Na današnji dan oslobođen je koncentracioni logor Aušvic. Ujedinjene nacije su 27. januar proglasile Međunarodnim danom sećanja na žrtve Holokausta. Svake godine predstavnici Jevrejske opštine u Zrenjaninu, predstavnici grada Zrenjanina, preživeli Holokausta i njihovi potomci skreću pažnju javnosti na ovaj ogroman zločin. Sinoć je u zrenjaninskom pozorištu “Toša Jovanović” odigrana predstava “Adresat nepoznat”, a tokom prepodneva položeni su venci na mestima gde su nekada bili Sinagoga i logor u Zrenjaninu.
Stefan Trifunović
Aušvic je bio najveći nacistički koncentracioni logor za masovno uništenje stanovništva. Nalazio se u Poljskoj. U ovaj logor ukupno je deportovano 1,3 miliona ljudi iz raznih delova Evrope. Podaci pokazuju da je pobijeno 1,1 milion logoraša. Od toga čak milion Jevreja.
Da se zločin ne zaboravi i ne ponovi potrebno je na njega uvek podsećati. Tako je u nedelju, 26. januara, u zrenjaninskom pozorištu odigrana predstava”Adresat nepoznat” koju su izveli glumci iz Beograda.
“Jevrejska opština Zrenjanin se trudi da svake godine na dostojanstven način obeleži ovako značajan datum kao što je 27. januar – Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. To je datum koji su Ujedinjene nacije ustanovile kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, a povodom dana kada je 1945. godine oslobođen Aušvic. Prošle godine smo, takođe, imali jednu predstavu iz Segedina, a ove godine su nam gosti iz Beograda. Mi se trudimo da kroz kulturu koja na najbolji mogući način komunicira sa ljudima kažemo neke važne stvari i da zapravo edukujemo ljude. Neka možda dosadna predavanja neće imati toliko efekta kao pozorište, kao kada se sa scene progovori o jednoj tako strašnoj temi kao što je Holokaust. Ineresovanje naših sugrađana za predstavu i ovu temu je veliko, što je dokazala i puna sala“, objašnajva Ivana Kukulj Solarov, iz kulturne sekcije Jevrejske opštine Zrenjanin.
Ivana Kukolj Solarov
Sećanje na zločine je važno, da se oni ne bi zaboravili i ponovili
„Jako je važno ne samo na zločine, nego za sve da postoji sećanje. Svaka institucija treba da ima kulturu sećanja. Svaka porodica mora da ima kulturu sećanja, a naročito kada su u pitanju neki veliki zločini tj. neke velike ljudske greške kao što je bio Holokaust. Samo tako, kroz sećanje, možemo da sprečimo da se to ponovi. Kod nas je jako važno da se ne zaboravi i da se ne ponovi“, dodaje naša sagovornica.
„Adresat nepoznat“ – delo koje je pisano 1938, a koje je predvidelo stradanja u Drugom svetskom ratu
Reditelj Stefan Sablić kaže da je delo „Adresat nepoznat“ koje je pisano 1938. godine, a na osnovu kojeg je postavio predstavu, svoju aktuelnost doživelo u naše dane. Priča počinje u momentu kada Martin ne čini ništa da bi spasao sestru svog prijatelja. Očajan i razočaran, Maks u nacističku Nemačku počinje da šalje šifrovana pisma koja na Martina bacaju sumnju da sarađuje sa Jevrejima. Epilog je “adresat nepoznat” – Martina ubijaju, a Maks uspeva da osveti ubistvo sestre.
„Ovu predstavu sam još 2004. prvi put postavio u JDP-u. Tekst je pisala Katrin Kresman Teilor američka spisateljica 1938. godine. Ja sam ga pročitao 2000. godine i odlučio sam se da prevedem taj epistolarni roman u dramu. Tada sam predstavu radio u BDP-u sa drugom postavom glumaca. Sada sam video da je tekst, na žalost, uvek aktuelan kod nas i u našem regionu. To je tekst koji koristi fašizam kao metaforu za sve vrste diktatura, ksenofobija, antisemitizma… U svetlu svega ovoga što nas okružuje, revizionizma istorije i rehabilitacije zločinaca na našim prostorima je nešto što je važno i prepoznatljivo i to je nešto što bi trebalo da gledaju đaci iz škola”, kaže Stefan Sablić, reditelj.
Stefan Sablić
„Kroz malu prizmu prijateljstva dva nekada bliska prijatelja i tragedije koja se odvija među njima zaista imamo slojevitu priču koja je prikaz Holokausta. Tačnije kako jedan čovek koji je običan, mali postaje monstrum. Prikazan je mehanizam te psihe – kako do toga dolazi, kako iz toga nastaje raskol dva bliska prijatelja. Tekst je proročki, dramski, ima nekoliko obrta, kao neka krimi triler priča. Završava se sa osvetom koja dolazi od strane Jevrejina. Proročki govori o novoj karakteristici koja je nakon Drugog svetskog rata sa stvaranjem Izraela došla do izražaja, a to je da Jevreji neće okretati drugi obraz, niti će pustiti da budu žrtve, već će se kad bude potrebno hladnokrvno i bez ikakvog osvrtanja osvetiti”, dodaje naš sagovornik.
Predstava “Adresat nepoznat” igra se u regionu
Predstava “Adresat nepoznat” igrana je u više zemalja regiona.
“Nastupali smo dosta u Hrvatskoj, Makedoniji išli smo po festivalima, nastupaćemo u Sarajevu, igrali smo po Srbiji. Na žalost, ova prestva nema kuću u Beogradu. Tako se nekako zadesilo. Mi smo premijeru imali prošle godine 27. janurara obeležavajući Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Od tada gostujemo sa predstavom po Srbiji i regionu. Publika dobro reaguje. Prati predstavu sa velikom pažnjom i emocijom. Dosta je to pitka priča iako je veoma tragična, ozbiljna, duboka, slojevita, sofisticirana literatura prve klase”, ističe Sablić.
Zločini se danas devalviraju, a to je nedopustivo
Jedan od glumaca koji u predstavi “Adresar nepoznat” verno oslikava mehanizam promene svesti kod malog čoveka, a pod uticajem fašizma je Marko Janketić. Partner u predstavi mu je Stefan Trifunović.
Marko Janketić
“Ovo je priča o dva najbolja prijatelja. Jednog čistokrvnog Nemca i jednog nemačkog Jevrejina, ako se to tako može reći, koji se razilaze na tom ideološkom putu u trenutku kada se u Nemačkoj rađa nacizam. Ova predstava je značajna zato što su to teme o kojima uvek treba govoriti i nikada nije dovoljno govoriti. Naročito danas u vreme revizionizma i u vreme kada su se mnogi genocidi na mnogim stranama zaboravili. Kada se te teme devalviraju, kada u školama nemate dovoljno informacija o tome, kada mladi ljudi nemaju pojma šta se sve dešavalo. Ja bih ovaj tekst uveo kao lektiru u škole“, kaže Marko Janketić, glumac.
„Dileme ni sekunde nije bilo kada mi je uloga ponuđena. Ovo je, pre svega, dobro napisano. To je Stefan Sablić dobro upakovao i dramatizovao. U originalu reč je o romanu, a ne dramskom komadu. Ovo je pisano pre početka Drugog svetskog rata, a pisac je prepoznao sve ono što će se događati u narednim godinama. Sve one strahote nezapamćene u istoriji našeg čovečanstva“, dodaje Janketić.
Fotografije sa predstave „Adresat nepoznat“ ustupio Stefan Sablić
