Deca u melenačkom vrtiću učila kako nastaje med

Dečiju pažnju nije lako zadobiti, a još ju je teže zadržati duže od nekoliko minuta. Zbog toga se vaspitači trude da im učenje učine što zanimljivijim. U vrtiću „Boško Vrebalov“ u Melencima, za decu se često organizuju predavanja na različite teme – od pojava u prirodi do dešavanja u društvu. Tako su danas melenački mališani imali priliku da se kroz mini radionicu koju su držali pravi pčelari, upoznaju sa pčelarstvom i načinom na koji nastaje med.

U periodu između doručka i ručka, kada se inače vreme u vrtiću koristi za učenje, deca u predškolskoj ustanovi u Melencima imala su priliku da vide pčele i da nauče nešto o tome kako se med pravi.

„Deci smo održali malu prezentaciju o pčelarstvu – kako o pčelama, tako i o pčelarskoj opremi. Nakon predavanja, imali su priliku i da probaju med. Za ovo predavanje doneli smo u vrtić staklenu košnicu sa pčelama, običnu košnicu, dimilicu, rukavice, pčelarski nož, pčelarske bluze, kape, odela… Sve ono što se koristi prilikom pčelarenja. Poenta ovog predavanja jeste da se deca zainteresuju za pčelarstvo i da shvate kako i zašto pčele treba čuvati. A to je veoma važno, jer ako pčele nestanu, nestaće i život na planeti“, počinje priču predavač Milan Popov, predsednik društva pčelara Rusanda iz Melenaca.

Matica živi godinama, a radilica do mesec dana

„Govorili smo im o tome šta sadrži jedna košnica, koje vrste pčela imamo – maticu, trutove, radilice… Pričali smo kako pčela radi, kako donosi nektar, kako taj nektar pretvara u med, kako vuče polen, propolis… Zatim kako se hrani matica, zašto ona živi dugo, a radilice samo tridesetak dana. Matica može da živi i do osam godina jer se hrani isključivo matičnim mlečom. A znamo da je matični mleč životna hrana, Božiji dar. S druge strane, radilice se izuzetno puno troše i zato je njihov vek jako kratak. To je insekt koji je izuzetno hrabar i snažan, jer nosi ogromnu težinu nektara u odnosu na svoju težinu“, dodaje naš sagovornik.

U košnici postoje matica, radilica i trut

Pčelari su deci pokazivali i objašnjavali kako se prilazi košnici i pčelama, šta je dozvoljeno, a šta nikako nije kada se nađu u blizini ovih insekata. Svi su imali priliku da vide ramove u kojima se nalazi med, kao i da ga probaju direktno iz saća. Uz to, deca su slušala i priču o tome kako izgleda život jedne pčele.

„Tokom života, svaka pčela od rođenja do smrti prolazi različite faze. Ona bude i hranilica i vodonoša i čistačica, zagreva košnicu, donosi nektar… Šta će biti, zavisi od toga koji joj zadatak daje matica. Ona određuje koliko će pčela donositi vodu, koliko će ići za polen… Ako je manjak polena, matica će odrediti veći broj pčela da idu po njega i obrnuto. Tu se tačno zna ko šta i kada radi. Radilice izlaze iz košnice, a mlade pčele ostaju u njoj, prerađuju med, prave vosak i grade saće, hrane maticu“, objašnjava Popov.

„Trutovi služe samo za oplodnju matice i oni prilikom oplodnje uginu. Mogu da budu u košnici do jeseni. To je malo tužno, ali je tako, jer pred zimu pčele sve trutove izbace napolje iz košnice. Kada nema hrane u prirodi, njima više ne treba trut koji ne radi ništa i samo troši hranu, jer tokom zime nema oplodnje matice. Kada je reč o matici, ona polaže oplođena i neoplođena jaja. Iz oplođenih jaja izlaze radilice, a iz neoplođenih trutovi. Na taj način se društva obnavljaju“, dodaje naš sagovornik.

Med i oblande kao dezert

Deca su uživala u predavanju i aktivno učestvovala u njemu. Ipak, čini se da im se najviše svideo trenutak kada su mogli da probaju med koji je bio namazan na oblandi.

„Danas smo u vrtiću učili kako pčela pravi med. Ja sam zapamtio da one prvo dođu na cvet, tu isisaju ono žuto, pa to nose u košnicu i tamo prave med. Jako volim da jedem med“, kaže Aleksandar Knežević.

„Dobio sam na poklon magnetić jer sam tačno odgovorio na pitanje koje nam je pčelar postavio. Pitanje je bilo „šta skupljaju pčele“, a ja sam odgovorio nektar. Med obožavam da jedem i kad ga potrošimo, moramo da idemo da kupimo novu teglu“, dodaje Stefan Vučetić koji ima šest godina.

„Naučio sam svašta o pčelama danas i baš mi je bilo lepo u vrtiću“, kaže trogodišnji Ilija Vujić.

„U vrtiću smo danas pričali o pčelama. Naučila sam da med prave pčele. I ja sam dobila poklon zato što sam znala odgovor na pitanje koje sve vrste pčela ima u košnici. Ja sam rekla da tamo postoje one što lete napolje i skupljaju polen“, objašnjava Teodora Vučetić, 4 godine.

Deca lakše uče kada imaju neposredni kontakt sa stvarima i pojavama

Vaspitači ove predškolske ustanove kažu da deca mnogo lakše mogu da razumeju pojedine pojave u prirodi i društvu onda kada im se omogući neposredni kontakt sa njima.

„Ovakva predavanja su zaista značajna za decu. Mi se trudimo da stalno organizujemo neke radionice i predavanja kako bi deca lakše učila o svetu koji nas okružuje. Jer, kada deca vide kako se nešto radi i kada čuju priču onog ko se bavi određenim poslom, mnogo brže mogu to da zapamte. Oni su danas imali priliku da vide pčelu iz neposredne blizine. Naravno, to je bilo potpuno bezbedno za njih, jer su pčele bile u staklenom ramu. Zatim, mogli su da vide i da opipaju pčelarsku opermu, ramove sa medom, oblačili su pčelarske bluze. Predavanje je održano za 128 dece, koliko ih imamo u vrtiću. Deca su bila podeljena u dve grupe. Jednu su činili oni koji idu pre podne, a drugu deca koja idu posle podne u vrtić“, kaže Radmila Vojinov, vaspitačica u vrtiću Boško Vrebalov u Melencima.

Melenački mališani su učili i kako je biti poštar, vatrogasac, kuvar, bibliotekar…

„Od pčelara smo na poklon dobili i dve pčelarske bluze sa dečjim dezenom. To će nam mnogo značiti jer možemo da ih pokažemo deci, da ih u njih obučemo, da se ujedno i igramo i učimo. Osim ovog predavanja o pčelarstvu, dolazili su nam i gosti koji su nam pričali o različitim zanimanjima. Tako su deca ove godine mogla da slušaju priču o tome kako je biti poštar, vatrogasac, bibliotekar, kuvar… Dešava se i da vodimo decu na pojedina mesta gde možemo da naučimo nešto novo, pogotovo kada je reč o ekologiji o čemu zaista mnogo vodimo računa. Na taj način deca brže usvajaju nova znanja i taj neposredni kontakt je u ovom periodu razvoja najbolji način učenja za decu“, dodaje naša sagovornica.

Inače, ovo je prvi put da su pčelari iz društva pčelara Rusanda održali deci u vrtiću ovakvo predavanje. Ideja je da od jeseni slične radionice drže i u osnovnoj školi, deci od prvog do četvrtog razreda.