Koliko građani znaju o profesionalnom upravljanju zgradama i o svojim obavezama?

Stanarima su se kao uvodničari obratili Goran Markov, diplomirani pravnik i Miroslav Samardžić, politikolog.

Samardžić je ovom prilikom istakao da je svrha ovih sastanaka što bolje upoznavanje građana kako sa odredbama zakona, tako i sa stanjem u praksi, a sve u cilju što boljeg organizovanja stanarske samouprave.

-Stupanjem na snagu ovog zakona, država i lokalna samouprava skidaju sa sebe odgovornost za održavanje stambenih zgrada, ali je to istovremeno i prilika da se stanari organizuju samostalno. Neophodno je da se u zgradama, među stanarima, neguje dobra komunikacija. Zato je najbolje da upravnik bude neko iz zgrade, a najgora varijanta jeste ona u kojoj postoji prinudni upravnik koga imenuje Gradska uprava – rekao je Samardžić.

Na sastancima u mesnim zajednicama su, osim stanara, učešstvovali i volonterski upravnici zgrada, kao i oni profesionalni. Diskusija je pokazala da postoje i oni građani koji nisu obavešteni o konkretnim obavezama koje im zakon nameće. Međutim, postoje i primeri dobre prakse, pa su tako u nekim zgradama stanari su pokazali visok stepen samorganizovanosti. Izabrali su upravnika zgrade iz vlastitih redova i efikasno upravljaju zgradom. Većina stambenih zajednica opredeljuje se za profesionalne upravnike kojih u Zrenjaninu trenutno ima četrnaest. Učesnici u diskusiji ukazali su da je nedostatak u zakonu to što nije ograničen broj stambenih zajednica kojima može upravljati jedan profesionalni upravnik, pa se zbog toga može desiti da oni sklope ugovore za upravljanje većim brojem zgrada, što ih može onemogućiti u tome da budu efikasni.

Tokom tribine bilo je primedbi i na zakonsku odredbu po kojoj je za izbor profesionalnog upravnika neophodna dvotrećinska većina. Prema rečima diplomiranog pravnika Gorana Markova, budući da je za smenu profesionalnog upravnika potrebna ista takva većina, profesionalnog upravnika nije lako smeniti. Iako zakon dozvoljava da stanari sami donesu Pravila o međusobnim odnosima vlasnika posebnih delova zgrade, nije poznato da je neka stambena zajednica u Zrenjaninu tako postupila.

-Obuke stanara su neophodne zato što se radi o obimnom zakonu koji ulazi u komplikovanu pravnu materiju, ne samo stanovanja nego i svojinskih i drugih odnosa. Kod nas je običaj da država donese neki zakon koji opterećuje građane obavezama, a ne čini ništa da ih upozna sa sadržajem propisa i tako olakša njihovu primenu. Zakon o stanovanju utvrđuje veoma visoke kazne za stambene zajednice i stanare ukoliko se ne pridržavaju svojih obaveza – rekao je Markov.

Da bi upravljanje zgradama bilo efikasno, neophodno je i aktivno učestvovanje stanara. Međutim, postoji rizik da oni i dalje budu pasivni i pogrešno zaključe kako će profesionalni upranici obavljati sve poslove.

-U našoj sredini i u drugim oblastima nizak je nivo učešča građana u javnom životu. Obrazovanje je neophodna pretpostavka učestvovanja i zbog toga će Zrenjaninski socijalni forum, u skladu sa svojim mogućnostima, u narednom periodu nastojati da upozna građane sa njihovim pravima i obavezama – dodao je na kraju Miroslav Samardžić.

Da bi Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada uspešno bio primenjivan, neophodno je i veće angažovanje lokalne samouprave. Zrenjaninski socijalni forum će predložiti otvaranje kancelarije za podršku stanara pri Gradskoj upravi, koja bi trebala da pruža pomoć stanarima u načinu primene zakona, i da im pruži potrebna obaveštenja, uputstva i pravnu podršku.

Piše: Tivadar Borbelj

Izvor: zsf.rs