Hram prenosa moštiju svetog Nikole Mirlikijskog čudotvorca u Tomaševcu datira iz 1813. godine.
Prema nekim spisima parohija u ovom mestu, sa danas 1200 žitelja, datira i do 40 ranije. Crkva i ikonostas stradali su u velikom požaru 1848. godine kada su ga u znak odmazde spalili Mađari, a crkveni život obnovljen je 4 godine kasnije. Ikonostas koji i danas stoji u ovom hramu delo je dva umetnika, započeo ga je akademski slikar Jovan Popović iz Pančeva, a nakon njegove smrti dovršio ga je austrijski slikar Karlo Guč.
Hram je temeljno obnovljen i 1935. godine zalaganjem sveštenika Makse. Takođe konzervatorski radovi na spoljnoj fasadi urađeni su 2013. godine ali se ispostavilo da to nije urađeno kako treba jer se u zidovima pojavila vlaga koja je potpuno uništila kako freske na zidovima tako i inventar naslonjen na zidove.
.jpg)
Zalaganjem jereja Nenada Radojčića starešine hrama pristupilo je novoj temeljnoj sanaciji zidova kako bi se rešio problem vlage. – Sve što je do sada urađeno na sanaciji tog problema urađeno je dobrom voljom meštana i njihovim prilozima kao i dobrovoljnim radovima. U ovoj fazi vlažan malter sa zidova je obijen, a ono što predstoji je dugotrajan proces sušenja zidova, potom njihovo presecanje i umetanje izolacije – kaže jerej Radojčić za naš portal.
Vlaga na hramu u Tomaševcu prodrla je do visine od 3,5 metra. Do sada je u cilju prikupljanja sredstava za sanaciju organizovano i jedno dobrotvorno veče na kom su između ostalog na prodaju ponuđene slike u vlasništvu parohije, a koje su delo umetnika učesnika kolonija održanih upravo u Tomaševcu, održan je bazar rukotovorina kao i etno koncert grupe „Amanet“.
Pri hramu deluje i škola crkvenog pojanja kao i crkvenoslovenskog jezika kojoj se priključuje veći broj mladih ljudi
– U Tomaševcu trenutno živi oko 1200 stanovnika, 340 je aktivnih domaćinstava, a preko 220 njih aktivno učestvuje u duhovnom životu što je posebna radost. Ako su naši preci bili takvi da su u svakoj cigli hrama ugradili po jedno ime, onda je i na našim potomcima da se isto tako ugradimo u ovaj hram. Hram uostalom nije tu zbog cigala već zbog onih koji ovde žive i Bogu se mole – poručio je jerej Radojčić.
.gif)
.gif)
