Zrenjaninka Janja Pađen duže od dve decenije bavi se negovanjem tradicije starog zanata. Završila je kurseve izrade vitraža, srebrnog i zlatnog nakita, koji su joj bili početna tačka, a vremenom je, zahvaljući ljubavi prema onome što radi i uređenoj kreativnosti, pronašla jedinstveni stil i pravac koji je i danas izdvaja u masi onih koji se bave izradom ukrasnih predmeta.
Dok je jedna vrsta predmeta isključivo ukrasna, ima i onih koji imaju upotrebnu vrednost. Bez obzira na vrstu, „Staklene iskre“ Janje Pađen u svaki dom donesu neku dobru i pozitivnu energiju.
– Kurs vitraža i osnovni kurs izrade srebrnog i zlatnog nakita završila sam 1995. godine. Pošto me je jako interesovalo kako se radi, glava mi je bila puna ideja, nisam imala strpljenja da sačekam kraj kursa, nego sam pokušala da realizujem neke planove sa onim što sam do tada naučila. Tako sam, manje – više, došla do ovog što sad radim. Prve dve stvari koje sam van kursa odradila, bile su vilin konjic i pauk. Videla sam prelepog vilinog konjica u srebru, a pošto jos nisam znala da ga napravim u srebru, odradila sam ga lemilicom. Tako je počelo. Uvek sam želela da imam pauka od ćilibara, to se nekada nosilo. I posle 20 godina to jako lepo prodajem.
Osnova predmeta koji se u projektu i radionici „Staklene iskre“ proizvode, je zapravo vitraž tehnika, uz dodavanje mesingane žice i lima. Janja Pađen kaže da su joj danas, od svih predmeta koje je izradila, posebno dragi insekt „Tiski cvet“ i „kibicfenster“ , kao i „sve moguće i nemoguće bube“.
Najteži deo posla je, kaže, sprovođenje ideje u delo, i ono zahteva najviše vremena. A onda kada se nešto osmisli, sve posle toga ide lakše.
-Zato se mi rukotvorci ljutimo onda kada nam neko ukrade ideju i kopira naš rad. Pošto volim da pravim sitne stvari sa puno detalja, često „pržim“ prste, ali ne odustajem, kaže nam Janja o svom poslu od kojeg i zarađuje.
– Godinama sam išla po sajmovima i manifestacijama, to je najbrži put do mušterije. U poslednje dve godine sam se okrenula društvenoj mreži Fejsbuk, i planiram da razvijem internet prodaju. Rad sa računarom mi teško ide, ali činjenica je da svi moramo ići u korak sa vremenom, i ne čekati da nas ono pregazi. Imam registrovanu firmu „Staklene Iskre“ i sertifikat „Otvorena šaka“ za stare i umetničke zanate, koji izdaje Ministarstvo privrede.
Zasad ne drži kurseve vitraža jer su oni sami po sebi prilično ozbiljni, i zahtevaju puno vremena i strpljenja. „Ne držim kurseve vitraža, to je veoma zahtevno i ozbiljno, a i za to je potrebno dosta vremena. Samo za osnovni kurs je potrebno preko 30 radnih sati. Deo svog znanja prenosi kroz radionice staklenog mozaika, za sve generacije.
Njene radionice i njeni jedinstveni proizvodi moći će da se vide u sklopu maniestacije „Korzo fest“ koja će uskoro početi. Prva od tri radionice biće 20. jula od 18 do 22 časa na staroj pijaci. Radionice su besplatne, prilagođene deci i odraslima, a prema informacijama koje je dobila, biće i nagrada za najbolje radove.