Zrenjanin prvi u Srbiji dobija „Kamen spoticanja“ u znak sećanja na žrtve Holokausta

Gotovo 1.300 Jevreja odvedeno je 1941. godine iz tadašnjeg Petrovgrada u logore u Beogradu iz kojih su vođeni na streljanje. Na 79-tu godišnjicu ovog zločina Zrenjanin će dobiti spomen-obeležje u znak sećanja na žrtve Holokausta – Kamen spoticanja. Grad na Begeju će ujedno biti i prvi grad u Srbiji u kojem će se na ovaj način odati počast žrtvama. Kamen spoticanja biće postavljen na pet lokacija u Zrenjaninu i to ispred kuća u kojima su Jevreji živeli i iz koji su odvedeni u logore smrti. Ukupno će biti postavljeno 35 komada kamena i to za porodice Elek, Ekštajn, Kunstler, Đarfaš i Ivanji.

Na inicijativu Jevrejske opštine Zrenjanin, a uz saglasnost i odobrenje Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Skupština grada odlučla je da se u Zrenjaninu počast žrtvama Holokausta oda i postavljanjem spomen obeležja Kamen spoticanja. Zrenjanin je prvi grad u Srbiji koji će dobiti ovo obeležje. Za sada ono postoji u osam zemalja. Kamen spoticanja u gradu na Begeju biće posvećen jevrejskim porodicama Elek, Ekštajn, Kunstler, Đarfaš i Ivanji.

Šta je Kamen spoticanja?

„Komemoracija se svake godine obeležava na mostu. To je slikovit prikaz stradanja i progona Jevreja koji su šlepovima odvedeni u logore. Ipak, razmišljala sam na koji način bismo još mogli da obeležimo te žrtve, sa željom da se zločin nikada ne ponovi. Da ne bude to samo jednom godišnje bacanjem venca u reku. Pomislila sam da bi projekat Gintera Demniga koji je zaživeo 1992. u Berlinu mogao i kod nas da se odradi, s obzirom na to da je Banat, posebno zrenjaninski okrug bio prva teritorijalna opština koja je očišćena od Jevreja. Saznali smo da je to moguće. Vi znate da se restitucija sprovodi. To znači da postoji način da dođemo do nekih sredstava i da možda uz pomoć Saveza jevrejskih opština Srbije i donatora, bez učešća grada, a u korist grada jer tu živimo, napravimo neko spomen obeležje“, kaže Ljiljana Popov, predsednik Jevrejske opštine Zrenjanin.

„Kamen spoticanja je gospodin Ginter prvo postavio u Kelnu, na dan 50-to godišnjice od odvođenja Jevreja i Roma iz Berlina. Njegova želja je bila da on kao čovek, Nemac, pokaže da Nemačka nije bila profašistička država i da je zbog toga njega na neki način sramota. Došao je na ideju da spomen obeležje bude kamen veličine 96x96x100 milimetara, da na njemu bude naznačeno da je na toj lokaciji živela žrtva nacizma i navedeno njeno ime i prezime. Demnigova ideja personalizacije kamenova spoticanja bila je da se žrtvama Holokausta, koje su u koncentracionim logorima bile degradirane i svedene na običan broj, vrati identitet. Ne postavlja se uvek samo jedan kamen, već onoliko kamenja koliko je ljudi odvedeno iz te kuće. Postavljanje spomen obeležja na pločnike ima za cilj da se prolaznici, saginjanjem i čitanjem imena i teksta na kamenu, simbolično poklone žrtvama nacističkog terora”, objašnjava naša sagovornica.

Autor sam postavlja spomen obeležja u znak sećanja na žrtve Holokausta

Idejni tvorac Kamena spoticanja lično postavlja ovo spomen obeležje.

“Gospodin Ginter je jedan stariji čovek. On prilikom postavljanja Kamena spoticanja kleči. Njegov moto je kajanje. U Kelnu je za početak bio postavio 50 Kamena spoticanja. Vernici su tada pitali katoličog sveštenika da li je toliko Jevreja bilo u tom kraju? Osetilo se neznanje. Oni su samoinicijativno skupili još 350 imena i u dvorištu crkve postavili ova spomen obeležja. Osim u Nemačkoj Kamen spoticanja postavljen je do sada i u Mađarskoj, Rusiji, Italiji, Holandiji, Norveškoj, Hrvatskoj i Sloveniji”, kaže Popov.

“Naša borba za projekat je trajala od aprila 2019. Bez odluke Skupštine grada mi ništa nismo mogli, jer niko neće da ulazi u projekat i da daje novac dok se ne dobiju sve dozvole. Novembra smo saznali da će predlog ići na Skupštinu. Na poslednjoj sednici koja je održana dobili smo saglasnost. Mi smo, kao zajednica, bili slobodni da poručimo kamenje.  To je kamen na kojem je napisano ko je tu živeo, kada i i gde je odveden i kada je stradao. Postavićemo Kamen spoticanja na 5 mesta u Zrenjaninu. Na jednom mestu imamo čak 11 kamenja. Sve se radi povodom 79-te godišnjice koja je 18. avgusta. Za 80-to godišnjicu planiramo još jedno obeležje da uradimo gde ćemo moći da ostavljamo vence, ali o tome još ne bih detalje iznosila. Isto od grada ne tražimo ništa sem dozvole za postavljanje”, objašnjava naša sagovornica.

Gde će biti postavljen Kamen spoticanja u Zrenjaninu?

U Zrenjaninu će biti postavljeno ukupno 35 Kamena spoticanja. Uporedo sa Zrenjainom ove godine spomen obeležje će biti postavljeno i u Novom Bečeju.

“Kamen spoticanja za prve žrtve fašizma u našem gradu, porodicu Elek, biće postavljen na adresi Petra Drapšina 15, ispred objekta u sklopu nekadašnje Fabrike šećera, sada “Bio-ekološkog centra”. U Ulici kralja Aleksandra I Karađorđevića 39, ispred jednospratne stambene zgrade sa lokalom, postaviće se kamen za porodicu Ekštajn, za porodicu Kunstler na adresi Svetosavska 31, ispred stambene zgrade u kojoj je danas Dom zdravlja “Boško Vrebalov”, za porodicu Đarfaš na Keju 2. oktobra 17, ispred današnje zgrade MZ „Mala Amerika“ i za porodicu Ivanji u Ulici kralja Aleksandra I Karađorđevića 47, ispred zgrade u kojoj se nalazi Centralna apoteka. U Novom Bečeju Kamen spoticanja biće postavljen za porodicu Šlezinger”, kaže Popov.

“Ovim se pokazuje da grad nije zaboravio strašnu prošlost – stradanje 1.288 ljudi. Nije zaboravio da se sećanjem borimo protiv vraćanja te pogubne politike i da nije dovoljno samo pričati da ne zaboravimo, već treba činiti. A to u ovom momentu radi grupa dece iz gimnazije sa svojom profesorkom. Srbija je prva država koja je dovela Holokaust u škole. Mi smo imali prvu generaciju profesora iz Zrenjanina koji su išli na obuku o Holokaustu”, podseća naša sagovornica.

Podsetimo, 18. avgusta 1941. godine nestala je gotovo celokupna tadašnja jevrejska populacija našeg grada. Skoro 1.300 Jevreja, uhapšenih prethodnih dana u Petrovgradu i okolini, i zatočenih u objektu nekadašnje kasarne, današnje Poljoprivredne škole, toga dana sprovedeno je do obala Begeja i podeljeno u dve grupe. Potom su šlepovima, Begejom, odvedeni u Beograd i zatvoreni u “Topovske šupe” i logor “Sajmište”. Odatle su sistematski vođeni na streljanje u Jajince i ledinu pored sela Jabuka, nadomak Pančeva.

Okupatori su uništili sve što je podsećalo na jevrejsku zajednicu

Fašistički okupator nije poštedeo čak ni objekte koji su podsećali na jevrejsku zajednicu, pa je 1941. godine do temelja srušio velelepnu sinagogu, podignutu 1896. godine, jednu od najlepših građevina u gradu. Na mestu gde se nalazila, u današnjoj Jevrejskoj ulici, postavljena je spomen-ploča. Obeležje se nalazi i na zgradi Poljoprivredne škole.