Udruženje žena “Mladost” iz Česterega prvi put je organizovalo etno festival hrane, pića i folklora pod nazivom „Kuhinja iz mog zavičaja“. Na manifestaciji je učestvolao 10 udruženja žena koja su prikazala rukotvorine i tradicionalna jela kraja iz kojeg dolaze. Žiri je izabrao najlepše štandove, najbolje dekorisanu hranu na stolu, i najbolje jelo od kukuruznog brašna.
Nakon što su izvesno vreme članice Udruženja Mladost iz Česterega razmišljale o pokretanju neke manifestacije u selu, došle su na ideju da organizuju etno festival.
“Već duže vreme gledamo kako druga udruženja organizuju slične manifestacije, a Čestereg nije imao prilike do sada da ima ovako nešto. Uz malo dobre volje, pomoći prijatelja i vrednih žena organizovali smo ove godine prvi etno festival „Kuhinja iz mog zavičaja“. Nadamo se da će ovo postati tradicionalna manifestacija u narednim godinama i da će se biti sve masovnija. Na ovoj, prvoj manifestaciji imamo 10 ekipa koje se takmiče. Udruženja su došla iz Karađorđeva, Aleksandrova, Ruskog sela, Krajišnika, Kozaraca, Ravnog Topolovca, Međe, Srpskog Itebeja… “, kaže Slavica Mitrović, predsednica Udruženja žena Mladost iz Česterega.
“Pravo da učestvuju na etno festivalu imaju svi ljudi dobre volje koji žele da izlažu svoje radove, da se druže i da se malo takmiče. Ali, takmičenje nije glavno, važnije je da se družimo, da očuvamo tradiciju i običaje i da deca o tome uče. Zato su se na štandovima danas mogla videti tradicionalna jela. Udruženja koja su došla donela su jela koja su tipična za njihov kraj. Tu su bile i rukotvorine“, dodaje naša sagovornica.
Žiri je birao najlepši štand, najbolju dekoraciju stola i najukusnije jelo od kukuruznog brašna
Ekipe su se takmičile za nagradu za najlepši štand i dekoraciju hrane na stolu. Izabrana su i tri najukusnija jela od kukuruznog brašna koja su morala da budu pečena. Tročlani žiri, koji je odlučivao o pobednicima, činili su profesori prehrambene tehnologije Staniša Ristić i Tanja Kojić, kao i profesorka Ekonomsko-trgovinske škole Jovan Trajković Gordana Vojinov.
„Prehrambenu tehnologiju predajem u školi „Uroš Predić“ već 30 godina. Pekarstvom se bavim dosta dugo. Više puta sam bio član žirija na manifestacijama. Kod jela od kukuruznog brašna gledali smo ukus, spoljašnji izgled, sredinu proizvoda – da li je naraslo ili nije, i ukupno svojstvo proizvoda. Zadatak i jeste i nije bio težak. Nismo imali uzorke koje smo diskvalifikovali, ali imamo neke primedbe pošto je ovo manifestacija koja se prvi put organizuje. Proizvodi od kukuruznog brašna nisu bili rađeni po istoj ili sličnoj recepturi. Neki su imali kukuruzno brašno u većoj, neki u manjoj meri. Neki su imali i druge dodatke kao što su salama, krastavčići, sir, paprika… Znači nisu sve bile klasična, starinska proja, već su pravljene na moderniji način, kao mafini… Onda smo imali dilemu kako da to ocenjujemo, jer nije isto ako se peče u kalupima i onako kako se nekada prekla proja“, objašnjava Staniša Ristić, predsednik žirija.
„Starinsko jelo od kukuruznog brašna – proja, pravi se isključivo do kukuruznog brašna i mlečnih proizvoda. Tu dolaze u obzir svi mlečni proizvodi od sira, kajmaka, mleka, kiselog mleka do surutke. I dodaje se još samo so i eventualno soda bikarbona ili prašak za pecivo. A ovde smo imali slučajeve da je dodavano namensko belo brašno… Tako da proizvodi nisu bili ujednačeni, pa smo imali nedoumicu pri ocenjivanju“, dodaje naš sagovornik.
Stizale su i pohvale, ali i kritike žirija
Udruženja su se potrudila da urede štandove i stolove na najbolji mogući način.
„Trebalo je unapred da se preciziraju propozicije šta se gleda. Neki stolovi su bili postavljeni s ukusom, a neki baš i nisu. Bilo je stvari koje smeju da se nađu na stolu, kao i onih koje tu ne bi smele nikako da budu. Da je ljudima na vreme bila skrenuta pažnja na to možda se te sitnice ne bi ni našle na stolu. Tako su, na primer, na stolovima neki imali i neke proizvode iz domaćinstva kojima nije tu mesto za vreme ručka, kao što su recimo starinska pegla, vunica, čarape… To je moglo da stoji sa strane na štandu, da bude etno detalj, ali tome svakako nije mesto na stolu”, objašnjava Ristić.
“Zamerka je recimo bila i da nigde na stolu nije bilo vaze sa cvećem, a u pitanju je svečani ručak. Ipak se dočekuju gosti. Ubuduće bi trebalo da se jasnije preciziraju pravila. Učesnici su imali najbolje namere, sve su lepo uradili, ali vidi se da im malo nedostaje neko uputstvo. Štandovi su bili primereni krajevima iz kojih dolaze”, dodaje naš sagovornik.
Priznanja za najbolje učesnike
Nagađenim učesnicima dodeljene su zahvalnice i pehari.
“Pravili smo projice. Za njih smo koristili kukuruzno brašno, malo mleka, soli i još po nešto što sad nećemo da otkrivamo. Redovno učestvujemo na manifestacijama i dobijamo nagrade. Mogu da kažem da smo presrećni što smo danas nagrađeni”, kaže Matilda Dukai iz Udruženja žena Jedinstvo iz Ruskog Sela koje je osvojilo treću nagradu za jelo od kukuruznog brašna.
“Osvojili smo drugo mesto za jelo od kukuruznog brašna. Takmičili smo se sa projom koju smo pravili od kukuruznog brašna, sira, jaja, kajmaka… Za pripremu ove proje bilo je potrebno 10-ak minuta, a pekla se još oko pola sata na 200 stepeni. Kad god možemo učestvujemo na manifestacijama i imamo već nekoliko nagrada. Pošto smo mlada asocijacija, postojimo tek godinu dana, ja mislim da je ovo više nego dovoljno što smo osvojili do sada”, objašnjava Slavica Kovačević iz Asocijacije žena iz Krajišnika.
“Osvojili smo drugo mesto za najlepši štand. Na štandu smo imali hranu, ručne radove. Od hrane su tu bili domaći hleb, krofne, kiflice namotane na tuluzinu, projice, domaći kajmak, kačamak, cicvara… Ni sama više ne znam šta smo sve pripremili”, kaže Dragana Čikoš iz Udruženja žena Dvorčanke iz Banatskog Dvora.
Žene iz Aleksandrova spremale đakonije čitavu noć
Udruženje žena Livađanke iz Aleksandrova osvojilo je dve nagrade.
“Nagrađeni smo za najbolje dekorisan sto i za najlepši štand. Na našem stolu je bio svega i svačega. Od hleba i masti do pečene patke, pite, proje, nasuva s makom, kuglofa, oblandi, bajadera… Ne mogu ni da se setim šta smo sve pripremili. Većina onoga što je bilo na našem stolu je bilo od kukuruznog brašna. I slano i slatko. Imali smo lenju pitu sa malinma koja je neverovatnom brzinom pojedena. Mogu da kažem da smo hranu spemale nas četiri žene. Ne znam koliko je njima bilo potrebno vremena da pripreme to što smo se dogovorile, ali ja sam pravila celu noć”, kaže Ljubinka Miškov iz Udruženje žena Livađanke iz Aleksandrova.
“Žiri nam je zamerio to što smo na stolu imali neke predmete kojima nije tu mesto i koji nisu iz etno stila. Za nauk nam je da kada idemo na ovakve manifestacije ne nosimo ništa što je rađeno dekupaž tehnikom, jer je to nešto što nije naša tradicija. Domaćinima bih poželela da im manifestacija traje još dugi niz godina. Mi volimo da učestvujemo na ovakvim događajima i gotovo uvek osvojimo neku nagradu. Udruženje postoji četiri godine i danas smo osvojili 38-mi pehar”, dodaje naša sagovornica.
Udruženju iz Banatskog Karađorđeva tri nagrade
Na prvom etno festivalu Kuhinja iz moga zavičaja najuspešnije je bilo Udruženje žena Vidovdan iz Banatskog Karađorđeva. Članice ovog udruženja dobile su nagrade u sve tri takmičarske kategorije.
“Naše udruženje postoji 8 godina i osvojili smo do sada jako veliki broj nagrada. Trudimo se da učestvujemo na svim manifestacijama i nikada se ne vraćamo bez nekog pehara i priznanja. Danas smo dobili nagrade u sve tri kategorije. Na štandu smo izložili naše ručne radove, pre svega stare “kuvarice” sa natpisima. Na stolu smo imali proju, kačamak, krofne, kajmak, podvarak… Koleginicama iz Udruženja Mladost iz Česterega želimo da postoje još dugo godina i da im manifestacija potraje. Pobedničku proju je pravila koleginica iz udruženja koja je inače Makedonka, ali živi u Karađorđevu. Ona je pravila tipičnu srpsku proju. Mi smo svi bili oduševljeni kada smo je probali, a vidim da je istu reakciju imao i žiri”, kaže Verica Marčetić iz Udruženje žena Vidovdan iz Banatskog Karađorđeva.
“Za proju je potrebno jako malo vremena, ako imate ljubavi da je pravite. Tu se stavljaju jaja, kukuruzno brašno, sir i neki dodaci koji se ne govore javno, a koji su nam pomogli da budemo prvi na takmičenju. (smeh). Proju pravim dosta često, bar jednom nedeljno. Ja je pečem na 250 stepeni nekih dvadesetak minuta”, objašnjava Paulina Novaković koja je napravila najukusnije jelo od kukuruznog brašna.
Osim takmičarskog dela učesnici i posetioci su mogli da uživaju i u raznovrsnom kulturno-umetnikom programu. Skečeve su izvodila deca iz vrtića, dok su im se u folklornom delu pridružili stariji članovi KUD-a iz Česterega. Osim njih nastupali su i gosti iz KUD-a Zora iz Srpskog Itebeja.
.gif)
.gif)
