Humana misija članova horova „Sveti Arhangel Mihailo“ u manastiru Ajdanovac

Svake godine članovi muškog crkvenog hora „Sveti Arhangel Mihailo“ odlaze u manastir Hilandar kako bi dobrovoljno pomogli tamošnjem sveštenstvu i učestvovali u održavanju tog svetog mesta.

Zbog epidemiološke situacije ove godine nisu bili u mogućnosti da nastave tradiciju, ali su imali želju da ipak ispune svoju humanu misiju.

Gostoprimstvo oca Atanasija

„Naši članovi su imali veliku želju da i ove godine nastave da pomažu manastirima. Svesni situacije, odlučili smo da se prilagodimo uslovima i odlučimo se za neki manastir u Srbiji. Prilika se ukazala kada je stigao poziv oca Atanasija da se dođe u manastir Ajdanovac. Oca Atanasija smo upoznali još dok je bio u manastiru Lipovac koji rado posećujemo. Otac je pored muških članova pozvao i sve ostale da dođu. Nekoliko članova dečijeg hora i ja smo se zajedno sa njima uputili u manastir. Naši članovi koji nisu mogli da pođu odlučili su da pošalju donacije različitog tipa i na taj način doprinesu. Svakodnevni život sa monasima i obaveze su nam se činili laki i sve smo sa zadovoljstvom ispratili. Duhovni život manastira nas je sve oduševio“, kaže dirigentkinja horova „Sveti Arhangel Mihailo“, Milica Dosković.

Manastir Ajdanovac nalazi se u blizini Prokuplja. Sagrađen je oko 1320. godine i posvećen je Svetom Đorđu. O manastiru brinu samo dva monaha, otac Atanasije i otac Simeon. Kompleks manastira je prelep, kao i sama crkva. Iz manastirskog dvorišta pruža se prelep pogled na okolinu.

Učešće u duhovnom životu

Aleksandar Šljapić je takođe poneo lepe utiske iz Ajdanovca. Naveo je da fizički poslovi nisu bili teški i da je bilo zadovoljstvo pomoći monasima. Boravak je opisao kao obitavanje na ‘čardaku ni na nebu ni na zemlji’. Posebna čast im je, kaže, bilo to što im je ukazano poverenje da pevaju za pevnicom i učestvuju u liturgijama.

„Ove godine, nismo mogli da odemo u Hilandar. Na naše veliko zadovoljstvo otputovali smo u manastir Ajdanovac. Svi smo dobili poslušanja koja smo se trudili da uradimo što bolje, ali za mene lično su najveći utisak, pored same crkve, ostavila bogosluženja. Predivno predprazničko bdenije je trajalo do duboko u noć, ali smo sa lakoćom prestajali par sati u zajedničkoj molitvi. Pojedinačno smo ulazili na ispovest kod oca Atanasija, pored koga ne možete a da ne otvorite svoju dušu pred Gospodom. Jednostavno, izgubite pojam o vremenu provedenom u ispovedanju. Nakon par sati sna, pristupili smo Svetoj Liturgiji za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, gde smo kao hor učestvovali u bogosluženju i pričestili se.“- naglasio je Zoran Slijepčević.

Nadaju se ponovnom odlasku

Zoranov sin Milan je takođe jedan od mlađih članova koji posetio manastir. Iako odmalena odlazi u Rusku crkvu, ovo je prvi put da je posetio manastir, i boravio u njemu na duži period. Vreme provedeno u Ajdanovcu opisuje kao predivno, i kao i svi ostali nada se ponovnom odlasku.

„Za to kratko vreme koje smo proveli u manastiru, imam utisak kao da smo bili mesec dana. Teško je sve to preneti u par rečenica. Jednostavno morate da odete i sami se uverite. Samo se nadam da će nam se opet ukazati prilika da posetimo ovu našu svetinju“, oduševljeno je poručio Zoran.

Dirigentkinja i članovi hora se zahvaljuju svim javnim preduzećima, gradu i pojedincima koji su obezbedili sredstva i poslali donacije u manastir.