Ideja zrenjaninskog profesora o „Astronomskoj opservatoriji Kaštel-Ečka“

Iako objavljen na privatnom blogu, članak o „Astronomskoj opservatoriji Kaštel-Ečka“ zrenjaninskog profesora fizike Miše Bracića, privukao je dosta pažnje ove nedelje.

Bracić u tekstu iznosi sjajnu ideju koja je ponikla krajem devedesetih da se vodotoranj u Kaštelu u prigradskom naselju Ečka pretvori u astronomsku opservatoriju.

Ova ideja, iako je u celosti perspektivna, nije realizovana jer se, kako je profesor Bracić naveo, „zaglavila negde u imovinsko pravnoj sferi, u procesu vlasničke transformacije“.

Tekst sa bloga „Sve je fizika“ prenosimo u celosti:

„Ovo je omaž Astronomskoj opservatoriji Kaštel- Ečka koju smo pokojni Krste Naumoski,Krste Naumovski diplomirani fizičar i astronom i ja Miša Bracić, nastavnik fizike osmislili 1997. godine, odmah pošto smo 1996. godine, sa grupom kolega, uglavnom nastavnika fizike osnovali Astronomsko društvo Milutin Milanković. Krste je tada bio nadzornik za fiziku u Prosvetno- pedagoškom zavodu a ja nastavnik fizike u OŠ Sonja Marinković u Zrenjaninu.

Prvobitna ideja Krste Naumoskog je bila da se na krovu Zrenjaninske gimnazije podigne astronomska kupola. Još dok je radio kao profesor fizike u ovoj školi napravio je projekat astrokupole. Ja sam smatrao da ovo mesto nje dobro, zbog velikog svetlosnog zagađenja koje grad Zrenjanin ima u centru. Nosili smo se neko vreme oko toga dok mi on jednog dana nije rekao: Dobro Miša, pokaži mi neko drugo dobro mesto a da nije daleko. Ja sam mu tada rekao da je vodotoranj u Kaštelu u prigradskom naselju Ečka, desetak kilometara udaljenom od Zrenjanina podesan za astronomsku opservatoriju. Odmah smo seli u auto i otišli do Kaštela. Krste se na prvi pogled zaljubio u objekat čudivši se kako ga on ranije nije zapazio.

Počeli smo da pravimo planove. Pripremali smo se da odmah krenemo sa uređenjem prostora koji je sav zarastao u korov i šaš, što nam nije bio problem s obzirom da smo radili u obrazovanju i da smo imali armiju učenika koji bi nam u tome pomagali. Dovodili smo arhitekte i građevinske inženjere da nam daju procene stabilnosti objekta, mogućnosti adaptacije i dogradnje kupole i postavljanja potrebnih instalacija. Dobili smo široku podršku od svih relevantnih faktora. Naravno, pre realizacje ideja i planova trebalo je srediti imovinsko pravne odnose, što je u vremenu političkih i pravnih previranja išlo teško. U toku svega toga, uočavajući resurse i potencijale okruženja razvijala nam se ideja o nečemu većem od astronomske opservatorije.

Astronomska opservatorija je po našoj zamisli trebalo da bude deo Istraživačke stanice. U Istraživačkoj stanici, koja bi se nalazila u Kaštelu bi se obrađivale teme iz srodnih naučnih oblasti, prevashodno prirodnih a po potrebi i društvenih. Kaštel, kao isključvo turistički objekat je tada imao sve potrebne predispozicije za rad ovakve stanice. Ceo ovaj region obiluje prirodnim, obrazovnim, kulturnim, etničkim i ekonomskim resursima, ljudskim potencijalima i vrsnim pedagozima koji su se isticali kako svojom stručnošću tako i entuzijazmom. U posebno osmišljenim planovima i programima Istraživačke stanice resursi bi bili predmet istraživanja i proučavanja. Da bi mogli da radimo trebalo je samo da se kao lokalna zajednica organizujemo i ovakvu ideju institucionalizujemo.

Adaptacijom nefunkcionalnih sporednih objekata u dnu Velikog parka u neposrednoj blizini tornja, koje kao i toranj nagriza zub vremena a koji su još uvek u dobrom i stabilnom stanju mogu da se urede učionice i laboratorije.

Veliki park, kao uređena prirodna sredina je povoljan za postavljanje letnjih učionica, Picture56otvorenog amfiteatra za rad izvan zatvorenog prostora. Prisustvo timova dece, inače praznom parku dali bi živost a deci bi rad u njemu značio neposredni kontak sa prirodom. Nekoliko godina kasnije, od 2000-2007. kao grupa zrenjaninskih nastavnika prirodnih nauka ovo smo realizovali u Letnjoj školi fizike i astronomije u ZOO vrtu Palić, koju smo sami organizovali i u kojoj je boravilo i radilo više od 500 učenika. A sve je to moglo ovde, da se realizuje, kod kuće.

Reka Begej, Ribnjak Ečka, Specijalni prirodni rezervat Carska bara sa bogatim biljnim i životinjskim svetom, turistički kompleks Sibila su resursi koje malo koja sredina ima a koji nude i omogućuju obradu obilje tematski različitih sadržaja koji bi bili predmet i sadržaj istraživanja u Istarživačkoj stanici. Pisanje i publikovanje koje bi proishodilo iz takvog rada bi afirmisalo ovu sredinu u naučnoj zajednici kako kod nas tako i u svetu. Na Begeju smo odredili čak i mesto gde bi se nalazio mali kej sa kojega bi istraživački timovi čamcima odlazile na terenski rad.

Multinacionalna sredina koju čine: Srbi, Mađari, Rumuni, Slovaci i drugi bi dobila novo polje saradnje, razvoj i produbljivanje toliko danas spominjane interkulturalnosti.

Fluktuacija velikog broja posetioca Istraživačke stanice u značajnoj meri bi višestruko pozitivno i dobitno uticala na infrastrukturu u okruženju a naročito u ekonomskom smislu.

Blizina grada Zrenjanina kao političkog, obrazovnog i kulturnog centra je veoma značajna predispozicija za Istraživačku stanicu a i obrnuto, postojanje Stanice u neposrednoj blizini bi gradu donelo nove kvalitativne sadržaje i događaje. Nije teško zamisliti šta bi to značilo za zrenjaninske đake i nastavnike.

Blizina velikih univerzitetskih centara Beograda i Novog Sada sa tada još uvek živim i aktivnim institutima i drugim naučnim i privrednim institucijama, bi očekivano omogućila laku i brzu saradnju Istraživačke stanice sa njima, obezbedila joj kadrovsku i materijalnu podršku.

Blizina univerzitetskih centara susednih zemalja Mađarske i Rumunije, Segedina i Temišvara i sličnih institucija u ovim zemljama bi pogodovala razvoju regionalnog povezivanja i međudržavne saradnja. Sada to nije novo ali tada je ovakvo mišljenje išlo ispred svog vremena i bilo je inovativno. Mi smo tada već imali uspostavljenu saradnju sa Astronomskom opservatorijom Univerziteta u Segedinu i Asocijacijom astronoma amatera Mađarske.

Upostavili smo kontakt i sa Istraživačkom stanicom Petnica, posetili je, dogovorili saradnju i dobili pomoć u literaturi.

Rad pod nazivom Astronomsko društvo u Zrenjaninu predstavljen je na Konferenciji Razvoj astronomije kod Srba koja je održana u Beogradu od 7-9. aprila 1997. godine. Autori rada smo bili Krste i ja. Rad je zainteresovao mnoge ugledne astronome toga vremena.

Između ostalog u radu smo napisali i sledeće:

Nakon pregleda mogućih objekata u neposrednoj okolini grada opredelili smo se za vodotoranj u kompleksu dvorca Kaštel-Ečka. Ako se adaptira na odgovarajući način, ovaj objekat je idealan za astronomsku opservatoriju. Podignut je 1817. godine u obliku srednjovekovne kule radi snabdevanja vodom vlastelinskog dvorca. Građen je od tvrdog materijala, ima dovoljnu visinu, a na vrhu se nalaz terasa oivičena ogradom u obliku puškarnica, gde bi se uradila astro-kupola. Unutrašnjost je dovoljno prostrana da se u tri nivoa urede učionica, medijateka, kancelarija, fotolaboratorija i druge prateće prostorije. Dvorac Kaštel- Ečka svojom arhitekturom oplemenjuje okolinu, a svojim turističkim i ugostiteljskim sadržajima pružao bi opservatoriji i Društvu široke mogućnosti u organizaciji seminara, smeštaja i ishrane istraživačkih grupa, i slično. Poslovi Društva na animiranju određenih kadrova, stručnih potencijala, kompetentnh lica i institucija za realizaciju ovog projekta su primarni i već su u toku.

Edukacija članstava i saradnja sa školama najprimarniji nam je posao. Cilj nam je da se u Društvu i opservatoriji ne okuplja samo grupa entuzijasta, već mladi istraživači, koji će u kontinuitetu i permanentno, timski ili individualno da obavljaju određena istraživanja iz astronomije i srodnih nauka. Pod rukovodstvom mentora, po savremenim nastavnim obrascima, ovi bi mladi ljudi stekli osnovna znanja iz naučne metodologije, što bi im bilo od velike pomoći, u eventualno, daljem naučnom radu i u svakodnevnom životu.

Rad je objavljen u Publikaciji Astronomske opservatorije u Beogradu No.56, 1997. u Beogradu, pod naslovom Razvoj astronomije kod Srba.

Spremnost, stručnost, obrazovni nivo i entuzijazam tadašnjih mladih članova Društva se vidi iz aplikacija koje su oni uradili na računaru a koje predstavljaju interijer i eksterijer opservatorije. Treba imati u vidu da se na informatiku u to vreme kod nas gledalo kao na zabavu a ne ozbiljnu naučnu disciplinu.

Bili smo svesni da je izgradnja Istraživačke stanice veliki posao, od velikog značaja za sredinu i celu zajednicu, i da će dugo da traje. Jednom prilikom dok smo gazili kroz šaš probijajući se do obale Begeja, mereći udaljenost tornja od reke Krste mi je rekao: Miša, ovo će dugo da traje, bojim se da ja neću dočekati realizaciju ovako lepe ideje. Ja sam mu rekao: Ništa ti Krste ne brini, postaćeš slavan, i ako umreš pre nego što ovo završimo, doći će puno ljudi da te isprati, a mi koji ostanemo, mi ćemo uživati u ovom delu kom si ti puno doprineo. Nasmejao se i dodao Baš si me utešio, ali neka ti bude, dobro je i tako“.. Nažalost, umro je, 8. decembra 1999. godine, na sahranu je došlo puno ljudi i ako naša ideja nije realizovana.

Iznenadna i prerana smrt Krte Naumoskog, vrednog pregaoca i pragmatičara, poluge i potpornog stuba ove ideje je uticala da do njene realizacije ne dođe. Često pomislim da li bi uspeli u ovome da je Krste još živ.

Česte promene vlasti u lokalnoj zajednici, u tom vremenu, pa i do sada, onemogućila je stavaranje ovakve institucije i ovako specifične vrednosti koja bi značila novi kvalitet u našoj sredini. Realizacija ove ideje se zaglavila negde u imovinsko pravnoj sferi, u procesu vlasničke transformacije. Na kraju se to i pokazalo kao glavna i konačna kočnica ili prepreka realizacije ovog projekta. Objekat je privatizovan… U vremenu opšte destrukcije ovo je trebalo da bude konstrukcija. Možda joj zbog toga nije bilo vreme da se ostvari.

Toranj i dalje stoji u nefunkcionalnom stanju, svi spomenuti resursi i potencijalu su i dalje tu. Astro posmatranja i dalje radimo sa zemlje iz nekog mračnog gradskog kutka između oblaka, magle i smoga. Sa obdarenima u devastiranim kabinetima po školama, prepušteni sami sebi, radimo štapom i kanapom. Sedam godina smo sa obdarenima i talentovanima radili na Paliću. A oni kao reka odlaze u Beograd ili Novi Sad, poneko dete dospe do istarživačkog centra Petnice, a posle i dalje u Veliki Svet. Većina njih je izvan Zrenjanina, negde u Svetu, i čine kvalitetnijom neku drugu sredinu i neko drugo društvo.