Zakon izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti koji je stupio na snagu 7. maja trebao bi da spreči uočene zloupotrebe u praksi, što se najpre odnosi na one koji su zasnivali radni odnos na određeno vreme i ubrzo ga, u dogovoru sa poslodavcem, prekidali kako bi dobili novčanu naknadu.
Ovakve zloupotrebe često su bile osnov za sudske sporove, potvrdio je portalu I love Zrenjanin Miloš Ćurić, rukovodilac grupe za ostvarivanje prava za slučaj nezaposlenosti u zrenjaninskoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje.
– Novčana naknada i dalje zavisi od zarade, ali se prosek uzima za 12 meseci, a ne za šest, kako je to bilo do sada. Brojne zloupotrebe činili su pojedinci koji su primali otpremnine iz republičkog budžeta, u visini većoj od one koja je predviđena Zakonom o radu. Oni sada, kao i u prethodnom periodu ne mogu da ostvare pravo na novčanu naknadu. Zapravo, da bi ostvarili to pravo, moraju ponovo da rade najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci, kaže Ćurić.
Novčanu naknadu, koja se isplaćuje za slučaj nezaposlenosti, u srednjem Banatu prima 1.441 radnik koji je ostao bez posla, a ispunjava uslove za ovu vrstu pomoći. U januaru, martu i aprilu, bilo ih je više od hiljadu i po, a naknada iznosi od 13.242 do 30.707 dinara i zavisi od zarade koju je zaposleni imao i broja radnih časova u mesecu za koji se vrši isplata novčane naknade. Oni, opet prema stažu koji imaju, novčanu naknadu dobijaju od tri do 24 meseca. Od maja, međutim, u izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, ima novina koje se odnose na one koji od 7. maja podnose zahteve za novčanu naknadu.
Kako objašnjavaju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, bilo je onih kojima je radni odnos prestao uz isplatu otpremnine jer su bili “višak”, kao i onih kojima je radni odnos prestao njihovom voljom ili krivicom, ali su za kratko vreme našli posao na određeno vreme i ubrzo ga raskidali kako bi ostvarili pravo na naknadu. Visina novčane naknade se ne smanjuje, ali se precizira način obračuna.
– Osnovica za utvrđivanje visine novčane naknade jeste prosečna zarada koja je nezaposlenom isplaćena u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem mu je prestalo osiguranje. Naknada se određuje na osnovu broja radnih časova za mesec za koji se naknada isplaćuje, naglašava Ćurić.
U slučajevima neosnovano isplaćenog iznosa novčane naknade, Nacionalna služba za zapošljavanje sada može da potraživanje naplati posredstvom suda, u postupku izvršenja, dakle, bez vođenja parničnog postupka, a na osnovu pravnosnažnog, odnosno konačnog rešenja iz upravnog postupka, koje ima snagu izvršne isprave.