I love Zrenjanin portal

  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Soba Lazara Dunđerskog mogla bi da postane deo turističke ponude Zrenjanina (VIDEO)

Lazar Dunđerski je bio jedan od najbogatijih vojvođanskih veleposednika i industrijalaca u drugoj polovini  19. i početkom 20. veka. Među nekretninama, u njegovom vlasništvu je bila i palata Dunđerski koja se nalazi na obali Begeja u sklopu kompleksa Pivare, a koja je, takođe, pripadala ovom na daleko poznatom trgovcu i dobrotvoru. U ovoj palati se nalazi i stan koji je Lazar Dunđerski koristio dok je boravio u našem gradu. Soba za koju se pretpostavlja da je koristio kao svoj radni kabinet u polukružnoj kupoli, trenutno ne može da se koristi. Međutim, postoji ideja da se ona uredi i da postane deo turističke ponude Zrenjanina. Portal I love Zrenjanin imao je priliku da uđe i snimi u kakvom je stanju sada radna soba Lazara Dunđerskog.

Polukružna kupola na palati Dunđerski je zasigurno deo ove zgrade koji privlači poglede svih koji prelaze preko pešačkog mosta. Pogotovo od kada je renovirana fasada palate. Pitanje je da li i koliko ljudi znaju da je to ustvari soba u kojoj je boravio Lazar Dunđerski.

Fordomanija

„Ovo je soba koju je Lazar Dunđerski koristio kao svoj poslovni kabinet. Ovde je Lazar Dunđerski sedeo i odavde je vodio poslove. Kasnije, kada je on umro, ovaj prostor je nasledio najpre njegov sin Gedeon Dunđerski, a još kasnije njegov sin Dušan Dunđerski. Sada je ovo u vlasništvu zemljoradničke zadruge. Trenutno ove prostorije nisu u funkciji. Ideja je da se ove dve prostorije pretvore u jednu istorijsku postavku Lazara Dunđerskog. Da to bude spomen soba u znak zahvalnosti za sve što su Dunđerski uradili za našu državu“, kaže Vojislav Cvejić, saradnik za turizam iz Turističke organizacije Zrenjanin.

Vojislav Cvejić

Za sada se samo nagađa kako je izgledala radna soba Lazara Dunđerskog

O nekadašnjem izgledu sobe za sada se ne zna mnogo.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

„Malo znamo o ovim prostorijama. Mi naslućujemo da je ovo bio njegov radni kabinet. Da je ovde bio njegov radni sto. Nameštaj je bio stilski, od punog drveta. I sigurno je imao salonski deo za ljude koje je primao kao goste koji su kod njega dolazili poslovno. Prostorija ima jako lep položaj. Iz nje se pruža pogled na reku Begej i na most, a može da se gleda i na Žitni trg. Videli smo da ima i jedna niša u kojoj je bila livena peć. Parket je autentičan. I znamo da se za zidove koristio moleraj sa mustrom na zidovima. Verovatno možemo da nađemo autentične stvari. Poznajem i ljude koji se bave prikupljanjem stvari Lazara Dunđerskog. To je konkretno muzej u Čelarevu“, dodaje naš sagovornik.

„Ne znamo gde se nalazi nameštaj koji je autentičan. Ovde postoje neke kase koje su veoma teške, i koje nisu mogle da se iznesu. Ali, kažem, potrudićemo se da pronađemo što više stvari koje su Dunđerski koristili i koje asociraju na tu porodicu. Imamo planove koje su radile arhitekte iz Praga. Kuća koja je to radila zvala se Novak i Jan. Istina, oni su projektovali industrijski kompleks. Zavod za zaštitu spomenika ima projekte upravo ove palate. Imamo fotografije, imamo dosta istorijskih podataka o porodici Dunđerski. Postoji predlog da se uradi i jedan multimedijalni prikaz tj. da postoji prateći film koji će govoriti o porodici Dunđerski“, kaže Cvejić.

Palata Dunđerski čeka novog vlasnika

Potencijala da se soba Lazara Dunđerskog uvrsti u turističku ponudu grada ima. Međutim, to zahteva ozbiljan rad, kao i ulaganja.

„Ovo je privatno vlasništvo, a zemljoradnička zadruga prodaje ovu celu palatu. Mi ćemo budućem vlasniku, ko god to bio, predložiti da se ovde napravi spomen soba Lazaru Dunđerskom, njegovom sinu i unuku. Već smo napravili jedan turistički proizvod, koji obuhvata Muzej piva i Pivnicu koja je renovirana. Imamo i sadržaj za nautički turizam koji će odavde polaziti. Ideja je da se i ova zgrada stavi u funkciju turizma. Da pokazujemo turistima i ovu sobu, i da možemo da im ispričamo priču o životu Lazara Dunđerskog“, kaže Cvejić.

„Mislim da bi čitava ova priča mogla da privuče ozbiljan broj turista u Zrenjanin. Od kada sam u turizmu, uvideo sam da svaki grad ima neki „magnet“ kojim privlači turiste. U Novom Sadu je to tvrđava, u Vršcu je Vršački breg, u Subotici su to Palić i Zoološki vrt… Nama je, po meni, najrealnije da se baziramo na pivski turizam i da onda uvežemo sve ostale znamenitosti i ponude koje imamo“, precizira naš sagovornik.

Zavod za zaštitu spomenika će morati da se konsultuje prilikom obnove sobe

Ukoliko se ostvari ideja o uređenju sobe Lazara Dunđerskog, značajne smernice dobijaće se od Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

„Pitanje je da li ćemo mi to raditi. Može da se desi da mi samo damo uslove, a da neko drugi to radi. Nama su prioritet fasade i eksterijer. Postoje crteži koje su izradili majstori Karolj i Marsel i po kojima smo i mi radili. To su neki originalni crteži gde su osnove i preseci, izgledi, iz kojih se može naslutiti kako je ta soba ustvari izgledala. O enterijeru ima manje podataka, ali pošto je dosta toga sačuvano, mislim da ne bi bio problem da se obnovi“, kaže Spomenka Urošević, arhitekta konzervator Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Spomenka Urošević

“Kolege istoričari umetnosti se mnogo više bave detaljima vezanim za život Lazara Dunđerskog, tako da je ne znam koliko je on tačno boravio u svom stanu u ovoj palati. U kuli u obliku polukruga, koju svi vide kada prođu pešačkim mostom, nalazila se njegova radna soba. Ona je imala najlepši pogled i vizuru na „Ajfelov“ most koji se ovde nekada nalazio. Taj pogled na reku Begej, na taj most koji je kasnije srušen, jeste ono što je Lazar Dunđerski video iz svoje radne sobe“, dodaje naša sagovornica.

Lazar Dunđerski i njegova uloga u gradu na Begeju

Da bi priča i turistička ponuda bilae kompletne, potrebno je prikupiti ogromnu količinu informacija o porodici Dunđerski.

„Mora da se prouči koja je bila uloga Lazara Dunđerskog u ovom gradu. Mi pominjemo Pivaru. Dunđerski su uticali i na kupovinu fabrike tepiha. Takođe, ova porodica je imala i zemlju. Na teritoriji Banata tu su i dvorac Sokolac prema Novom Bečeju, i onaj u Hajdučici. Lazar je bio veliki dobrotvor. Sigurno je pomagao škole, crkvu, Crveni krst, Udruženje Jadranska straža, Udruženje sportista Sokoli. Dunđerski su bili glavni deoničari banke kraljevine SHS, kao i štedionice u Zagrebu. Lazar je imao i svoje brodove kojima je ovde dovozio sirovine. Imao je i svoje kamione. I sigurno je mnogo uticao na razvoj grada. Ovo je jedan jedinstven grandiozan kompleks kakav nemaju drugi gradovi“, zaključuje na kraju razgovora Vojislav Cvejić iz Turističke organizacije Zrenjanina.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh