Rekordan broj učesnika na međunarodnoj Kuglofijadi u Aleksandrovu (Foto i VIDEO)

Kuglof je, čini se, istovremeno i jednostavan i komplikovan kolač. Jednostavan, jer su njegovi osnovni sastojci jaja, brašno, mleko, šećer i prašak za pecivo. A onda se ova poslastica obogaćuje dodacima po želji. Komplikovan, jer sve to treba sjediniti i ispeći tako da kuglof bude kompaktan, lep, ukusan, sa pravilno raspoređenim testom i dodatim sastojcima. Ne čudi što se nekada ovaj kolač služio samo na dvoru ili u imućnim porodicama. Danas kuglof mogu da prave svi koji to žele. Kuglofijada u Aleksandrovu je pravo mesto da oni koji pripremaju ovu poslasticu dođu i od žirija saznaju da li to rade na dobar način. Ove godine manifestacija je prvi put imala međunarodni karakter. A privukla je rekordan broj takmičara, čak četrdeset dvoje.

Kuglof su za manifesataciju koja je sada već postala tradicionalna, u Aleksandrovu pravili i odrasli i deca. Na takmičenju su učestvovali ravnopravno. To znači da niko nije imao protekciju zbog godina.

Priprema kuglofa uživo pred kamerom našeg portala

Portal I love Zrenjanin imao je priliku da pre početka manifestacije prisustvuje pripremi kuglofa koji su spremala deca sa radionice Udruženja žena Livanđanke. Treba naglasiti da su svi članovi ove ekipe đaci osnovne škole.

-Ja rendam koricu limuna. Bitno je da rendam samo žutu koru, do belog. Da bi kuglof od toga dobio lep miris, ali da ne bi bio gorak, kaže Anđelija Ninković.

„Moj zadatak je da odvojim žumanca od belanaca i da ih umutim. Prvo ćemo uzeti pet jaja i odvojićemo belanca od žumanca. Nema tu nikave cake prilikom odvajanja. Bitno je samo da žumance ostane celo, da ne upadne u belance. Belance mora da se muti 10 do 15 minuta. U početku se muti na najslabijoj brzini, a onda se pojačava brzina“, objašnjava Marina Medić.

„Marina i ja smo do sada kuglof pravile mnogo puta. Kad neko proba naše kuglofe obično kaže da su odlični. Mi ih pravimo po starom receptu. Obično se u kuglof dodaju narandža i malo kakaa, a ovaj koji sada pripremamo, biće sa čokoladom. Dok drugarica muti belanca, ja ću da pripremim žumance i šećer. Kad se to umuti, onda se u to dodaju brašno, prašak za pecivo i kakao. Na kraju se stavi mleko. Kada se to sve sjedini, dodaju se ulupana belanca i polako se sve dobro izmeša. Onda se to izlije u kalup i peče se oko 45 minuta. Da bi se belanca dobro umutila može da se doda malo soli. Ali važno je kad se ono ulupa da se činija okrene naopako. Ako belance čvrsto stoji u činiji onda je dobro umućeno“, precizira Staša Uzelac.

„Sastojci mogu da se dodaju i otprilike“

„Ja sam najmlađa i moj zadatak je da dodajem sastojke“, kaže Helena Vukmirović.

„Ja kontrolišem da li se stavljaju svi sastojci koji su na spisku po receptu. Sve su lepo stavile. Kada se pravi kuglof ili bilo koji drugi kolač, bitno je da se ubaci sve što treba. A mere mogu da budu i otprilike. Ne mora sve strikno onako kako piše“, kaže Tamara Zvekić.

Iako su devojčice sve same radile, budno oko majke jedne od njih, sve vreme je pratilo kako pripreme napreduju. A nije izostao ni po koji savet, i to onaj koji po pravilu ne piše u receptu.

„Ćerka je učila da pravi kuglof malo od mene, malo od babe, malo na radionici na koju ide. Moram da priznam da je prvi put kuglof pravila na radionici, nije kod kuće sa mnom to radila. Kada se pravi kuglof, nema neke posebne tajne. Bitno je da volite to što radite. Iz naše kuće na Kuglofijadu idu tri kuglofa. Devojčice su pravile jedan, a ja dva – jedan slatki i jedan slani. Slatki je od kokosa i limuna, a slani je rađen po uzoru na carsku pitu. Ima i salame i šunke i paprike i suvog vrata i krastavčića, sira… Svega po malo. Kada se kuglof pravi važno je da se belanca dobro umute. Sve ostalo se onda meša varjačom, polako da ne padnu belanca. Kalup mora da se podmaže isključivo domaćom mašću. Ne dolaze u obzir ni margarin, ni ulje“, kaže Tatjana Uzelac.

Rekordan broj kuglofa na Kuglofijadi

Od 19 sati vrata Doma penzionera u Aleksandrovu bila su otvorena za goste koji su dolazili na Kuglofijadu. A bilo ih je zaista mnogo, njih oko 200. Ipak, ono što je još važnije, broj kuglofa koji su se takmičili, oborio je sve rekorde do sada. Ukupno je bilo 42 uzorka koje je žiri ocenjivao. To je gotovo dvostruko više nego prošlog puta.

„Nisam očekivala ovoliki odziv. Kuglofijada je postala prava pravcata manifestacija koja iz godine u godinu okuplja sve više ljudi i učesnika koji se takmiče u pravljenju ove poslastice. Moram da kažem da mi je jako žao što u selu nemamo veću i lepšu salu gde bismo mogli da održavamo ovu i slične manifestacije. Ove divne ljude treba na lepše mesto smestiti i dočekati. Ali, to je što je. Ja sam presrećna što je puno ljudi prepoznalo ovu manifestaciju. Imati 42 kuglofa koji se takmiče je više nego uspeh“, kaže Ljubinka Miškov – Ljupka, predsednica Udruženja žana Livađanke.

„Verujte mi da se bojim uopšte da kažem da ćemo sledeće godine da orgnizujemo Kuglofijadu, jer imamo malu salu, a mnogo je onih koji žele da dođu. Bilo je ljudi koji su se prijavljivali mejlom, ali ja to nisam videla, jer dva dana nisam stigla mejl da otvorim. Ovde, ipak, treba malo ranije da stigne prijava, jer smo zaista ograničeni brojem mesta koje imamo. To je važno jer treba svima obezbediti mesto da sednu kako bi mogla da se posluži večera. Čak sam neka udruženja morala i da odbijam na kraju. Jako mi je žao zbog toga, stvarno. Volela bih kada bi svi koji žele mogli da dođu na manifestaciju. Ali, kažem problem je što nemamo veću salu u kojoj bi Kuglofijada mogla da se održi“, dodaje naša sagovornica.

Takmičari su na Kuglofijadu došli i iz inostranstva

Ove godine Kuglofijada je prvi put dobila međunarodni karakter.

„Došli su nam gosti iz Republike Srpske, Rumunije, Mađarske i Nemačke. Gošća iz Nemačke je došla samo zbog manifestacije i sutra se odmah vraća nazad. Onda možete da vidite koliko daleko se čuje o Kuglofijadi. Trebalo je da imamo i goste iz Grčke, ali su oni otkazali dolazak, jer je tamo Dan žalosti. Poslali su nam mejlom njihovu poruku podrške i prijateljstva“, dodaje naša sagovornica.

Žiri je ocenjivao najuksniji slatki i slani kuglof. Ali i kuglof koji je najlepše ukrašen. Uz to, posebna nagrada je bila za kuglof koji je ostavio najbolji utisak kada je reč i o izgledu i o ukusu.

„Sigurno je da se oni koji ostaju bez nagrade, malo i razočaraju, ali svi treba da znaju da je najvažnije druženje. Važno je učestvovati, a ne i pobediti. Za decu je najvažnje da zaista nauče da prave kugof i da im to ostane za čitav život“, kaže Miškov.

„Mora da se pravi razlika između „običnog“ i kvalitetnijeg kuglofa“

Izbor najukusnijeg slanog i slatkog kugofa nije bio lak. Pogotovo ako se ima u vidu da je bilo 31 slatkih i 11 slanih kuglofa.

„Po zanimanju sam kuvar, ali sam sada u penziji. Mnogo puta sam do sada bila u žiriju. I kada je reč o kuvanju riblje čorbe, paprikaša, pasulja, pravljenju pita, kiflica, kolača, kuglofa… Imam baš dosta iskustva. Mogu vam reći da je danas bio jako težak zadatak da proglasimo najukusniji i najlepši kuglof. Prvo, bilo je mnogo uzorka. Ipak, po meni je bilo i mnogo onih da kažemo „običnih“ kuglofa, a malo manje onih kvalitetnih. Mora da postoji razlika između onih koji su skupoceniji i kvalitetniji i onih koji su od osnovnih materijala. Samo od jaja, mleka, brašna i kakaa. Morate da cenite kuglofe u kojima ima i suvog voća i čokolade i gde je više truda uloženo prilikom rada“, kaže Verica Miletić, predsednik žirija.

„Sve smo probali, nijedan nismo u startu diskvalifikovali. I onda je svako ocenjivao po svom ukusu. Moram da vam kažem da nismo bili jednoglasni, ali kada smo sabrali ocene za svaki kuglof dobili smo najbolje. Nekom je neki bio za peticu, a nekom za trojku. Međutim, uzimala se srednja ocena, kao u školi. Mislim da nismo pogrešili. I ja bih volela da se oni koji nisu dobili nagradu ne ljute“, dodaje naša sagovornica.

Kuglof mora da bude kompaktan, da se lepo seče i ne raspada

Kada se pravi kuglof, najvažnije je da on bude kompaktan.

„Testo ne sme da bude suvo, ali ne sme ni ima tečnosti u njemu. Mora da bude dobro pečeno i sjedinjeno. Da su svi sastojci ravnomerno raspoređeni po testu. Još kad se seče vidi se koji je kuglof dobar. Onaj koji se rasipa, taj nije dobar. Kada gost dođe u restoran moraš da mu odsečeš pravo parče da bi ga poslužio ovom poslasticom. A kako ćeš to da uradiš ako ti se kolač raspada“, pita Miletić.

„Kada je reč o slanim kuglofima, svi su bili nekako slični. Pravljeni su na istom principu. Kao da su pravljeni po istom receptu. Svuda su išli salama, sir, paprika, krastavčići… Ono što je važno, jeste to da kuglof mora da bude pečen. Slani kuglof treba da ima umerenu količinu sastojaka kao što su salama, sir, krastavčići… Kuglof ne može da bude pihtijast. Imali smo jedan koji je bio imitacija sarme. E, to nije kuglof“, dodaje naša sagovornica.

Kuglofi koji su pobedili u kategoriji slatkih

Da su se deca i odrasli takmičili ravnopravno dokaz je i to što je treću nagradu za slatki kuglof osvojila deveotgodišnja devojčica.

„Napravila sam kuglof sa suvim voćem. Prelila sam ga čokoladom. Onda sam uvaljala smokve i suve šljve u topljenu čokoladu. Malo mi je mama pomogla da istopim čokoladu i da to sve sjedinim. Sa bakom redovno pravimo kuglof i to čokoladni sa višnjama. Prvi put sam učestvovla na Kuglofijadi“, kaže Anđelija Ninković iz Aleksandrova.

Druga nagrada za slatki kuglof je otišla u Tobu.

„U kuglof koji sam pravila stavila sam od voća limun, pomorandžu i suvo grođže. To sam pripremala po starinskom receptu. Onako kako sam to učila od babe. Kada je sve bilo gotovo, kuglof sam prelila čokoladom. Od samog starta učestvujem na takmičenju, ali je ovo prvi put da sam dobila nagradu“, kaže Natalija Baba iz Udruženja žena Toba.

Najukusniji slatki kuglof napravile su žene iz Žitišta.

„Pravila sam kuglof sa suvim grožđem i limunom. U to još idu brašno, prašak za pecivo, puter, mleko, jaja. Sve se postepeno dodaje. Preliv je bio sa belom čokoladom i limunom. Ukrasila sam ga i limunovom bojom. Bio je i dekorativan, a pretpostavljam i ukusan čim sam dobila nagradu. Ovo mi je treći put da dobijam nagradu na Kuglofijadi. Čak i da nisam dobila nagradu, ja se ne bih ljutila. Do sada sam puno puta bila nagrađena za različita jela koja sam pripremala. I ja znam svoje kvalitete. Uvek na manifestacije idem da bih učestvovala i da bih se družila, a nagrada ako dođe –došla je“, objašnjava Jelena Stojanović iz Udruženja žena Đurđevdan iz Žitišta.

Kuglofi koji su pobedili u kategoriji slanih

Iako je slanih uzoraka bilo daleko manje od slatkih, ocenjivanje nije bilo ni tu lako. Jer su svi kuglofi bili više manje slični. I tu su zaista odlučivale sitnice i nijanse.

Treća nagrada za slani kuglof je otišla u Zrenjanin.

„Na Kuglofijadi učestvujem drugi put i drugi put osvajam nagradu. Kuglof mora da se pravi s ljubavlju. A sastav čine pršuta, jaja, sir… Koliko tačno, ne znam, jer ja sve radim otprilike“, kaže Ljubica Cvetinov Vukov iz Udruženja građana Centar 023 iz Zrenjanina.

Drugoplasirane su bile žene iz Kumana.

„Reč je o carskom kuglofu. Pravi se kao carska pita. U njega ide po 150 grama šunke, sira, crvene parike, krastavaca, ulje, brašno, 4 jaja, prašak za pecivo… Kada je kuglof bio pečen, onda sam ga izvadila iz rerne i prvo sam stavila trakice crvene paprike. Onda sam na to izrendala sir. Vratila sam kuglof u rernu kako bi se sir otopio. A ukrasila sam ga još krastavčićima. Ovo je prvi put da sam učestvovala na Kuglofijadi“, kaže Olga Gagić iz Udruženja žena iz Kumana.

Najukusniji slani kuglof napavile su žene iz Banatskog Karađorđeva.

„Prvi put sam pravila ovo i dobila sam prvu nagradu za slani kuglof. Baš mi je drago zbog toga. U kuglof sam stavljala sitno iseckano belo meso, jaja, krastavčiće, brašno, prašak za pecivo… Ljubav i volja su za ovo najbitniji“, objašnjava Jelena Jakšić iz Aktiva žena Vidovdan iz Banatskog Karađorđeva.

Specijalne nagrade za najlepši i najukusniji kuglof

Posebnu nagradu za celokupan utisak – kada je reč i o ukusu i o izgledu, pripala je kuglofu koji je pripremila gošća manifestacije iz Nemačke.

„Rođena sam u Aleksandrovu, ali sada živim i radim u Hanoveru u Nemačkoj. Za Kuglofijadu sam saznala preko moje drugarice Ljupke i samo sam zbog manifestacije sada došla u Srbiju. Pravila sam voćni kuglof. I to sam radila ovde u selu. Ja obožavam da pravim kolače, pa tako i kuglof. Radim u poslastičarnici i mogu da kažem da se u Nemačkoj kuglof baš traži. To je poslastica koju oni obožavaju, pogotovo ako je domaće napravljen, a ne industrijski. Nemci kuglof obično jedu uz kafu. U Nemačkoj sam od 1978, a u Srbiju dolazim jednom godinšnje. Ovo sada je vanredno iskrslo. Bila sam u Srbiji u avgustu, a sada sam, kažem, došla samo zbog Kuglofijade. Osvojila sam i nagradu, a to nisam uopšte očekivala“, kaže Jasmina Ivanišević.

Drugu specijalnu nagradu za najlepši kuglof osvojila su deca s početka teksta. Ona koja idu na radionicu koju drži Udruženje žena Livađanke, a koja su priramala ovu poslasticu i pred kamerom našeg portala.