Kako smo se moralno srozali

Zrenjanin je večeras baš u gustoj magli. Krenem iz kancelarije ka stanu a napolju ambijent sličan onom iz uvoda u film „Exorcism of Emily Rose“. Pomislih : skidaj slušalice i gasi muziku, oteće te neko a nećeš ni znati. Crnohumorno zvuči, ali nije bilo prijatno šetati 30 minuta po magli u kojoj ne znaš „da l’ si poš’o il’ si doš’o“. Puno apostrofa..idemo na priču.

Celom nedeljom mi dominira sveopšta neljubaznost, nezainteresovanost i letargija, gde god se okrenem. Jutros dobijem mejl jednog od saradnika iz susedne opštine, punih deset dana nakon mog zahteva koji je btw bio napisan urgentnim tonom da bih istakla važnost brzine odgovora, a eto on se javlja sada sa rečenicom „…kako bih ispoštovao Vaš zahtev…“. Kakvo poštovanje posle dest dana?! Mogli smo svi da propadnemo zajedno, u međuvremenu. Ali posao valjda svašta trpi. Mejlovi još više. I idemo dalje-nikom ništa, ljubazno se zahvalim i kažem kako sam posao odavno završila i prionula na drugi, ali nije se potresao. Simpatično. Razmišljam da mu pustim jedan mejl za posao u februaru a realizovaćemo ga na proleće, onako natenane bez živciranja. Situacija 2. – ulazim u jedan od butika u centru grada, onako avanturistički, kako mi žene kažemo „samo da pogledam“, od čega se prodavačicama verujem diže kosa na glavi. E ova koja mi je krenula u susret nasmejana ubrzo je nakon baš te nespretne fraze koju sam pomenula, promenila izraz lica u neku plastiku dajući mi do znanja da je u tom slučaju NE zanimam. Em je 100% sigurna da neću ništa kupiti i još ću joj ispreturati džempere koje je jutros složila… Totalno tup osećaj kada ste nepoželjni. Nije mi to prvi put da uletim u tu glupu situaciju, ali svejedno, ni 101. put se ne osetim dobro. Razmišljala sam posle-dođe mi da uletim u neki od tih malih butiCa i da se važnoj prodavačici obratim na engleskom, baš da vidim kako će da odreaguje. Daleko od tog cilja da se igram njima, nego da ih malo bre razdrmam da počnu da razmišljaju o poslu koji rade. Mada, ne bi to ništa promenilo. Dovela bih prodavačicu u predinfarktno stanje, uništila bih joj dan kao ona meni, i opet bi sutra svanulo isto jutro. To je ono“ili jesi ili nisi“(vaspitan). A da ne pričam koliko me s vremena na vreme izbaci iz takta situacija u pekari. Tu smo se još i civilizovali kakvi smo ranije bili , ali ima i danas pekarica u koje kada uđete dobijete hleb direktno iz ruke prodavačice koja je trenutak pre izbrojala kusur prethodnoj mušteriji. I sto puta kažem sebi : od sutra počinješ da kupuješ hleb u celofanu, al ne vredi… Kada prođem pored pekare prosto me kupi taj miris sveže ispečenih lepinja… Mada, kada bi tako razmišljali, ko je šta pipao dok nije stiglo na raf, neznam gde bi stigli. Verovatno u neku od fobija. Život je sve to, samo moramo se malo i potruditi, nema ničeg dobrog u bahatosti. Još manje u neljubaznosti, nepoštovanju. A kada bi počeli da pričamo o odnosu službenika u javnim preduzećima, kaubojizovanim šalter radnicima koji mrze i sebe i nas sa druge strane stakla, morala bih da napravim čitav jedan sajt posvećen samo tim (ne)odnosima. Ali mogu vam reći da recept „drskost za drskost“ i te kako pali. Oprobano. Samo gledajte kako se samodeklarisani neprijatelj iza stakla povlači u svoju rupu. Snađem se ja, ali bude mi žao kada se okome na nekog ko ima strah od autoriteta, kada im filmovi pucaju na starima, bespomoćnima. E to je već za preskakanje preko pomenutog stakla. Ne mogu ni da se setim koliko takvih situacija ima samo u toku dana. Sve to prouzrokuje da se ne osećamo dobro, da se osetimo nevažno pa i poniženo. I prosto vam bude neobično kada naiđete na ljubaznost, sve mislite da li je kamera negde u blizini, jer možda neki šef odozgo sve to gleda… Da se ne lažemo, ima i iskreno ljubaznih , savesnih ljudi, koji svoj posao shvataju pre svega odgovorno. Pa još kad pružite „ljubaznost za ljubaznost“, onda (na kratko) steknete osećaj življenja u civilizovanom društvu. Kako god, svaka epizoda se završi dobro znanom izrekom“sto ljudi-sto ćudi“.

Baš tako, u našem ili bilo kom drugom gradu. Nismo zapad, ali jesmo divlji. Naravoučenije, samo malo truda promenilo bi kompletan utisak, a ne košta nas ništa, posao se ionako mora obaviti. Uz osmeh je,
recimo, sve mnogo lakše!

Za dobar feeling preporucujem pesmu Whitesnake Is this love.. that I’m feeling,is this the love that I’ve