Ko neće nađe izgovor, ko hoće nađe način. Ovu izreku još jednom je potvrdio naš sugrađanin Nenad Popov. Po zanimanju trgovac, sa završenom višom marketinškom školom. Nenad se obučio i za posao programera. Njegova velika ljubav iz mladosti je muzika tačnije sviranje gitare. Iako je trenutno nezaposlen i ne može finansijski mnogo da pomogne ovaj četrdesettrogodišnjak je našao način da se uključi u humanitarne akcije i doprinese da se obezbedi novac za decu i odrasle, za čije se lečenje, na žalost, novac prikuplja preko sms poruka. Svako ko pošalje sms za lečenje, može da se javi Nenadu Popovu za čas gitare.
Gitara je za Nenada Popova mnogo više od dečačke ljubavi prema muzici. Kada je pre 30 godina počeo da svira ovaj instrument, nije ni pomislio da će upravo to svoje znanje danas koristiti da pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
„Sa 12 godina sam dobio prvu gitaru. To bilo u ono doba inflacije i katastrofe koju smo imali. U pitanju je bila rumunska gitara za koju je trebalo imati mišiće i ići u teretanu da biste mogli da je svirate. Gitara je bila izuzetno teška, a ja sam bio klinac. Roditelji su mislili da je to obična dečačka faza, da sam to od nekoga video i da će me želja za gitarom proći kad naučim da sviram. Međutim, desilo se kontra od toga. Od dana kada sam dobio tu gitaru, pa sve do sada ja se od ovog instrumenta nisam odvajao. To je sastvani deo mene. Šta god da radim, da li dok sam imao posao ili sad kada ga nemam, da li sam umoran ili ne, ja se uvek vratim gitari. Nema dana, a da nešto ne odsvriam na njoj”, počinje priču Nenad Popov.
Nenad Popov je ljubav prema gitari pretočio u humano delo
“To je vreme koje odvajam za sebe u toku dana. Što se kaže, to je moj izduvni ventil. Ja često kažem sve mi uzmi, samo mi gitaru ne diraj. U muzičku školu nisam išao, ali sam imao dva nastavnika gitare. Prvi me je naučio najosnovnijim stvarima. Kasnije su me podučavali ozbiljni muzičari. To je trajalo godinu dana, a ostalo sam sam učio. I ja mislim da čovek uči dok je živ. Evo i posle 30 godina sviranja gitare i dalje učim. Trudim se da usavršim svoje znanje. I ne samo to. Imam dvoje dece. Ćerkicu od 5 godina i sina od 13 godina. Sin je krenuo mojim stopama i gitara ga veoma zanima. On je sa 9 godina počeo da svira. Trudim se da mu prenesem svo svoje znanje”, objašnjava naš sagovornik.
Da bi pomogli da se prikupi novac za lečenje dece ili odraslih često se organizuju humanitarni bazari, koncerti, licitacije… Nenad je rešio da pomogne svima koji žele da nauče da sviraju gitaru u zamenu za jedan humanitarni sms.
“O tome kako sam došao na ovu ideju mogao bih da pričam satima… Ali, u najkraćem ono što mene boli i što je u meni izazvalo želju da pomognem jeste činjenica da svuda oko nas, kada uključimo tv, kompjuter, pročitamo novine, odemo na društvene mreže možemo da vidimo koliko je mališana bolesno. Ljudi čine sve kako bi im pomogli da prikupe novac za lečenje. Kada čujem da je nekome za lek potrebno preko 2 miliona dolara, ja ne mogu da ostanem ravnodušan. Vidim da je tu i armija drugih ljudi koja želi isto. Razmišljao sam šta bih to mogao da uradim, što neće biti jednokratno, nego što će trajati i što će omogućiti da se kontinuirano prikuplja novac za lečenje”, objašnjava Popov.
Uvek postoji način da se nekome pomogne kaže Nenad Popov
“Zašto kažem kontinuirano ili dugoročno? Možda ću biti suviše grub i možda ću reći nešto što ne bi trebalo, ali moram to da kažem. Na žalost, mislim da država nema sluha za ovakvu situaciju. Kada pogledamo koliko se novca izdvaja za rijaliti gluposti, bar su za mene to gluposti, i kada pogledamo koliko je novca potrebno nekome da bi živeo onda to rađa gnev prema ovom sistemu koji je izgubio osećaj za prave vrednosti. Tako se rodila želja da pomognem bolesnima. Ovaj moj potez će pomoći koliko toliko da se prikupi novac. Neće svakako rešiti sve probleme dece i odraslih koji su bolesni, ali ću doprineti ideji da se pomogne”, ističe naš sagovornik.
Jedan sms za lečenje – jedan čas gitare
Na časove gitare može da se javi bilo ko.
“Želim da kroz ove časove prenesem znanje onome ko to želi. Da li je to dete, odrastao čovek, neko ko ne zna baš ništa o gitari ili neko ko već svira, a želi da se usavrši sasvim je sve jedno. Svi su dobrodošli i svakome ću pomoći. Pošto sam iz Zrenjanina imao sam ideju da to bude na nivou grada i okoline. Ali, kasnije sam shvatio da to mogu da radim i preko skajpa i drugih aplikacija. Kao što se drže mnogi drugi časovi. Tako da sada može da se uključi ko god hoće u ovu akciju. Porodica me je u potpunosti podržala. Niko nije rekao da ja to neću moći. Bili su iznenađeni, kao što sam i ja iznenađen reakcijama na moj post na fejsbuku. Ponavljam postoji armija ljudi koja na raznorazne načine pokušava da pomogne da se skupi novac za pomoć tim malim bolesnim anđelima”, kaže Popov.
“Posle dan-dva već imam zakazana četiri časa. To nije kraj, ima još ljudi koji se interesuju, ali ja moram da napravim plan rada da se svima posvetim onako kako bi zaista trebalo. Zamisao je da čas traje 60 minuta. Ne završava se na tom jednom času. Ovo je kao škola gitare. Idemo dalje. Za svaki sms ljudi mogu da dobiju besplatan čas. Taj sms ne ide meni, već se uplaćuje na račun humanitarne fondacije. Ja od toga zaista nemam ništa. Ljudi su se javljali, predlagali su da čas bude 2-3 sms-a. Minimum je jedna poruka, a na volju je ljudima ako žele više da uplate za jedan čas. Dnevno ja mogu da radim sa dvoje, troje ljudi maksimalno. To znači da nedeljno po osobi može da bude dva časa”, objašnjava naš sugrađanin.
Prvi humaniarni on-line čas gitare Nenad Popov je održao večeras
Nenadu nije prvi put da zainteresovane uči da sviraju gitaru bez naknade.
“Časove gitare sam gotovo uvek držao drugarski. Naplaćivao sam ih jedino kada je to bilo potrebno zbog egzistencije. Smatram da osobe koje vole muziku i koje žele da se bave ovom umetnošću treba besplatno da dobiju znanje. Iz svih časova koje sam držao izašla su prijateljstva koja i dan danas traju“, kaže naš sagovornik.
Prvi humanitarni on-line čas gitare Nenad je održao večeras.
“Javila se devojka Tanja. Ona je kupila gitaru i imala je želju od svoje 18-te godine da nauči da svira ovaj insturment, ali nikako to nije uspevala. Sada kada je videla moju objavu rešila je da to uradi. Rekla je da joj je još draže što će naučiti da svira gitaru, a da će istovremeno pomoći nekome. Mene je to dodatno motivisalo da nastavim sa ovom pričom. Čas je protekao izuzetno dobro, čak i više od toga imajući u vidu da je Tanja apsolutni početnik i da nikada gitaru nije svirala”, kaže Nenad Popov.
“Oduševilo me to što je Nenad Popov spreman da da dosta energije i vremena u humanitarne svrhe”
Tanja je iz Beograda, ima 38 godina. Po zanimanju je Quality Assurance engineer, a hobi su joj badminton i aquabic.
„Posle izolacije tokom proleća, sve sam više počela da razmišljam šta ću na zimu ako nas zatvore. Da nešto moram da radim. Nešto što je kreativno, a nije vezano za posao i računar. I skontala sam da je sad pravo vreme za gitaru, jer sam želju za tim imala još od tinejdžerskih dana. Ali samo da naučim da sviram za sebe i svoju dušu. Nažalost, sticajem okolnosti i manjkom vremena za hobije, to nikada do sada nisam ostvarila. Verovatno nije bio momenat“, kaže Tanja S.
„Pratim redovno grupu Budi human – humanitarne licitacije i kada sam videla Nenanov post da daje prvi čas gitare za jedan sms, svideo mi se gest, a želela sam i da probam. Pitala sam ga ako to bude imalo smisla preko Skype-a i ja budem bila uporna, da li bi mogli časovi da se nastave, da mu plaćam. Ali on je insistirao da i dalje časovi budu 1 sat = 1 sms, što me je još više oduševilo. Da je neko spreman da toliko daje svoje vreme i energiju u humanitarne svrhe. E to je ono pravo… Naravno, smatram da ovo ne treba zloupotrebljavati i da je 1 sat = 1sms premalo. Bez 3-4 zaista nije fer. Na humanitarne časove planiram da idem sve dok to bude imao smisla, dok zaista budem i naučila i dok mi ti časovi budu predstavljali odmor za dušu i mozak“, objašnjava naša sagovornica.
Bezrezervna podrška porodice na ideji
Da podrška porodice za ovaj gest našeg sugrađanina ne manjka potvrđuje i Nenadova supruga Jelena.
“Mogu da kažem da sam znala za tu njegovu ideju, jer smo je gradili zajedno. Kad god smo bili u mogućnosti mi smo slali sms poruke za lečenje dece. Bilo je meseci kada smo čitali objave i apele za pomoć, a da jednostavno nismo mogli da se tome odazovemo. Duša me je bolela što nisam mogla čak ni tu jednu poruku da pošaljem. S druge strane, bilo je meseci kada mi je to bilo prvo što sam radila kada dobijem platu. Da pustim sms na dobro poznat nam broj“, kaže Jelena Popov.
„E, pošto finansijski nismo mogli da pomognemo onako kako bismo želeli da to uradimo, razmišljali smo na koji način mi možemo da doprinesemo da se skupi novac za lečenje dece i odraslih. Imali smo mnogo ideja, ali je ova sa časovima gitare bila nekako najbolja. Kako je ona naišla na veliku podršku ljudi mogu da kažem da sam i te kako ponosna na supruga“, dodaje naša sagovornica.
Poziv i drugim umetnicima da se pridruže akciji
Nenad se nada da će njegov potez podstaći i druge umetnike na slične akcije.
„Nadam se da će i drugi umetnici krenuti istim putem kao i ja. Pozivam i muzičare i slikare i književnike i sve koji imaju neko znanje, hobi da to pretvore u nešto što je humano. Ja kažem da jedan moj čas, koji držim, neće napuniti trpezu mojoj deci, ali on je tračak nade ljudima koji se muče da bi skupili novac za lečenje svojih najmilijih“, ističe Popov.
Ovaj sugrađanin smatra da državi manjka volje da nađe način da se problem obolele dece i odraslih reši.
„Način svakako postoji. Svakim danom je sve više dece i odraslih koji su ozbiljno bolesni. Sem plemenitih ljudi koji svojim donacijama pomažu, ponoviću, mislim da država nema dovoljno sluha. Možda bi bilo moguće da se odvoji neki fond u koji bi se izdvajala sredstva samo za lečenje, ali sumnjam da će se to desiti u skorije vreme. Ovo je poražavajuće po pitanju sistema, a ne nas pojedinaca. Da su bolesna deca prepuštena sms porukama, dok istovremeno ministri, poslanici, „biznismeni“ grade vile, nose rolekse, imaju plate sa velikim brojem nula. Retko ko od njih odvaja za tu decu. Kad sve to sagledam i vidim u kakvom vremenu ludila ili kako često kažem “vremenu čuda“ živimo, sve više sam ubeđen da je teško da će se nešto promeniti. U principu svi hoće da menjaju svet, a niko ili jako malo nas je spremno da menja sebe“, zaključuje na kraju razgovora Nenad Popov.
Ukoliko želite da naučite da svirate gitaru, a da istovremeno budete i humani možete se javiti ovom Zrenjanincu preko fejsbuka ili na telefon 060 18 888 17.