak ne bih nazvala profesijom. A ako bih već morala, onda je to posao koji je aktivan 24/7. Kroz slikarstvo upoznajem sebe iznova i iznova. Ti intimni svetovi koje nosimo u sebi, najdublje emocije i čovekova razmišljanja nisu rečima saopštiva. Tada dolazi umetnost za svojom materijalizacijom duhovnog života. Tako da onaj ko se bavi umetnošću ima zadatak da posmatraču takođe probudi emocije kojih možda nije ni svestan. Uvek sam nosila u sebi potrebu za stvaranjem, tako da oko odabira poziva nije bilo puno razmišljanja.
.jpg)
I love Zrenjanin: Znamo da umetničke akademije nije lako upisati. Kakva su Vaša iskustva?
Milica: Da. Bila sam upoznata sa tom činjenicom da je teško upisati, upravog zbog malog broja studenata koje primaju. Ali ipak nije postojalo ništa što bi me sprečilo bar da pokušam. Sa pripremama sam počela na vreme. Bar sam tako tada mislila. Pored talenta, naravno neophodan je veliki rad i trud. Pohađala sam privatne časove crtanja i slikanja nekoliko puta nedeljno. Sve to je rezultiralo da akademiju upišem iz prvog puta, kao i master studije slikarstva odmah nakon završenih osnovnih studija takođe iz prvog puta. Mislim da je to samo dokaz da nisam pogrešila oko odabira fakulteta i što nisam napustila svoj talenat. Ne znam da li bi ista situacija bila da sam studirala nešto što ne volim i gde se ne pronalazim.
I love Zrenjanin: Odakle ideja da na platno nanosite zemlju?
Milica: Ja nisam birala da se bavim slikarstvom, to je nešto što nosite u sebi od malih nogu, čega niste ni svesni. Tako da vi bivate izabrani. Isto tako je i sa odabirom materijala koji koristim u svojim slikama a to je zemlja. Zemlja kao živa materija ukazuje na sam život, njegovu prolaznost, i kasnije smrt. Otkrila sam je tokom studija. Dok sam radila na jednoj slici zafalila mi je smeđa nijansa, te sam umesto boje na platno nanela zemlju. Mada, kasnije sam shvatila da su Banat i naša nepregledna ravnica zapravo imali na mene nesvesno uticaj na izbor materijala. Igra i spontanost u radu mi je otkrilo čitav jedan novi svet. U mojim slikama ono što je nosilac kvaliteta forme, građe i momenat koji deluje na čoveka jeste zemlja, kao prirodni materijal jer za mene ništa nije tako veliko a da u sebi ne sadrži elemente prirodnog.
I love Zrenjanin: Da li je umetnost, u Vašem slučaju slikarstvo zahvalno tlo za eksperimentisanje, istraživanje?
Milica: Apsolutno! Izražavanje sebe kroz bilo koji vid umetnosti je više nego samo zahvalno tlo. Prvi vid komunikacija i ispoljavanja čovekovih ideja i misli kreće već od pećinskih slika i crteža. Ljudi su uvek imali potrebu da materijalizuju svoje misli. U umetnosti ne postoje granice. Kroz slikarstvo mogu da ispoljim sve svoje emocije, kako svesne tako i one nove, koje ću tek da otkrijem. Zato za mene umetnost mora biti spontana igra kako bismo oslobodili sav potencijal našeg bića i svoj duh. Priroda, čovek i umetnost su za mene tri osnovne stvari koje kreiraju i koje nisu potpune jedna bez druge. Priroda nas stvara a umetnost definiše.
I love Zrenjanin: Zbog čega veliki formati?
Milica: Razlog velikog formata leži kako u samom načinu mog rada koji zahteva otvaranje većeg prostora za moguće slikane intervencije, tako i u boljem uvidu i sagledavanju samih procesa u toku nastajanja slike. Na mojim platnima se javljaju apstraktne forme koje pomalo podsećaju na predele prirode, posmatrane iz ptičije perspektive pred kojima se uvek osećam malom. Veliki format je takođe veliki izazov ali i sam odabir materijala zahteva veliku površinu kako bi svi njegovi kvaliteti došli do izražaja. Kao krajnji produkt dobijam teksture različitog kvaliteta koje možete da osetite i doživite čulom dodira. Za mene je veliki format neiscrpno mesto traganja i igre.
I love Zrenjanin: Koliko je bavljenje umetnošću zahvalno u egzistencijalnom smislu?
Milica: Mislim da danas čovek bilo kojim poslom da se bavi ne može nikada biti siguran za svoju egzisenciju. Ja imam tu sreću da se bavim onim što ja zapravo jesam, u čemu uživam i što me iznova gradi i definiše. Mislim da je to veliki dar i ne sme tek tako zapostaviti. Ali uz veliku posvećenost i rad sve je moguće, bez obzira kojom profesijom se bavite. Moj zadatak je da svoju umetnost redovno predstavljam publici u vidu grupnih i samostalnih izložbi. Iskenost i prava emocija u radu je nešto što se lako prepozna i brzo bude prihvaćeno i podržano od strane posmatrača. Ali da, postoje zaljubljenici u umetnost i danas ma koliko to nekome čudno zvučalo, i koji su spremni da izdvoje novac za umetničko delo. U odnosu na zemlju u kojoj živimo u inostranstvu je situacija oko prodaje slika malo bolja zbog višeg životnog standarda. Zato danas mogu da zahvalim društvenim mrežama preko kojih su moje slike prezentovane ljudima van Srbije, tako da se neke sada nalaze van granica naše zemlje. Ovo je za mene velika motivacija za dalji rad kada vidite da neko zaista želi baš vašu sliku, i deo vašeg bića.
I love Zrenjanin: Kakvi su Vaši planovi u u profesionalnom smislu?
Milica: Konstantno preispitivanje odnosa duha i materije u slici me je navelo da svoje istraživanje i školovanje nastavim dalje. Trenutno sam na prvoj godini doktorskih akademskih studija umetnosti, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Planiram da proširim svoje polje istraživanja. Ovo usavršavanje, edukacija i konstantan rad će mi pomoći da objedinim i još bolje definišem svoj praktično teorijski rad. Želim da još bliže predstavim svoje stvaralaštvo publici. Video rad, skulptura, instalacija možda čak i intervencija u prostoru (prirodi) je nešto što me trenutno privlači. Baviću se pojmom materije jer je ona beskonačna u svojim mogućnostima i oblikovanju. Kroz prirodne materijale želim da ukažem na značaj čovekove suštine, prirode njegovog bića pa i njegove prolaznosti, i koliko je povezanost sa prirodom zapravo bitna za sve nas. Ne znam kuda će me ovo itraživanje odvesti u polju slikarstva i upravo je to ono što me motiviše da radim još više kako na svojim radovima tako i na svom biću.
.gif)
.gif)
