Udruženje Melenački talenti osnovano je pre nešto više od dve godine. Ideja je bila da se ljudi iz sela koji nešto stvaraju, povežu i da svoje radove ponude tržištu. Ovo udruženje podeljeno je na tri grupe. Jednu čine pisci, drugu slikari, a treću kreativci ili oni koji stvaraju najrazličitije predmete.
Zlata Stanojević iz Melenaca je slikar, a sa suprugom pravi različite suvenire. Ujedno, ona je i predsednik grupe koju čine kreativci.
„Imamo puno talentovanih ljudi u selu. Članovi sekcije dosta rade. Ranije nisu bili organizovani, pa sam ih pozvala da se okupimo da možemo zajednički negde da nastupamo. Ima nas 10-ak i zovemo se „Na dar“. Ime je došlo spontano. Dobili smo nekakav dar od Boga i to možemo i treba da iskoristimo na pravi način. Da pravimo lepe poklone koji će nekog usrećiti. Svako od nas radi drugačiju tehniku. Imamo jednu stariju članicu koja više od 50 godina štrika i pravi predivne končane stoljnjake. Ja uglavnom radim suvenire od drveta koje i oslikavam. To su različiti predmeti koji mogu da se koriste”, kaže Zlata.
Suveniri od drveta, ali i ostalih materijala
Najčešći suveniri su privesci, vešalice, magneti…
“Glavno tržište je ovde u Rusandi. Ovde sam svakodnevno već 12 godina. Planiramo da organizujemo i bazare. Bar jednom mesečno za početak, a kasnije i dva puta. To će biti i prodajnog i izložbenog i takmičarskog karaktera. Cilj je da se družimo sa ljudima iz drugih udruženja i da okupimo što više članova. Da privučemo što više mladih. Takođe, ideja je i da što više ljudi čuje za nas i vidi naše radove. Zbog toga radimo i na formiranju stranice na fejsbuku” dodaje naša sagovornica.
Ovo nije prvi put da su se talentovani stanovnici Melenaca, među kojima su i kreativci, okupili u neko udruženje.
“Ideja da se okupimo nije nova. Prvo naše slikarsko udruženje u Melencima je osnovano 2000. godine i zvalo se Vitez. Bilo nas je 15 aktivnih članova, imali smo jako puno izložbi. Postojali smo 10 godina. Onda sam to udruženje prepustila mlađima, ali je ono zamrlo. Sada kad su se osnovali Melenački talenti, slikari su se opet okupili. A tu su i pisci i kreativci” objašnjava Zlata.
Izrada suvenira po porudžbini
Kupci suvenira koje ona nudi zadovoljni su kvalitetom izrađenih proizvoda.
“Ovde se često ponavljaju korisnici. Dolaze i po dva puta godišnje. I uvek nešto kupe da ponesu. Tu su i ljudi iz inostranstva. Čak radimo suvenire i po porudžbini. Recimo traže da im oslikam šolje, da od keramike napravim banjsku fontanu ili zgradu prvog paviljona… Traže i satove na drvetu ili keramici. Kupci kažu kako bi voleli da to bude oslikano. A tu su i slike koje radim, najčešće ulje na platnu” kaže naša sagovornica.
Cene ovih suvenira se kreću od 100 dinara pa na više.
“Magneti su 100, vešalice za kuhinjske krpe i ključeve su 250, satovi idu od 700 dinara pa na gore. Zavisi od veličine i u kojoj tehnici se rade. Slike imaju drugu cenu. One su malo skuplje. Koštaju od 50 evra pa na više. Poslednju sliku veličine 50×70 – Konji u trku, prodala sam za 1000 evra. Ona je otišla za Australiju. Stranci mnogo više cene ručni rad. Kod nas to ne može da se naplati. Koliko god da kažete ljudima da nešto košta, mnogo im je. Čak je i 200-300 dinara nekome mnogo”, objašnjava predsednica grupe koju čine melenački kreativci Zlata Stanojević.
Kreativci ideje za rad nalaze i na internetu
Penzionerka Gordana Vucelja pripada grupi melenački kreativci. Trideset godina je radila kao fizioterapeut u Rusandi, a sada najčešće izrađuje predmete od papira ili šije.
“Kviling tehnika mi se najviše dopada i time se bavim skoro tri godine. To je filigranska tehnika koja potiče iz 18. i 19. veka. Nastala je u manastirima u doba renesanse. Radi se ukrasnim papirima. Sve što se namotava, savija, umotava spada u filigranski rad. Materijal za ovu tehniku je vrlo jeftin, ali je ugođaj zaista veliki. To sam prvi put videla na interenetu i onda me je ta tehnika zainteresovala. Moj prvi rad je bila poklon čestitka unučetu za rođendan. I tako je sve krenulo. Prve čestitke su bile pokloni za rođendane. Sad radim malo i za prodaju”, kaže Gordana.
Od papira je moguće napraviti baš sve
“U najvećim broju slučajeva pravim ukrase s cvećem. Ali tu su i životinjice. Ovom tehnikom je moguće napraviti baš sve. I ljudski lik i kosu i kućicu… Gledam ljude koji su strpljivi, oni prave motive koji imaju i preko sto delova. Pravi su kreativci. To je stvarno lepo za oko”, dodaje naša sagovornica.
Ova tehnika osim veštih ruku, zahteva dosta strpljenja.
“Za sada nisam ništa teško radila, jer sam početnik. Ova tehnika ima različite nivoe – od početnog do mastera. Oni koji su na nekom višem nivou rade zaista teške i ozbiljne stvari. I dalje se usavršavam i idem ka težim motivima”, objašnjava Gordana.
Kviling ne zahteva velika ulaganja
Za izradu predmeta kviling tehnikom nije potrebno puno ulaganja u repromaterijal.
“Materijal je među jeftinijim. Čestitke pravim na hameru, dimenzije su 15×17, 12×15. Zbog kupovne moći koja je takva kakva je, čestitke prodajem u proseku po ceni od jednog evra. Naravno to zavisi od veličine čestitke. Mogu ja da tražim i 200 dinara po komadu, ali ljudima je to skupo. Ručni rad nikada ne može da se naplati, ali gledam da cena bude pristupačna osobama koje dolaze da vide šta mi radimo. Da mogu nešto i da kupe. Bitno je da neko ceni to što mi kreativci radimo. Meni za jednu čestitku treba sat i po-dva sigurno”, kaže naša sagovornica.
Kecelje za decu i lutkice
Iako mnogo voli kviling, Gordana se nije odrekla ni stare ljubavi – šivenja.
“Odlučila sam da šijem kecelje za devojčice i za lutkice. Kada se radi za decu uvek ima motiva. Radim i rajfove. Kupim rajf i onda ga ukrasim da ne bude običan, već poseban. U poslednje vreme radim i magnete na prirodnom materijalu. Mi smo došli u banju Rusandu, jer nam je sadašnja direktorka dozvolila da tu prodajemo svoje rukotvorine i da pomognemo da oživi banjski turizam. Zahvaljujući osnivanju Melenačkih talenata mi sada imamo kulturni sadržaj ovde. Tu se mogu naći tradicionalni predmeti koji imaju upotrebnu vrednost”, objašnjava Gordana.
“Kecelje su različite veličine. Najmanja košta 200 dinara, a najskuplje su 400. Rajfove koje sam radila jednom ruskom tehnikom, koja je jako teška, jer se radi s 3-4 satenske trake, prodavala sam po 200 dinara, a ostali su po evro. Ljudi kupuju, ne u nekoj enormnoj količini. Malo po malo. Mi tako i radimo – ne u velikim serijama, nego po malo. Važno je da neko vidi taj naš rad i da se to nekom dopada”, dodaje naša sagovornica.
Korpe od motanog papira
Kvilingom i dekupažom se bavi još jedna članica grupe melenačkih talenata koju čine kreativci. To je Željka Mirčetić.
“Najčešće pravim korpe od motanog papira, a slike koje lepim na njih su rađene u dekupaž tehnici. To su obično korpice za nakit, za hleb, za sitnice. Različitog su oblika, različitih veličina. Pravim i ručne cegere. Oni jesu od papira, ali su stvarno izdrživi”, kaže Željka.
Izradom ovih predmeta počela je da se bavi sasvim slučajno.
“Ovim sam počela da se bavim iz dosade. Nisam nikako mogla da pronađem posao. U početku sam imala velike obaveze sa detetom, ali kada je on završio srednju školu nisam znala šta ću sama sa sobom. Probala sam da pravim torte, ali mi to nije išlo. Na kraju sam videla ovu tehniku i pokušala sam to da radim. Vidim da to ide, da ljudi kupuju. To je meni više hobi, ali pošto ne radim nigde, može da se kaže i da je ovo način na koji zarađujem”, objašnjava naša sagovornica.
Ljudi greše jer misle da su kutijice i korpice od pruća, a ne od starih novina
Na prvi pogled nikada niko ne bi rekao da su predmeti koje pravi od papira.
“Novine se seku na trake i onda to motam na igle za štirkanje u štapiće. Onda te štapiće sastavljam i pletem. Mnogi, kada vide ove korpice, misle da je to rađeno od pruća, a ne od papira. Dosta su čvrste. Kvalitetne su. Premazane su akrilnom bojom na vodenoj bazi u više slojeva. Nema tu ništa veštačkog, samo novine, akrilna boja i akrilni lak. U njima može da se čuva i hrana. Deluje kao da su plastificirane, a nisu. To je papir, nije plastika”, kaže Željka.
Cene korpica i cegera su od 150 do 500-600 dinara.
“Ljudima se to jako sviđa. Moji radovi mogu da se vide u banji Rusandi i u Kikindi na sajmu rukotvorina koji traje od marta do novembra. Svake druge nedelje sam tamo. Uglavnom kupuju naši turisti, jer je stranaca malo. U banji ima stranaca i oni stvarno cene ručni rad. Probala sam da prodajem i preko društvenih mreža, ali nisam toliko aktivna da bi to više išlo. Za sada uglavnom to prodajem po manifestacijama i izložbama”, objašnjava naša sagovornica.
Unikatni nakit iz Melenaca
Kreativci iz Melenaca prave i nakit. Za unikatne minđuše, narukvice, prstenje zadužena je Tanja Gal.
“Izradom nakita sam spontano počela da se bavim, jer sam to oduvek volela. Prvo sam radila isključivo za sebe i to je bilo pre sigurno 15 godina. Kada je to postalo malo ozbiljnije došla sam na ideju da bih to mogla i da prodajem. Sada pravim malo veće količine. Imam svašta od običnih staklenih komada, do poludragog kamena”, kaže Tanja.
“Sve što radim su unikati. Nemam dva ista komada i nikada ne radim iste komade. Prvi komad minđuša koji napravim je probni i to je moj nakit. Onda napravim nešto slično za prodaju. Tako da od svih boja i vrsta minđušica koje prodajem imam slične kod kuće. Imam ih jako puno, ni sama ne znam koliko. Radim i narukvice i prstenje. Prstenje je kristalno i to pleteno na silku. Tu tehniku retko ko radi. Pravim i kviling slike i bonsai od poludragog kamena. To kupuju oni koji stvarno vole nakit, jer je neobično i interesantno”, dodaje naša sagovornica.
Najjeftinije minđušice koštaju 50 dinara
Nakit obično izlaže na sajmovima i bazarima.
“Trenutno prodajem ovde u banji Rusanda. Kupuju i oni od 6 i oni od 66 godina. Za sve uzraste imam nakit. Najjeftinije minđuše su 50 dinara, a najskuplje 250. To je čisto da se pokrije materijal i mala zarada. Samo da nije džabe”, kaže Tanja.
Česte su nagradne igre na fejsbuku
Svoje proizvode plasira i preko društvenih mreža.
“Imam svoju stranicu na fejsbuku i radim i preko interneta. Obično organizujem i nagradne igre, jer volim i da poklanjam nakit ljudima koji to vole. Ipak, mnogo je bolje kada vi to odnesete ljudima da vide. Nije isto kada se nakit gleda uživo i kada se gleda na monitoru. Ljudi koji prate moj rad preko interneta i kada na nekom sajmu pogledaju to što radim, kažu da je mnogo lepše uživo kad se vidi, nego preko kompjutera”, objašnjava naša sagovornica.
Mnogo joj znači podrška porodice, budući da je jedina žena u kući.
“Ja sam nezaposlena. Po struci sam krojač, ali nikada nisam radila u struci i ovo je jedini posao kojim se bavim. Krenulo je kao hobi, ali je preraslo u posao. Imam podršku ukućana, iako oni ne vole nakit, jer su svi muškarci. Zadovoljna sam”, kaže Tanja.
Kreativci žele da njihov rad vidi što više ljudi
Naša sagovornica planira u budućnosti da proširi posao.
“Imam ideju da to bude malo ozbiljnije, ali za to treba vremena. Ljudi treba da vide ove naše radove. Mi smo nekako ostali ovde u Melencima i izlažemo na možda 10-ak sajmova godišnje. To je malo. Jedno vreme sam izlagala na Bagljašu, preko udruženja Suncokreti, ali mi to trenutno nije isplativo. Ipak, ja treba da platim put da stignem do tamo, a pitanje je da li ću nešto prodati. Banja nam je blizu, tu ne plaćamo put, ne plaćamo prostor, tako da možemo nešto da zaradimo. Materijal je dosta skup. Vreme koje provedem da bih napravila nakit ne može niko da mi plati. Ja ovo ne radim da bih zaradila neki veliki novac nego da mi ne bude dosadno. Jako sam srećna kada vidim da ljudi nose nakit koji sam napravila. To znači da im se dopada to što radim. To je ustvari najlepše u svemu ovome”, objašnjava naša sagovornica.
Lovački noževi iz Melenaca stigli u Ameriku, Afriku, Australiju, Evropu…
Na različite adrese po svetu otišli su i noževi iz Melenaca. Ručni rad Miroslava Grošina.
“Uglavnom izrađujem lovačke noževe. Radim sve, od prve do poslednje faze. Od isecanja materijala, ručnog graviranja na sečivu i termičke obrade. Mogu slobodno da kažem da skoro da nema države u kojoj nema mojih noževa. I u Americi i u Africi i u Australiji, po Evropi…”, počinje priču Miroslav.
Zlato, srebro, sedef u noževima
Ovim zanatom naš sagovornik se bavi poslednjih 10-ak godina.
“To sam video kod nekih ljudi koji su se time bavili i pošto sam metalac po struci, došao sam na ideju da pokušam i ja da napravim nož. Uspeo mi je taj prvi komad. U to vreme nije to bilo nešto atraktivno. Sada je to već na nekom visokom nivou. Radim i ukucavanje zlata i srebra u metalu. Radim i posebnu tehniku, koju mislim da radi samo nas dvoje-troje na Balkanu. Reč je o ručnom oslikavanju fotografije na kosti. Tačkanjem i grebuckanjem se dobija fotografija na rukohvatu noža”, objašnjava naš sagovornik.
Katane i sablje su dugačke i preko metar
Za izradu jednog noža potrebno je nekoliko dana.
“Za jedan eksponat mi je potrebno od tri do 30 dana, zavisi šta se traži. Od gravure, da li se u sečivo ugrađuje zlato, srebro, sedef… Noževi su veličine od 6 centimetara, pa do 30 centimetara. To je dužina sečiva i rukohvata. Radim i velika sečiva kao što su kozačke sablje, japanske katane… Tu je dužina sečiva i rukohvata oko metar, pa čak i malo preko metra”, precizira Miroslav.
Radovi našeg sagovornika se mogu videti na sajmovima i na društvenim mrežama.
“Imam uvek nešto od svojih radova u ponudi. Izlažem na sajmovima u Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu, ali radim i po porudžbini. Radio sam za Čikago tri noža. Tu je bilo oko 7,5 grama osamnaestokaratne zlatne žice ukucano u samo sečivo. To je vrhunska gravura. Svaki detalj je morao da bude perfektno odrađen. Slabo baratam internetom, ali imam svoj fejsbuk profil Miroslav Grošin i tu mogu da se vide moji radovi. Mislim da tu ima jedno 60-ak fotografija”, objašnjava naš sagovornik.
“Cene noževa su od 20 do 500 evra. Kupci su najčešće lovci, ali ima i onih koji to nisu. Kupuju i kolekcionari, zaljubljenici u noževe”, dodaje Miroslav.
Kreativci izlažu u banji Rusanda
Iako pravi najrazličitije noževe, Miroslav nema ni jedan.
“Nemam ni jedan nož za sebe. To pravim za druge. Verovatno ću jednom kad budem osetio da više ne mogu to da radim, da napravim nešto da ostavim unuku. Da li će on to sačuvati ili će posle prodati, to je već njegovo”, kaže na kraju razgovora naš sagovornik.
Kreativci iz Melenaca zaista imaju šta da pokažu. Kod njih svako može da pronađe nešto za sebe, jer za svačiji ukus ima po nešto. Bilo da ste ljubitelj nakita, kutijica, drvenih predmeta, čestitki ili noževa. Ako Vam se sviđa to što rade i nude, možete ih pronaći na adresi banje Rusande. Ili još lakše na društvenoj mreži fejsbuk.
.gif)
.gif)
