Zrenjaninci Aleksandar i Milan Pavlović, poslednju deceniju posvećeni su stvaranju ikona u duborezu a njihovi radovi našli su se na mnogim adresama širom sveta.
Kada je neposredno po završetku srednje škole počeo da od oca Milana uči zanat pravljenja ikona, Aleksandar Pavlović nije mogao ni da pretpostavi da će to postati njegov životni put.
– Od malena sma voleo umetnost. Crtao sam, bavio se fotografijom, svirao, bavio i na kraju radio i reklame. Moj otac je nakon preživljene kliničke smrti, pre deset godina počeo da pravi ikone i ja sam mu se pridružio. Pre nekoliko godina mi je rekao da treba da se opredelim da li hoću da nastavim da se bavim ovim poslom ili ću da sviram, pošto sam se tada ozbiljno bavio i muzikom. Odlučio sam da se posvetim ikonama i nisam pogrešio, kaže dvadesetčetvorogodišnji Aleksandar.
On za sada za sobom već sad ima zavidno iskustvo a njegovi radovi krase mnoga domaćinstva, firme i manastire od Australije do Kanade. Aleksandar je s ocem razvio jedinstveni pečat i mada se ne potpisuju, ljudi itekako prepoznaju njihov rad.
– Ovu “ Tajnu večeru“ radio sam 2 meseca. Ona je veličine 130 x 180 cm i samo za farbanje mi je trebalo mesec dana. Radim isključivo sa lipom jer je to meko drvo, pogodno i za obradu i za bojenje. Pravim isključivo prirodne boje i lakove po receptima starih majstora kao što se to radilo pre 500 godina, po svim crkvenim kanonima a imam i blagoslov SPC i katoličke crkve. Ova ikona je u stratu procenjena na 10.000 eura, nastavlja Aleksandar.
Tržište u našoj zemlji nije pravo mesto za ovu specifičnu delatnost, tako da interesente uglavnom nalazi putem interneta, najčešće u dijaspori.
– Nismo od onih koji hoće da prodaju svoj rad po svaku cenu. Dešavalo nam se da dođu ljudi koji pokušavaju da spuste cenu ili da omalovaže uloženi trud i energiju. Takve uputimo na drugu stranu, mada se dešavalo i da se vrate kao što je bio slučaj sa čovekom iz holandske Ambasade koji je želeo ikonu Svete Petke, zaključuje Popović.
On planira da i dalje bude posvećen ovoj izuzetnoj vrsti umetnosti i kreativnom poslu za koji je potrebno puno strpljenja. Kaže nam još da mu nije bilo lako, da je bilo i bacanja alata i svađanja sa ocem i plakanja ali da je sve to sad prevaziđeno.Kao i svaki umetnik, radi samo kad ima inspiraciju, nikako zanatski, već kad oseti da je pravi momenat.
Tekst i foto : Maja Pandurov