U dobrom delu Vojvodine i dalje se mogu naći kuće od zemlje. U mnogima i danas ljudi žive, iako su građene pre 60,70, pa čak i 100 godina. Bračni par Kojičić je pre 10-ak godina počeo da obnavlja jednu ovakvu kuću u Mošorinu. Ideja je da se tu osnuje Centar za zemljanu arhitekturu. Posle nekoliko godina rada i više adaptacija, a u želji da se kuća od zemlje što bolje i verodostojnije uredi, ovaj objekat bi uskoro trebalo u potpunosti da bude završen. Naime, tokom avgusta će u Titelu i Mošorinu boraviti više od 100 učesnika prve balkanske konferencije o gradnji zemljom i Festivala zemljane arhitekture.
Kada bude završena, kuća od zemlje u Mošorinu će postati Centar za zemljanu arhitektru. Za sada se u njoj okupljaju članovi Kluba finih zanata, ali i svi oni koji su zainteresovani za gradnju zemljom. Već nekoliko godina tu se održavaju različite radionice na kojima se uči o zemlji kao materijalu, ali i načinima na koje ona može da se iskoristi za obnovu postojećih i izgradnju novih objekata.
“Kuća je kupljena krajem 2010. Prvih godina smo stidljivo ispitivali teren, učili, testirali, pravili velike greške. Sada smo konačno tu negde da završimo obnovu postojećeg objekata. Ideja je da on bude funkcionalan, da može da prima ljude koji dolaze sa strane. Da oni mogu ovde da odsedaju, da se ovde održavaju treninzi. U tom smislu smo podigli i jednu radionicu gde smo prebacili deo aktivnosti. U poslednje dve godine smo priveli kraju grube radove i došli smo do onih finijih. Tako smo radili završne obrade unutra, police, vajali smo “čarobni” pasulj, radili smo završne slojeve podova”, kaže Dragana Kojičić, arhitekta.
“Kroz radionice stekli smo prijatelje koji često dolaze u Mošorin i pomažu nam”
“Ideja je da se napravi Centar za zemljanu arhitekturu i da on živi kroz radove i radionice. Sada smo već oformili grupu od desetak ljudi koja konstantno radi sa nama i pomaže nam. Interesantno je da su oni došli pre 4-5 godina na radionice da nauče kako se gradi zemljom, i onda su ostali. U međuvremenu su se obučavali na raznim drugim gradilištima i postali su vrsni majstori. Tako da imamo majstora Vinka koji nam je najznačajniji. On je turizmolog. Za gradnju zemljom je počeo da se zanima zato što ima jednu staru kuću, ustvari vinski podrum od zemlje, u Hrvatskoj. On je krenuo da sređuje tavanicu, pa je došao kod nas. U međuvremenu išao je u Austriju, Slovačku i postao je specijalista za drvo. Tu je i Ruža iz Beograda. Ona radi u IT-ju, ali je dizajner, pa je počela da se bavi baštom”, objašnjava naša sagovornica.
Svaka zemlja je drugačijeg sastava i mora da se testira
Dragana se tokom studija specijalizovala za izgradnju kuća od zemlje. Kaže da je obnavljajući svoju kuću od zemlje u praksi primenila sve što je na studijama učila.
“Bilo je puno grešaka. Puno toga smo radili izpočetka. Podove naročito. Sve te fine slojeve koji su pucali. Ali, to je bila faza eksperimentisanja koju smo morali da prođemo da bismo naučili da radimo sa našom zemljom. Jer jedno je teorija, a drugo praksa. Svaka zemlja je specifična. Svaka ima drugačiji sastav. To smo morali da proverimo i ispitamo, da bismo znali kako da je koristimo. Svašta smo radili od podova, zidova, tavanice. Koristili smo naboj, pleter, čerpiće”, kaže Kojičić.
Najviše problema dok se radila kuća od zemlje bilo je sa podovima.
„Tradicionalno su se zemljani podovi radili na zemlji. Međutim, vlagu i neke druge probleme koji se u tom slučaju javljaju smo hteli da izbegnemo. Tako smo prvo kopali 40 centimetara i svu tu zemlju smo izbacili. Onda smo stavili debeo sloj šljunka. Hteli smo da uradimo naboj, ali je naboj ispucao. Verovatno zato što taj šljunak nije najstabilniji. Onda smo sve to vadili, pa smo radili sa slamom, pošto slama armira. Nije bilo problema, tako da je to bila dobra odluka”, objšanjava naša sagovornica.
“Posle grubih radili smo finije slojeve poda. Hteli smo da budu što ravniji, pa smo stavljali libelu i pomerali je. Onda se, tu gde je libela stajala, vlakna nisu povezala, pa je pucalo po tome. Zato treba prakse. Kad krene da se radi onda se vide svi problemi. Najveći problem sa podovima je to što njima treba puno vremena da se suše. Tradicionalno se za njihovo premazivanje koristila kravlja balega, a danas su to ulje, vosak, pigmenti. Tako da oni mogu da izgledaju stvarno jako lepo”, dodaje Kojičić.
Kuća od zemlje u Mošorinu se obnavlja materijalima iz okruženja
Za obnovu zemljane kuće u Mošorinu koriste se materijali sa tog lokaliteta.
“Ideja nam je da koristimo zemlju koju nađemo na terenu. Svaka zemlja je manje-više dobra za gradnju, ali treba da se testira da se vidi koliko je ona glinovita. Ako je jako glinovita koristićemo je za neke maltere. Ako je manje glinovita koristićemo je za naboj”, kaže naša sagovornica.
“Postoji 6-7 terenskih testova koje koristimo. Ali, imamo neka dva vrlo jednostavna. Jedan se zove test cigare. Napravimo jednu cigaru od zemlje dužine 20-ak centimetara i spuštamo je da pada sa neke klizeće površine. U zavisnosti od toga gde se ona slomi određujemo za šta ćemo je koristiti. Ako se slomi na dužini od 5 do 15 centimetara to znači da tu ima dovoljno gline da se zemlja koristi u gradnji. Drugi test je test flaše. Stavi se jedna četvrtina zemlje i tri četvrtine vode. To se dobro promeša i onda se ostavi da se zemlja spusti. Gornji sloj je sloj gline i na osnovu toga možemo da odredimo za šta je zemlja dobra. Takođe, testiramo i različite vrste maltera. Zemlju mešamo sa plevom, sa peskom i onda gledamo šta puca, a šta ne”, precizira Kojičić.
Sve što može u ovoj kući pravi se od zemlje. Tu je stara zemljana peć. Kao i police od istog materijala.
“I to je bio jedan eksperiment. Iskoristili smo sve stare cigle koje smo imali. Vrlo brzo se podigla konstrukcija i posle smo malterisali zemljom. To je prilično jednostvno, a pruža pun efekat. Prostorija skroz drugačije deluje zahvaljujući toj polici. Bukvalno je od ostataka materijala, zemlje, slame i drveta moguće tako nešto napraviti”, objašnjava naša sagovornica.
Titel i Mošorin domaćini konferencije i festivala posvećenih zemljanoj arhitekturi
Kuća od zemlje u Mošorinu se privodi nameni, jer u avgustu tu treba da se održi niz radionica, a u okviru Festivala zemljane arhitekture.
“Tokom avgusta nas čekaju dva velika događaja. Jedno je prva balkanska konferencija za gradnju zemljom koja se održava u Titelu od 23-25. avgusta. Tu okupljamo sve zemlje Balkana i pričamo o zemljanoj arhitekturi. O potencijalima i problemima koje ona ima. Imamo i strane predavače koji će nam kroz svoje primere pokazati kako su se oni sa tim izborili. Posle toga imamo festival ovde u Mošorinu. Tu imamo veliki broj regionalnih i evropskih trenera koji dolaze da nam pokažu na koji način oni tretiraju zemlju. Radi se o završnoj obradi, muralima, blatnim malterima… Želimo da malo proširimo tu priču i da vidimo kako zemlja može da se koristi na drugačije i kreativnije načine”, kaže Kojičić.
“Festival treba da bude putujući i ideja je da se svake tri godine održava u Mošorinu. Konferencija bi trebalo da se održava svake godine u nekom manjem obimu u Titelu. Mislim da je ovo značajno u kulturnom turizmu i turama zemljanih puteva koje se prave. Mi to treba da započnemo na vreme i da postanemo reper na tom polju. Potencijala imamo, jer je čitav ovaj region građen zemljom i imamo puno interesantnih objekata”, dodaje naša sagovornica.
Kuća od zemlje ugostiće učesnike festivala koji dolaze iz celog sveta
Za festival u Mošorinu se već sada prijavilo oko 100 učesnika.
“Očekivali smo da to bude više regionalno, ali se prijavilo dosta stranaca iz različitih delova sveta. S jedne strane smo zbog toga malo uzbuđeni, a sa druge i prestravljeni. Osim kolega iz Rumunije, Mađarske i okolnih zemalja imamo prijavljene učesnike i iz Finske, Indije, Čilea, Perua, Estonije. Učenici će biti smešteni u Titelu u hotelu i jednom kampu i po domaćinstvima u selu. Cilj je da oni imaju kompletan doživljaj. Od rada sa zemljom, probanja lokalne hrane, do spavanja u zemljanim kućama”, kaže Kojičić.
“Tokom festivala glavna radionica će biti izrada učionice. Konstrukcija će biti klasična drvena. Imaćemo jednovodni zeleni krov, pa će ekipa iz Hrvatske doći da nam napravi taj krov. Svako polje između tih drvenih stubova će biti rađeno drugačijom tehnikom. Prikazaćemo sve tehnike, od čerpića do pletera, koje se mogu koristiti u izgradnji zidova”, objšanjava naša sagovirnica.
„Teško je bilo naći majstore, ali i domaću literaturu u kojoj piše kako se obnavlja kuća od zemlje“
Osim domaćina veliku ulogu u tome da kuća od zemlje bude spremna za predstojeći festival imaju i volonteri koji u Mošorin već godinama dolaze.
“U Mošorin dolazim već sedam ili osam godina. A sve je počelo sasvim slučajno. Krenuo sam u Hrvatskoj da obnavljam jednu staru zemljanu kuću. Bilo je teško naći majstora. A bilo je teško i edukovati se i naučiti nešto. Literatura je bila strana, a domaće gotovo da nije ni bilo. Onda sam čuo za Draganu i prvo sam došao na radionicu. Posle nekoliko godina počeli smo da sarađujemo i sad mi je Mošorin skoro drugi dom. U poslednjih nekoliko godina tu sam skoro čitavo leto. U Hrvatskoj sam sam, a ovde ima uvek ljudi pa mi je zanimljivo. Nismo tu samo da radimo, već smo postali i prijatelji. Dolazim ovde i radi druženja i radi rada. Ono moje je sad malo zapostavljeno, ali uskoro će biti gotovo”, kaže Vinko Šarkanji iz Varaždina iz Hrvatske.
“Ovde sam naučio puno toga. Zemlja je jedan poseban materijal. Moji prijatelji kada dolaze u zemljanu kuću koju imam, pošto tamo odakle sam nema zemljanih kuća, kažu da su jedva čekali da dođu jer tu najlepše spavaju. Možda su to i neki mitovi koji slušamo od starih ljudi o tome kako je ugodno u kućama od blata i kako je u njima druga klima. Ali, stvarno ima nečega u tome. Ja ne znam da li je to moj subjektivni osećaj, ali ja se mnogo bolje osećam kada boravim u kući od zemlje. Ljudi imaju neku negativnu konotaciju o tim starim kućama koje su vlažne, pa se raspadaju, pa dolaze miševi. Ali, ako se kuća od zemlje od početka radi na pravi način onda između nje i moderne kuće nema razlike”, dodaje naš sagovornik.
Za samo 15 minuta svako može da nauči da pravi čerpić
Da bi radionica na festivalu, koja podrazumeva podizanje nove učionice, mogla da se izvede, već sada se priprema sve što je neophodno za gradnju.
“Pre par dana počeli smo da radimo čerpić. To je zemljana cigla koja se suši samo na suncu. Pola Vojvodine je izgrađeno od ove cigle. Pre je bilo noramlno da cela porodica napravi nekoliko hiljada komada čerpića tokom godine i da od toga zidaju kuću druge godine. Nama će trebati nekoliko hiljada komada ovih cigala za učionicu. Zato smo već krenuli u njihovu izradu. Kada dođu na festival, učesnici će odmah moći da krenu sa zidanjem. Istovremeno će i sami praviti nove čerpiće”, kaže Vinko.
U dvorištu kuće od blata u Mošorinu čerpići se prave ručno.
“U prošlosti je norma bila da jedna osoba u toku dana može da napravi oko 100 čerpića. Ja sam uspeo da dostignem tu normu. Malo teže, ali mislim da ću kad se još malo uigram moći bez problema da napravim 100 na dan. To je dosta fizički naporno. Treba tu svu zemlju iskopati, izmešati i staviti u kalupe. Ali, sam proces je dosta jednostavan. Svako bi još danas, ako hoće, mogao da napravi ciglu. Postupak može da se objasni za 15 minuta”, objašnjava naš sagovornik.
“Cigla se pravi tako što imamo male drvene kalupe. Dimenzije kalupa mogu biti različite. Mi radimo cigle standardnih dimenzija na ovom području. Postupak podrazumeva da se zamešaju zemlja i slama. Može u kolicima motikom, može u mešalici. To se ubaci u kalup, kalup se podigne i ostane cigla. Kad je ovako vruće to je idealno vreme za pravljenje čepića. Visoke temperature i malo vetra znače da će cigla kroz dan-dva biti dovoljno suva da sa njom može da se barata. Da se potpuno osuši, čerpiću treba nekoliko dana”, zaključuje na kraju razgovora gost iz Hrvatske.
.gif)
.gif)
