Jedno od Uskršnjih simbola koje se pored šarenih jaja obavezno nađe u korpicama, jeste njegovo visočanstvo Zec.
Kao Deda Mraz u toku novogodišnjeg slavlja, tako i zeka ima svojih 5 minuta tokom Uskrsa. Odrasli ga predstavljaju kao vrednog zeca koji ima zadatak da obiđe mnogo dece i svima na vreme podeli šarena jaja. Deca ga naravno najviše vole u čokoladnom obliku, a stariji ga, kao ukrasni predmet, kupuju za ukrašavanje uskršnje trpeze. Kako je simpatični zeka uopšte postao deo tradicije kako kod rimokatolika, tako i kod pravoslavaca?
Jedna od legendi vezuje se za germansku boginju zore, plodnosti i proleća Ostaru. Njen zadatak je bio da se svake godine u proleće pojavi i pokori Ledenu kraljicu i razveje njenu vladavinu. Jedne godine, Ostara je zakasnila i zima se produžila. Kada se napokon pojavila, postidela se prizorom u kojem je zima još uveliko harala…Kada je pronašla malenu pticu koja nije mogla da leti jer su joj krila bila smrznuta, Ostara ju je pretvorila u zeku i dala mu moć da može brzo da trči.A da ne bi zaboravio svoju prošlost, da je bio ptica, boginja je zeki ostavila mogućnost da nosi jaja, čarobna jaja u svim duginim bojama, ali samo jedan dan u godini i da ta jaja poklanja deci.
Od tada, uskršnji zec unosi radost u domovima širom sveta, svakog proleća.