Plivačica Katarina Draganov Čordaš već pet godina živi sa porodicom u malom austrijskom mestu Enns pored Linca.
Tamo se preselila cela porodica nakon što je ona doživela tešku povredu na zrenjaninskoj Peskari u leto 2014. i ostala nepokretna. Oporavak ove vedre i omiljene devojke, članice PK „Proleter“, pratila je tada cela Srbija. Katarina je danas, iako je u invalidskim kolicima, jednako vedra i devojka puna energije. Bavi se onim što najviše voli. – Ono što me najviše okupira je plivanje, isto kao i pre. Nakon svih teških operacija i terapija koje su usledile nakon povrede, a što je potrajalo gotovo pola godine, moje prvo pitanje je bilo – kada mogu da zaplivam – kaže nam Katarina koju smo kontaktirali putem Skypea.
– Ispočetka su svi bili skeptični što se tiče mog ulaska u vodu, mislili su da ću da se udavim, da ću se uplašiti itd. međutim ja nisam imala nikakav problem što se toga tiče, čim sam ušla u vodu osetila sam slobodu.
Budući da se vratila plivačkom sportu, ubrzo je upoznala i veliki broj ljudi sa invaliditetom koji se takođe bave plivanjem, pa je tako upoznala i Waltera Pfallera, momka koji je do sada osvojio 34 medalje na Paraolimpijskim igrama. – On me je video na jednom treningu i odmah mi je rekao da moram da nastavim da treniram jer mogu da budem uspešna. U početku ni sama nisam verovala u to, jer ništa nije bilo kao pre. Pre sam 25 metara mogla da preplivama za 13 sekundi, a posle povrede, kad preplivam za 1 minut se radujem. Međutim plivanje je za mene bilo i biće velika radost, naročito kada osvojiš medalju, pehar, kada te pohvale, to je nešto što te vuče napred.
Sada sam već duže od godinu u pravom trenažnom ciklusu koji uključuje i plivanje i teretanu i tome sam potpuno posvećena.
Uđi u ring i bori se
O svojoj situaciji u kojoj se našla poslednjih pet godina Katarina nam je rekla sledeće, šaljući istovremeno poruku svima koje je zadesilo slično ali i univerzalnu poruku svima koji se sreću sa naizgled prevelikim preprekama. – U životu ti se dese ili sklope i loše stvari. Namesti se tako situacija koja se i meni desila i onda imaš dve opcije. Zapravo ja mislim da nema izbora, svi oko tebe mogu da biraju ti ne možeš, jednostavno „Uđi u ring i bori se“, ne znam šta bi bila druga opcija sem da se predaš i kažeš „Ne mogu ja to!“. Nismo, naravno, svi isti. Poznajem ljude koji nemaju baš energije kao ja ali isto tako poznajem i one koji su duplo „življi“ od mene, tako da je ipak sve do samog čoveka. Ljudi često potpuno pogrešno smatraju da je ovakvo stanje bolest. Ne, ovo nikako nije bolest, ja sam paralizovana. Naravno da je i ovako sve dovoljno teško ali da imam nekakvu priliku da biram između dva zla sigurno ne bih izabrala da budem bolesna.
– Naravno da ne možeš sve ni sam. Hteli, ne hteli ovaj svet nije rađen po meri ljudi u invalidskim kolicima ali uz ljude koji te vole, podržavaju i okružuju sve je moguće.
Katarininu ili „Kaćinu“ kako je prijatelji najčešće zovu, energiju i volju sasvim slučajno prepoznao je menadžer firme koja se bavi proizvodnjom invalidskih pomagala i rekvizita za bavljenje sportom. Ubrzo je postala i zaštitno lice iste te firme.
Jedno od takmičenja na kom ćemo uskoro videti Katarinu održava se 2. marta u Salcburgu. – Planiram da se pojavim i na Svetskom Kupu u Italiji krajem maja. Budući da još nemam internacionalnu klasifikaciju, tamo mogu da plivam samo u kvalifikacijama ali svakako je inspirativnije i korisnije da plivaš pored nekog sa istim hendikepom i vidiš koliko možeš nego da samo preko interneta upoređuješ postignuta vremena.
Katarina Draganov Čordaš svoje slobodno vreme ispunjava čitanjem i učenjem nemačkog jezika. Uspešno je položila B1 i B2 i počinje pripreme za nivo C1 pa se nada, odnosno sigurna je da će u oktobru upisati i fakultet.
.gif)
.gif)
