Poslednjih dana mnogo se govori o tome kako je Beograd jedan od najzagađenijih gradova na svetu. Na sajtu AirVisual se građanima zbog zagađenja vazduha suspendovanim česticama ne preporučuje da otvaraju prozore i rade vežbe na otvorenom. Takođe, stoji i preporuka da bi trebalo da nose maske kada su napolju i da koriste prečišćivače vazduha. Na istom sajtu poslednjih dana proveravali smo kakav je kvalitet vazduha u Zrenjaninu. Podaci koji su tu predstavljeni pokazivali su da su tokom noći i u prepodnevnim satima i u našem gradu povišene koncentracije suspendovanih čestica u vazduhu. Zbog svega ovoga informaciju o tome kakav vazduh udišemo potražili smo u Zavodu za javno zdravlje koji je ovlašćen da meri kvalitet vazduha u gradu.
Sigurno je da nikome nije prijatno kada danima sluša kako živi u gradu koji je po kvalitetu vazduha najgori na svetu. Danima unazad to se upravo dešava stanovnicima Beograda. Proveravajući podatke na sajtu Air Visual mogli smo da vidimo i da su koncentrcije suspendovanih čestica u ranim jutarnjim i noćnim satima i u Zrenjaninu povišene. Kao razlog navođeno je da u blizini mesta meranja ima požara. Građanima je preporučivano da ne otvaraju prozore i da ne rade vežbe na otvorenom.
Kvalitet vazduha u Zrenjaninu u septembru u skladu sa ranijim nalazima
U Zavodu za javno zdravlje Zrenjanina, instituciji koja je ovlašćena da meri kvalitet vazduha koji udišemo u životnoj sredini, kažu da je kvalitet vazduha u septembru samo nekoliko dana odstupao od graničnih vrednosti.
“U septembru su rezultati merenja kvaliteta vazduha bili u skladu sa ranijim nalazima. Bilo je nekoliko dana da je povećana vrednost suspendovanih čestica. Sve drugo je bilo u okviru graničnih vrednosti. Nije bilo nikakvih akutnih velikih povećanja. U oktobru pretpostavljamo da će biti lošiji nalazi nego ranije, jer su meteorološki uslovi bili takvi kakvi su bili i počinje polako grejna sezona. Konkretne i precizne rezultate za oktobar ćemo imati za 10-ak dana. Možemo da kažemo da je glavni razlog, sem ovog što sam naveo, u ovom periodu tzv. nesavesno paljenje njiva nakon žetvi, što značajno emituje zagađujuće materije. Meteorološki uslovi. Kada je atmosfera u tzv. stabilnim uslovima, kada nema kretanja vazduha, nema vetra, nema padavina i kada dolaze hladnije noći, praktično dolazi do temperaturne inverzije. To znači da zagađujuće materije ostaju duže na jednoj teritoriji i mogu da izazovu negativan efekat po zdravlje”, kaže Saša Petković, lekar specijalista higijene.
“Kvalitet vazduha se meri na tri merna mesta. Jedno je na Bulevaru Veljka Vlahovića, drugo je Trg Dositeja Obradovića i treće merno mesto je u Elemiru. Prate se različite zagađujuće materije u skladu sa Uredbom i pravilnikom. Nakon uzimanja uzoraka sledi laboratorijsko ispitivanje i nakon toga se dobijaju rezultati. Mi praktično dobijamo rezultate za prethodni mesec. Tako ćemo početkom novembra imati rezultate za oktobar. Ne postoje automatske merne stanice koje u realnom vremenu mogu da kažu kolika je koncentracija nekih zagađujućih materija”, objašnjava naš sagovornik.
Tokom 2018. bilo je sporadičnih odstupanja od graničnih vrednosti
Kada je reč o kvalitetu vazduha na godišnjem nivou, tokom 2018. bilo je sporadičnih odstupanja.
“Ponavljaju se višegodišnji trendovi. Ono što odskače od graničnih vrednosti su koncentracija sumpor dioksida na godišnjem nivou, s tim da nemamo proboje tokom 24 sata. Te vrednosti su u granicama dozvoljenih. Kod čađi to nije slučaj. Tu postoji praktično dvadesetčetvoročasovni proboj dozvoljenih graničnih vrednosti, dok su na godišnjem nivou te vrednosti u okviru dozvoljenih. Čađ se meri u okviru zimskih meseci – oktobar, novembar, decembar, januar, februar i mart. Tokom tih 6 meseci na sva tri merna mesta. Postoji određeni broj dana kada je prekoračena ta dozvoljena vrednost. Glavni razlog za to je korišćenje fosilnih goriva – drvo, ugalj i slično prvenstveno u individualnim ložištima u domaćinstvima. Saobraćaj je značajan emiter zagađujućih materija“, kaže dr Petković.
„Sem čađi i sumpor dioksida postoje i suspendovane čestice. To je smeša različitih sitnih čestica koje mogu biti različitih veličina. Što su manje to su opasnije po zdravlje. Stižu do sitnih disajnih puteva. Mogu da izazovu različite odgovore organizma. Različitog su hemijskog sastava, oblika, veličine i one znaju isto da budu problem u vazduhu Zrenjanina“, dodaje naš sagovornik.
Uticaj zagađenog vazduha na zdravlje ljudi
Svako zagađenje vazduha koje traje u kontinuitetu može da ima štetan uticaj na zdravlje ljudi.
„Te koncentracije nisu bile toliko visoke da mogu u akutnom smislu da izazovu neke efekte po zdravlje. Ukoliko duže traju ta minimalna odstupanja graničnih vrednosti podrazumevaju veći rizik. Granične vrednosti su tako formulisane i koncipirane da imaju najmanji mogući stepen uticaja na zdravlje. Čim vrednost odskače od tih preporučenih normativa onda se apsolutno u skladu sa tim povećava i rizik po zdravlje. Naravno, poneke osetljive populacione grupe, kao što su deca, hronični bolesnici su sklonije tom razvoju negativnih efekata”, objašnjava dr Petković.
“Suspendovane čestice su zbog svoje veličine, oblika, hemijskog sastava možda u prvom redu negativne po zdravlje ljudi. Zatim čađ koja se javlja tokom zimskih meseci i neke specifične materije koje mogu biti raznog porekla i teške za identifikaciju. U Zrenjaninu poseban problem predstavlja neprijatan miris koji je posebna kategorija u skladu sa zakonom i pravilnikom. Teško ga je detektovati i dokazati. To su glavni problemi u Zrenjaninu”, objašnjava naš sagovornik.
Zavod za javno zdravlje Zrenjanina koristi referentne metode za merenje kvaliteta vazduha
Ukoliko se prate podaci o kvalitetu vazduha na različitim sajtovima treba biti obazriv. Ipak, i te pokazatelje treba uzeti u razmatranje.
“Mi koristimo pouzdane metode. Reč je o referentnim metodama po SRP standardu i mi dobijamo na nivou od godinu dana rezultate merenja uprosečene i oni su sigurno egzaktni. Na drugim sajtovima praktično mogu biti dosta pouzdani pokazatelji ukoliko oni koriste i laboratorijske rezultate, a pojedini sajtovi ih koriste, i neke satelitske snimke gde imaju grafički prikaz tog aerozagađenja kako se širi. Konkretno za ovaj sajt koji ste vi pitali ne znam koliko je to egzaktno, mada može da ukaže na neku sliku. Pozvao bih populaciju da više gleda rezultate na sajtovima zavoda za javno zdravlje i meteoroloških stanica koje koriste ove referentne metode u svom radu i koji su u skladu sa zakonom i uredbama o kvalitetu vazduha”, kaže dr Petković.
“Tokom hladnih noći, kada dolazi do temperaturne inverzije dolazi do nagomilavanja zagađujućih materija. Naša merenja tokom 24 sata su prosek tih satnih vrednosti, nisu pojedinačne vrednosti tokom određenog sata, pa da možemo da kažemo da je, recimo, između 8 i 10 ujutru bila maksimalna koncentracija. To može kada se rade automatska merenja u realnom vremenu. Vi na displeju imate prikaz zagađujućih materija u određenom trenutku. Kod merenja koja mi radimo radi se prosek za 24 sata i možemo da kažemo koji je dan ili koji su dani tokom meseca bili najkritičniji”, objašnjava naš sagovornik.
Zagađivači su u obavezi da mere emisiju zagađujućih materija
Industrija je veliki zagađivač vazduha, zbog čega je u obavezi da radi merenja emisije zagađujućih materija u vazduhu.
“Procena uticaja na životnu sredinu kod industrije mora da se radi da bi se predvideo posledični uticaj na zdravlje. Mi ne radimo samu industriju. Naša merna mesta su u životnoj sredini, gde se meri zbirni uticaj zagađivača na životnu sredinu. Industrija tj. sam zagađivač je obavezan da radi emisiju zagađujućih materija na svojoj kotlarnici, dimnjaku ili postrojenju gde emituje zagađujuće materije u vazduhu. To su posebna merenja koja rade akreditovane ustanove za ispitivanja u radnoj sredini”, objašnjava dr Saša Petković, specijalista higijene.
Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da su poslednjih dana najzagađeniji vazduh u Srbiji imali Beograd, Novi Sad, Niš, Užice, Valjevo, Pančevo i Subotica.
S obzirom da se građani Zrenjanina godinama unazad žale na kvalitet vazduha, pogotovo na neprijatne mirise ne čudi što mnogi strahuju šta će se dogoditi kada se otvori kineska fabrika za proizvodnju automobilskih guma Šandong Linglong. Koliko je poznato, za sada još nije rađena procena uticaja ove industrije na životnu sredinu.
.gif)
.gif)
