Prošlonedeljni događaj vraćanja obnovljene biste dirigenta Slobodana Bursaća u Karađorđev park, neminovno podstiče na razmišljanje da li će jedinstvena Aleja velikana ikada moći da vrati prvobitni sjaj – pre svega nekoliko nedostajućih bista i ploča sa nazivima zaslužnih građana, stručnjaka, umetnika, sportskih radnika…
U prethodnim godinama biste su bile na udaru lopova koji su ih nakon krađe mogli prodati za par desetina hiljada dinara. Gotovo da su redovno stradale i od auto-laka i farbi koje se teško skidaju. Bilo je i ispisivanja pogrdnih naziva, neprimerenih simbola… Iako je godinama unazad bilo predloga da se u Karađorđevom parku postavi video nadzor kako bi se biste očuvale, konkretnih mera nije bilo.
Pored vraćanja biste dirigenta Bursaća, pre dve godine zabeležen je još jedan svetao primer kada je restaurirana spomen-bista Mihajlu Pupinu. Više o toj akciji pročitajte OVDE
Stranci koji posećuju naš grad svakako ne bi mogli da dobiju punu informaciju o svim velikanima.
U aleji velikana spomen-biste dobilo je 15 zaslužnih Zrenjaninaca
Uroš Predić (1875-1953), akademski slikar
Pavle Aršinov (1895-1935), naučnik i privrednik
Nestor Dimitrijević (1782-1856), veliki prosvetni dobrotvor
Tivadar Vanjek (1910-1981), slikar, osnivač Umetničke slikarske kolonije u Ečki
Mihajlo Pupin (1858-1930), svetski poznat fizičar i pronalazač
Dr Vasa Savić (1893-1939), lekar ftiziolog
Antalfi Žiroš Deže (1885-1945), kompozitor
Dr Kemenj Ferenc (1860-1944), sekretar obnovljenog Organizacionog odbora savremenih Olimpijskih igara
Aleksandar Sandić (1830-1908), književnik i lični sekretar Vuka Stefanovića Karadžića
Toša Jovanović (1845-1893), glumac
Konstantin Danil (1789-1873), jedan od najvećih srpskih slikara XIX veka
Lauka Gustav (1818-1907), novinar i urednik prvog gradskog lista na mađarskom jeziku „Torontal“
Radu Flora (1922-1995), profesor, književnik i prevodilac
Vilmoš Loci (1925 – 1991), košarkaški reprezentativac
Slobodan Bursać (1941 – 1993), dirigent proslavljenog hora „Josif Marinković“
Dvostruka šteta načinjena je Aleksandru Sandiću, jer, osim iškrabane biste, njegova kuća nemilice i naočigled svih nas, Zrenjaninaca, propada i urušava se.