 (1).gif)
Slobodna zona Zrenjanin osnovana je pre 15 godina. Tada je u njoj poslovala samo jedna kompanija. Za deceniju i po broj korisnika Slobodne zone Zrenjanin povećan je na osam, uz tendenciju da se on dodatno poveća u narednom periodu. Trenutno, u ovim kompanijama radi oko 6.000 ljudi. O tome šta se sve menjalo od kada je nastala Slobodna zona Zrenjanin, koje sve kompanije posluju, kako će kineska investicija uticati na razvoj ovog područja i koliko je korona virus uticao na privređivanje firmi koje posluju u režimu Slobodne zone, pričali smo sa Branislavom Malagurskim, direktorom Slobodne zone Zrenjanin.
Slobodna zona u Zrenjaninu je formirana pre 15 godina. Šta pokazuju podaci – da li je i koliko odluka da se formira Slobodna zona u našem gradu bila dobra i opravdana?
Branislav Malagurski: Slobodna zona Zrenjanin je prilikom formiranja 2005. godine imala jednog korisnika, sa nešto ispod 100 zaposlenih, te proizvodnjom i izvozom na nivou od nekoliko miliona evra. Danas Slobodna zona Zrenjanin ima 8 korisnika koji zapošljavaju oko 6.000 lica. Proizvode robu vrednu blizu 190 miliona evra, a izvoze robu vrednu oko 175 miliona evra. Navedeni korisnici doneli su nove tehnologije i opremu kojim su ovladali građani Zrenjanina koji rade u njima. Angažuju više desetina preduzeća dobavljača iz okruženja koji im plasiraju svoje proizvode i usluge. Uplaćuju značajna sredstva u budžete Republike i Grada Zrenjanina iz čega se finansiraju aktivnosti javnog sektora. Sve to je samo deo ukupne koristi koja opravdava donošenje odluke tada Opštine Zrenjanin i njenih čelnika da se u saradnji sa prvim stranim investitorom u Zrenjaninu, firmom KOLPA, osnuje Slobodna zona Zrenjanin.
Slobodna zona Zrenjanin se prostire na oko 100 hektara
Šta se i na koji način menjalo tokom postojanja Slobodne zone Zrenjanin?
Branislav Malagurski: Tokom ovih 15 godina promenilo se mnogo toga. Od jedne lokacije u Cvetnoj ulici, na kojoj je započela, sada se proizvodnja odvija na tri lokacije, koje uključuju Bagljaš i zonu Jugoistok Ečka. Sa inicijalne površine od oko 6 hektara, sada se Slobodna zona Zrenjanin prostire na oko 100 hektara, sa tendencijom značajnog proširenja tokom ove godine. Zajedno sa prvim korisnikom, slovenačkim proizvođačem opreme za kupatila – Kolpa, došlo se do sada osam aktuelnih korisnika Slobodne zone Zrenjanin. Među njima valja istaći i dve firme iz sastava koncerna Drekslmajer iz Nemačke, koje na lokaciji Bagljaš proizvode kablovske sisteme za autoindustriju. Zatim LK Armatur iz Švedske koja proizvodi čelične cevi i firmu Tehnostruture iz Italije koja proizvodi metalne konstrukcije. Korisnike opslužuje poseban carinski referat koji posluje u okviru Slobodne zone Zrenjanin.
Svojevremeno je Slobodna zona u Zrenjaninu bila među prvih 50 najpovoljnijih mesta za ulaganje u svetu. Takođe, 2015. godine svrstana je u osam najboljih lokacija na svetu za Startap podršku. Da li je i dalje tako? Šta utiče na atraktivnost naše Slobodne zone?
Branislav Malagurski: Stručnjaci FDI Intelligence, specijalizovane organizacije u okviru Fajnenšel Tajmsa, svojevremeno su lokaciju Zrenjanin, tačnije Jugoistok Ečka ocenili kao jednu od najperspektivnijih lokacija za strane investicije u svetu. Takva je ocena utemeljena na nizu indikatora kojima se služe njihovi eksperti. Među njima su svakako i blizina kako država članica EU, tako i velikih gradova u Srbiji, zatim duga industrijska tradicija i stručna radna snaga kojom Zrenjanin raspolaže. Potom edukativne institucije, logistika, mogućnosti i potencijali razvoja multimodalnog transporta, raspoloživa infrastruktura. Sve ovo utiče da Zrenjanin i dalje bude atraktivna lokacija za domaće i strane investotore.
U Slobodnoj zoni Zrenjanin posluje 8 kompanija
Koje su inače prednosti Slobodnih zona?
Branislav Malagurski: Prednosti slobodnih zona koncentrišu se s jedne strane oko carinskih oslobođenja koja imaju njihovi korisnici, u odnosu na repromaterijal, opremu, ali i građevinski materijal za izgradnju fabrike ako ga uvoze. Tu su zatim i fiskalne pogodnosti vezano za oslobađanje obaveze plaćanja PDV-a za unos dobara u slobodnu zonu i pružanje prevoznih i drugih usluga vezanih za to, ali i u odnosu na potrošnju energenata u slobodnoj zoni. Tu su još i određene finansijske pogodnosti, te pogodnosti koje pruža lokalna samouprava, kao i jednostavnije i brže carinske procedure vezane za unos i iznošenje robe iz slobodnih zona kada se ona uvozi, odnosno izvozi.
Koliko i koje sve firme danas posluju u Slobodnoj zoni Zrenjanin?
Branislav Malagurski: U Slobodnoj zoni u Zrenjaninu trenutno posluje osam korisnika. Kolpa Zrenjanin, Kolpa Metlika, Kolpa Zeta, firme DAD i DAT iz Drekslmaier grupe, LK Armatur, Tehnostruture i Doo za upravljanje slobodnom zonom. One, kažem, ukupno zapošljavaju oko 6.000 radnika.
Koliko su te kompanije uspešne tj. koliko one utiču na razvoj privrede i ekonomije grada? Kakvi su njihovi godišnji izveštaji?
Branislav Malagurski: Kompanije koje posluju u Slobodnoj zoni Zrenjanin uspešne su u svom poslovanju. One su po pravilu deo nekog sistema transnacionalnog poslovanja i imaju obezbeđene kanale plasmana za svoje proizvode u svetu. Korisnici Slobodne zone Zrenjanin pozitivno posluju. Oni su ujedno i neto izvoznici. To znači da izvoze veću vrednost robe u odnosu na onu koju uvezu, a većina ih izvozi na nivou od preko 80% svoje proizvodnje na lokaciji u Zrenjaninu. Svi njihovi godišnji finansijski izveštaji su, inače, dostupni na sajtu Agencije za privredne registre. Svako i sam može da se uveri kako u odnosu na uspešnost poslovanja pojedine firme, tako i o trendu njenog poslovanja zadnjih godina.
Za Slobodnu zonu se interesuju i firme iz Kine i Rusije
Koje firme najviše izvoze?
Branislav Malagurski: Najveći izvoznik je firma Drekslmajer DAD. A višemilionski izvoz računat u evrima imaju i DAT, LK Armatur i Kolpa.
Koliko je interesovanje novih investitora za Slobodnu zonu?
Branislav Malagurski: U zadnje vreme pored firmi iz zapadnih zemalja, kao što su to Novares ili Eseks, sve veći interes za poslovanje u režimu rada Slobodne zone Zrenjanin pokazuju i firme iz Kine i Rusije. U tom smislu, velika predstojeća investicija firme Linglong iz NR Kine u proizvodnju guma za autoindustriju, podstakla je niz njihovih partnera da se zainteresuju za poslovanje na području Slobodne zone Zrenjanin. Ne treba smetnuti s uma da se i sve više domaćih potencijalnih investitora javlja sa namerom da se uključe u režim poslovanja slobodne zone.
Ima li tendencija da se poveća broj korisnika Slobodne zone Zrenjanin?
Branislav Malagurski: Da, nekoliko budućih korisnika je u fazi pregovora oko uključivanja u režim rada Slobodne zone Zrenjanin.
Da li je u planu novo proširenje Slobodne zone i ako jeste gde i na koji način?
Branislav Malagurski: U toku je postupak proširenja Slobodne zone Zrenjanin na lokacije Jugoistok IIA, IIB i IID, ukupne površine od 392 hektara. Tako da će ukupna površina područja Slobodne zone Zrenjanin vrlo skoro obuhvatati više od 492 hektara. Najveći deo nove površine odnosi se na lokaciju na kojoj će firma Linglong i njeni partneri razvijati svoje poslovanje.
Kineska investicija kao zamajac novog razvoja privrede Zrenjanina
Postoje li projekcije kako će i koliko rad kineske kompanije Linglong Tajr, kada krene proizvodnja, doprineti razvoju i promociji Slobodne zone Zrenjanin i našeg grada generalno?
Branislav Malagurski: Postoje kako ekonomski elaborat tako i dugoročne projekcije vezano za poslovanje kompleksa Linglong. Firma Linglong može se smatrati jednom od okosnica budućeg razvoja Slobodne zone Zrenjanin. Reč je o velikim količinama finalnog proizvoda – guma za automobile i kamione. One će se na ovoj lokaciji proizvoditi pa je značajan i broj kompanija koje imaju svoje proizvode ili usluge kao inpute u takvoj proizvodnji. Stoga će realizacija ove investicije u narednim godinama predstavljati zamajac novog razvoja privrede Zrenjanina. I to ne samo u proizvodnji već i logistici, pošto transport takvih količina robe zahteva bitno povećanje fekvencije transporta u ovom regionu. Uslov za to je naravno i da se značajno unapredi saobraćajna, u prvom redu putna infrastruktura. Tu je i dodatna potreba za energijom, odnosno energentima i drugim resursima potrebnim za realizaciju proizvodnje.
Uticaj korona virusa na privredu će se tek sagledavati
Poslednjih meseci svet, pa tako i Srbija, suočava se sa pandemijom korona virusa koji je celokupnoj ekonomiji naneo ozbiljan udarac. Kada ćemo znati koliku su štetu pretrpele kompanije koje posluju u Slobodnoj zoni Zrenjanin?
Branislav Malagurski: Globalna pandemija KOVID-19 izvesno će imati određene posledice po privredne aktivnosti. Puni domašaj moći će da se sagleda tek u mesecima koji dolaze, imajući u vidu to kako će se relevantna tržišta kretati. Kada je reč o korisnicima Slobodne zone Zrenjanin, posledice koje su do sada nastupile ogledaju se uglavnom u smanjenoj proizvodnji. Pri tome, različit je pristup od korisnika do korisnika. Recimo, švedska firma LK Armatur nije obustavljala niti bitno smanjivala proizvodnju. Drekslmajer je samo jedne nedelje obustavio proizvodnju, da bi je nakon toga nastavio, istina u smanjenom obimu. Kolpa je imala dvonedeljnu pauzu u proizvodnji. Jedino je Tehnostrukture na duže vreme obustavila proizvodnju. Kako njihove matične firme, kao i kupci u inostranstvu nastavljaju sa proizvodnjom, tako se može očekivati da će se narednih nedelja i obim proizvodnje vratiti na planirane vrednosti. Pod uslovom da globalno tržište ne doživi veće poremećaje u mesecima koji dolaze.
Postoje li investitori koji su upravo zbog ovog problema obustavili pregovore ili stopirali planove za ulaganje u Slobodnu zonu Zrenjanin?
Branislav Malagurski: Ne. Nije se niko javio sa takvim namerama.
Slobodnu zonu Zrenjanin napustile su samo firme koje su se bavile isključivo trgovinom
Da li ima kompanija koje su u proteklih deceniju i po napustile Slobodnu zonu Zrenjanin i zašto su to uradile?
Branislav Malagurski: U proteklom periodu od petnaest godina Slobodnu zonu Zrenjanin napustilo je nekoliko firmi koje su se bavile isključivo trgovinom tj. konsignacionim uvozom robe. To se inače dogodilo pre više od desetak godina, kada se koncept slobodnih zona u Srbiji pomerio sa trgovinskih na proizvodne zone. Nijedno proizvodno privredno društvo nije napustilo Slobodnu zonu Zrenjanin, jer je suština slobodnih zona da se podrži proizvodnja na njenom području.
Fotografije ustupio Branislav Malagurski
.gif)
.gif)
