Muzička baština našeg grada
Osamdesetih godina 19. veka iz Praga je u naš grad stigao Janoš Preis-Javorski, izuzetno obrazovan muzičar, muzički kritičar i istaknuti kompozitor. Pored obavljanja dužnosti dirigenta Sprske pravoslavne crkvene opštine, Javorski je bio veoma plodan muzički stvaralac, čija se muzika odlikovala projatnom melidočnošću. Između ostalog, napisao je dve operete na srpski tekst koje su ovdašnji amateri veoma uspešno postavili na scenu bečkerečke pozornice. Aranžman za svoje kompozicije postavljao je sam. Kasnije se vratio u Češku, gde je i preminuo.
IMENA KOJA SE PAMTE
Kod najstarijih žitelja našeg grada ostao je u dugom i ugodnom sećanju opšteomiljeni Arnold Grinbaum. Kao svestrana ličnost i duhoviti kozer, on je pre svega bio čovek izuzetne muzičke kulture. Napisao je mnoštvo vrednih dela iz raznih oblasti, među kojima se naročito ističu nokturna u duhu Šopenove muzike. Kao izvrsni pijanista, često je davao solističke koncerte na kojima je uglavnom svirao svoja dela.
Jedan od najplodonosnijih bečkerečkih kompozitora u devedesetim godinama prošlog veka bio je svakako Bela Ostije. Pored većeg broja manjih dela, napisao je i dve veoma zapažene operete koje je na bečkerečkoj sceni izvelo pozorišno društvo Karolja Polgara. Autor teksta bio je Janoš Somrai. Muzika Bele Ostijea bila je ljupka i laka. Posle odlaska iz grada, boravio je u Budimpešti, gde se bavio pedagoškim radom. O njegovoj daljoj muzičkoj aktivnosti ne postoje nikakvi podaci.
.jpg)
DOPADLJIVI KOMADI
Nije zaboravljen ni Laslo Hiler, koji se kasnije preselio u Beč i tamo nastavio muzičko stvaralaštvo. Njegovi veoma dopadljivi komadi za igru bili su stalno na repertoaru ne samo u našem gradu već i u mnogim mestima širom zemlje, pa čak i u Beču. Veliku senzaciju u svoje vreme izazvala je vest da je Hiler zatražio audijenciju kod princa od Velsa, koji se tada nalazio u Marienbadu. Namera mu je bila da princu ponudi svoju koračnicu. Potonji kralj Eduard Sedmi veoma je lepo primio bečkerečkog kompozitora i dao svoj pristanak na dedikaciju, posle čega je banjska kapela izvela Hilerovu koračnicu i jednu romansu. Tom prilikom je mladi umetnik doživeo burne ovacije i mnogobrojne čestitke.
Autor: Boris Pavlov
Izvor: časopis „Zavičajac”, broj 3, 2000. godina
(www.zrenjaninskizavicajac.com)
Društvo zavičajaca Zrenjanina je nevladina, nestranačka, dobrovoljna i neprofitna organizacija osnovana na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti očuvanja kulture, istorije, tradicije i svih drugih vrednosti Zrenjanina i okoline.
.gif)
.gif)
