Stambeno-poslovna zgrada i industrijski kompleks na desnoj obali Begeja nekada su pripadali poznatoj porodici Dunđerski. Nakon dužeg perioda propadanja, sadašnji vlasnici obnavljaju spoljašnju fasadu na palati Lazara Dunđerskog. Pre nekoliko godina počeo je i da se realizuje projekat očuvanja industrijskog nasleđa nekadašnje Pivare kroz Muzej piva. Pivnica „Četir konja debela“ od nedavno ima novi izgled. Čitav ovaj kompleks uključen je u turističku ponudu grada Zrenjanina sa ciljem da se ovde razvije pivski turizam. Šta sve truristi mogu da vide na desnoj obali Begeja i kako izgleda tura Dunđerskih u nekadašnjem Bečkereku, proveravao je portal I love Zrenjanin.
Palata Dunđerski u Zrenjaninu datira s početka dvadesetog veka. Njena izgradnja trajala je između 1905. i 1910. godine. Kao i sada i u vreme kada je podignuta bila je stambeno-poslovni objekat.
“Palata Dunđerski je značajna zato što je to jedan od najvrednijih objekata koji je rađen u stilu secesije. Ne samo u Zrenjaninu, nego i okolini. Do sada je na zgradi urađena fasada prema mostu. U toku su radovi fasade prema Begeju. Urađene su i dve krovne ravni prema ulici. Još nisu urađene dvorišne fasade i dvorišna strana krova. Radovima treba da bude obuhvaćen i enterijer zgrade”, počinje priču Spomenka Urošević, arhitekta konzervator Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
“Druga faza radova bi, kažem, obuhvatala uređenje dvorišne fasade koja je vrlo interesantna. Ona je rađena posebnom tehnikom koja imitira riblju krljušt. To će biti još jedan interesantan zadatak. Kada se bude uradila ta fasada sa unutrašnjom stranom krova, radiće se enterijer. U enterijeru se nalaze interesantni ukrasi na stolariji, vratima, prozorima. Sačuvano je puno originalnih detalja kao što su ograda, stepenište. Zgrada je maltene sačuvana u potpunosti, kao što je bila u periodu kada je građena”, dodaje naša sagovornica.
Palata Dunđerski čeka novog vlasnika
Iako se na prvi pogled može videti da je dobar deo enterijera palate Dunđerski očuvan, u Zavodu za zaštitu spomenika kažu da se njime nisu detaljno bavili.
“Tu prvo treba sprovesti istraživačke radove. Da se tačno vidi kako je to nekada izgledalo. U svečanoj sali, gde su se nekada održavali balovi, postojao je balkon. Sa njega su roditelji posmatrali svoju decu. Taj balkon je uništen. Trebalo bi videti kako je to originalno izgledalo. Dugo godina je tu bio i bioskop. Menjana je i veličina bine. Naravno, treba naći i buduću namenu ovom prostoru. Sada ta sala služi kao magacin, ali moglo bi da dobije neku reprezentativniju namenu i da ponovo zaživi kao što je to bilo u doba Lazara Dunđerskog”, objašnjava Urošević.
Zemljoradnička zadruga, koja je trenutno vlasnik palate Dunđerski, prodaje ovaj objekat. U Turističkoj organizaciji Zrenjanina veruju da će i budući vlasnik biti zainteresovan da oživi ovaj prostor i da ga uključi u turističku ponudu grada. Iz ove institucije je potekla i ideja da se radna soba Lazara Dunđerskog pretvori u spomen sobu koja će biti otvorena za posete i turiste.
“U palati Dunđerski postoji dosta prostorija. Postoji velika sala, koja je bila nakada bioskop. Ideja je da se i ta sala stavi u funkciju. Ona ima veliki kapacitet i odličan položaj. Mogla bi da bude odlična sala za venčanja, krštenja, Nove godine… To bi sigurno bilo isplativo. Moglo bi i dvorište da se stavi u funkciju. Tamo su velike lipe koje prave hlad. Tamo je i kaldrma iz vremena Lazara Dunđerskog… Mogućnosti koje pruža ova zgrada su neograničene. Pogotovo za hotelijerstvo, ugostiteljstvo… I to bi budući vlasnik, ukoliko se zgrada bude prodala, trebalo da ima na umu”, kaže Vojislav Cvejić, saradnik za turizam iz Turističke organizacije Zrenjanin.
Tura Dunđerskih podrazumeva obilazak palate Dunđerski, Muzeja piva i Pivnice
Ono što može da se obiđe u okviru ture Dunđerskih, već sada privlači pažnju gostiju koji borave u Zrenjaninu.
“Tura Dunđerskih nije u potpunosti završena. Imali smo jedan probni put, koji je bio dosta dug. Moramo da napravimo turu koja može da se završi za jedan dan. Konkretno, sada turistima kada dođu možemo da pokažemo zgradu palate Dunđerski, ali samo spolja. Vodimo turiste i u Muzej piva. Pokazujemo i Pivnicu koju je isto Lazar Dunđerski gradio. Imamo i nekoliko mašina koje potiču iz tog perioda. Tu je nemački mlin koji je star preko 100 godina koje je on koristio. Imamo parnu mašinu iz tog vremena i originalno bure. Imamo stolarsku klupu koja je isto retkost. Napravili smo saradnju sa Muzejem nauke i tehnke koji je referentna ustanova u Sribji za očuvanje industrijskog nasleđa. Sve mašine i oprema, što u Pivnici, što u Muzeju piva, su pod zaštitom ovog muzeja”, kaže Cvejić.
“Mora još mnogo da se radi na promociji ture Dunđerskih. Obično nam dolazi po jedan autobus turista. U zavisnosti od vremena koje imaju, obilazak traje 2-3 sata. Moguće je da to traje i duže. Osim nasleđa porodice Dunđerski u Zrenjaninu, mi im pokazujemo i naše staro gradsko jezgro, sakralne objekte, crkve, gradsku kuću, mali most, sudsku palatu i retke građevine kao što su Šeherezada, Bukovčeva palata, najstarije pozorište u državi”, dodaje naš sagovornik.
Turisti, pre svega, žele da probaju Zrenjaninsko pivo, a pitaju i za Tut gut
Turiste koji dođu u Zrenjanin najviše zanima kada će moći da piju pravo Zrenjaninsko pivo.
“To je već delimično učinjeno. Pivara u Čelarevu, koja je takođe bila vlasništvo Lazara Dunđerskog, proizvodi pivo koje su birali Zrenjaninci. Od svake flaše ovog piva odvajaju se 2 dinara za izgradnju mini pivare u Zrenjaninu. Turisti pitaju i za Tut gut. To je piće koje je bilo izuzetno popularno u staroj Jugoslaviji. Pitaju o životu Lazara Dunđerskog. Mnogi i ne znaju koliko je to značajna ličnost. On se dopisivao sa Nikolom Teslom. Njegova ćerka Lenka je trebalo da se uda za Nikolu Teslu. Tu je i ta čuvena ljubavna priča sa Lazom Kostićem iz koje je i nastala verovatno i najlepša ljubavna pesma svih vremena Santa Maria dela salute. To se sve prožima kroz ovaj grad. Osim toga, nema poznate ličnosti iz kulturnog, političkog, javnog života, koja nije boravila kod Lazara Dunđerskog. Interesuje ih i veoma su iznenađeni i Pivnicom. Pitaju i za dvorce Dunđerskih”, kaže Cvejić.
Muzej piva se otvara samo po pozivu gostiju
Muzej piva spreman je za posetioce. Ipak, da bi ga obišli, turisti moraju da se najave, jer još nema radno vreme i nije stalno otvoren.
“Zgrada Muzeja piva ima četiri etaže. Trebalo bi da se unutra urade gornja dva sprata. Sada je najvažnije da se uradi fasada do dvorišta. Gosti mogu u svako doba da dođu i pogledaju postavku. Na vratima stoji broj telefona koji mogu da pozovu i mi dolazimo bukvalno u roku od 5-10 minuta da im pokažemo postavku. Da ne bude zabune, Muzej ne radi tokom celog dana. To još nije pravi Muzej sa kustosima. Na kraju krajeva i Muzej u Čelarevu funkcioniše na isti način, iako je on u potpunosti završen. Obilasci su za sada besplatni. Nije važno koliko ljudi ima u grupi. Ljudi dolaze iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Imamo posete iz Beograda, Novog Sada, Kostolca, Bora… Želimo da umrežimo pivski turizam sa nautičkim turizmom i svim ostalim oblicima turizma”, objašnjava naš sagovornik.
Gosti iz Holandije u Zrenjaninu traže recept za Tut gut
Tokom našeg obilaska ture Dunđerskih, Muzej piva su posetili i gosti iz Holandije.
“Za Muzej piva smo saznali od prijatelja. Zanimalo me je da li Pivara u Zrenjaninu još postoji, jer ja sam rodom odavde. Supruga zanima proizvodnja piva. U Holandiji se trenutno mnogo cene male pivare. To je sad tamo u modi. I moj suprug pravi pivo. Ja sam mu pričala o zrenjaninskoj pivari. I rekla sam mu da mora da dođe ovde, jer je zrenjaninsko pivo, a pogotovo Tut gut koji sam obožavala, nešto što nigde ne postoji. Ja, inače, ne volim alkohol, ali Tut gut je nešto posebno. I to više ne mogu nigde da nađem. Onda je suprug rekao da dođemo da vidimo kako se to proizvodi. Kada sam čula da je Pivara zatvorena, ja sam se baš iznenadila”, kaže Marina Komnjenović koja već 30 godina živi u Holandiji.
“Utisci o Muzeju piva su fantastični. U Holandiji možeš da obiđeš mini pivare i da ti pokažu kako one rade. Ali, to je drugačije nego ovo. Trudiću se da pronađem recept za Tut gut kako bih napravio to piće za suprugu”, kaže Peter Kruzen.
Na desnoj obali Begeja uskoro bi trebalo da zaživi i šetalište, koje bi upotpunilo ovaj kompleks. U planu je da se između pešačkog i žutog mosta postave klupe.
U turističkoj ponudi grada je i oblazak dvoraca porodice Dunđerski van Zrenjanina
U okviru ture Dunđerskih, osim Zrenjanina, mogu da se posete i druga mesta gde je Lazar Dunđerski ostavio trag. To su pre svega dvorci u Kulpinu, Srbobranu, Bečeju, kao i zgrade u Novom Sadu. Ova tura postoji u ponudi Turističke organizacije Zrenjanina, ali se realizuje samo po dogovoru. Da bi se imanja Dunđerskih obilzila potrebno je formirati grupu od najmanje dvadesetoro ljudi. Koliko će obilazak dvoraca koštati, zavisi od toga šta turisti hoće da posete i da li žele da ručaju u nekom od dvoraca ili hotela, ili žele samo lanč paket.
.gif)
.gif)
